Evropski naučnici kažu da su napravili veliki napredak u svojoj potrazi za razvojem praktične nuklearne fuzije - energetskog procesa koji pokreće zvezde.

Laboratorija JET sa sedištem u Velikoj Britaniji oborila je sopstveni svetski rekord u količini energije koju je uspela da izvuče spajanjem dva oblika vodonika.

Ako se ispostavi da nuklearna fuzija može uspešno ponovo da se kreira na Zemlji, ona ima potencijal praktično neograničenih zaliha energije sa niskim sadržajem ugljenika i niskog zračenja.

U džinovskoj mašini u obliku krofne poznatoj kao tokamak, naučnici u blizini engleskog grada Oksforda uspeli su 21. decembra prošle godine da generišu rekordnih 59 megadžula trajne energije fuzije tokom pet sekundi (11 megavata snage). To je dvostruko više nego što je postignuto na sličnim testovima 1997. godine, piše CNN.

Kako piše BBC, to nije ogromna izlazna energija - dovoljna samo da prokuva oko 60 kotlića vode. Ali značaj je u tome što potvrđuje izbore dizajna koji su napravljeni za još veći fuzioni reaktor koji se sada gradi u Francuskoj.

"Eksperimenti JET-a doveli su nas korak bliže snazi fuzije“, rekao je dr Džo Milns, šef operacija u reaktorskoj laboratoriji. "Pokazali smo da možemo da napravimo mini zvezdu unutar naše mašine i da je zadržimo tamo pet sekundi i dobijemo visoke performanse, što nas zaista vodi u novo carstvo.“

Mega postrojenje ITER u južnoj Francuskoj podržava konzorcijum svetskih vlada, uključujući zemlje članice EU, SAD, Kinu i Rusiju. Očekuje se da će to biti poslednji korak u dokazivanju da nuklearna fuzija može postati pouzdan snabdevač energije u drugoj polovini ovog veka.

Rad elektrana budućnosti zasnovanih na fuziji ne bi proizvodio gasove staklene bašte i samo vrlo male količine kratkotrajnog radioaktivnog otpada.

Nuklearna fuzija je, kao što joj ime kaže, spajanje dva ili više atoma u jedan veći, proces koji oslobađa ogromnu količinu energije kao toplotu.

Nuklearna energija koja se danas koristi stvorena je drugačijim procesom, koji se zove fisija, koji se oslanja na cepanje, a ne na spajanje atoma. Ali taj proces stvara otpad koji može ostati radioaktivan desetinama hiljada godina. Takođe je potencijalno opasan u slučaju nesreće, kao što je katastrofa u Fukušimi 2011. godine, izazvana zemljotresom i cunamijem.

Fuzija je, s druge strane, mnogo sigurnija, može proizvesti malo otpada i zahteva samo male količine goriva koga ima u izobilju, uključujući elemente ekstrahovane iz morske vode. To je čini atraktivnom opcijom dok se svet udaljava od fosilnih goriva koja izazivaju klimatske promene.

Kurir.rs