Četri strateška bombardera B-52H američkog ratnog vazduhopolovstva sa pozivnim znacima HATE 11, 12,13, i 14 sleteli su danas u bazu britanskog ratnog vazduhoplovstva RAF Ferford u Velikoj Britaniji.

— 360°Radar (@wipljw) February 10, 2022

Avioni su naime, poleteli u četvrtak 10.02.2022. rano ujutro po srednje evropskom vremenu iz avio baze Minot u Severnoj Dakoti i preko dela Kanade i SAD, krenuli na put preko Atalntika ka Velikoj Britaniji gde će biti stacionirani izvesno vreme kao sastav Bomber Task Force (Bombarderska operativna grupa). U ovoj bazi tako će se pridružiti strateškim bombarderima tri B-1B i 2 B-2A Spirit koji su od avgusta prošle godine povremeno stacionirani u ovoj bazi.

Sletanjem četiri strateška bombardera B-52H njihov broj u Evropi biće nešto manji nego kad je počela agresija na SRJ marta 1999. godine kada je iz ove baze na misije u SR Jugoslaviji poletalo čak sedam bombardera B-52H.

Kako je saopštilo američko vazduhoplovostvo cilj Bombarderske operativne grupe biće obuka avijatičara iz zemaljskih posada (trehničara) da se upoznaju sa Evropom i njenim vazdušnim prostorom pre svega za avijatičare, a tehničare da se pripreme za rad pod novim podnebljem koje se razlikuje od onoga u Severnoj Dakoti, kao i unapređenje veština i saradnje sa saveznicima i partnerima.

Strateški bombarder B-52H

Poznat je i kao stratosferska tvrđava i najpoznatiji američki bombarder od kraja Drugog svetskog rata. Projektovan je i uveden u operativnu upotrebu za vreme trke u naoružanju sa SSSR-om. To je bio prvi strateški bombarder sa strelastim krilom i sa mlaznim motorima, koji je sposoban da iz baze u SAD dopre do bilo koje tačke Sovjetskog Saveza i baci atomsku bombu. Posle završetka hladnog rata letelice su konvertovane u nosače konvencionalnog naoružanja.

U periodu od 1962 proizvedeno je 744 aviona u osam verzija označenih slovima od A do H. Najbrojnija verzija bila je G sa ukupno 193 aviona. Danas je operativno manje od 95 aviona u verziji H, koji bi trebali da ostanu u operativnoj upotrebi od 2030-2040. godine

Za vreme konstantne upotrebe ove letelice su stalno modernizovane i nadograđivane. Poslednju verziju H pokreće osam turboventilatorskih motora Pratt and Whitney TF-33-P3. Ugrađen je novi optoelektropotički sistem za osmatranje EVS, koji čini TV kamera za osmatranje, ugrađena na levoj strani aviona i IC osmatrački uređaj Huges AAQ smešten na desnoj strani letelice. Letelice mogu da nose krstareće rakete smeštene na nosaču u trupu aviona, kao i na poktrilnim nosačima. Avion može da nosi 31.500 kilograma ubojnih sredstava, koje može da ponese na nosačima u trupu i na potkrilnim nosačima.

Ovaj bombarder se nalazi u sastavu 17 vazduhoplovnih jednica raspoređenim u saveznim državama Lujzijana, Severna i Južna Dakota, Teksas, Mejn, Vašington, kalifornija, Arkanzas, Mičigen i na ostrvu Guam u bazi Andersen.

Agresija na SRJ

Napad na SRJ počeo je 24. marta 1999. kombinovanim napadom ispaljivanja krstarećih raketa tipa ALCAM upravo od strane strateških bombardera B-52H. Sedam bombardera B-52H doletelo je do vazdušnog prostora Mađarske i Jadransog mora odakle su lasnirali rakete na ciljeve u SRJ. U poečtnoj fazi rata bombarderi B-52H lansirali su 78 projektila tipa ALCAM. Bombarderi B-52H dejstovali su danju i noću. Oni koji su učestvovali u napadu prošli su program CEM koji je obuhvatio modifikacije radi poboljšanja njihove efikasnosti u izvršavanju konvencionalnih zadataka. Avioni su koristili i precizno vođeno oružje AGM-142 Raptor dometa oko 80 kilometara. Napadali su takođe tepih bombardovanjem aerodrom Batajnicu i položaje graničnih jednica na planini Paštrik maj/jun 1999. Tokom agresije na SRJ bombarderi B-52H izvršili su 270 borbenih letova i izbacili 11.000 avio-bombi.

Kurir.rs/A.Mlakar

Taktičko tehnički podaci:

Proizvođač: Boing

Oznaka: B-52

Namena: Strateški bombarder

Posada: 6 članova

Pogonska grupa: 8 PandW TF-33-P-3 svaki potiska 75,62KN

Gorivo: 138.251 kg

Dimenzije: dužina 48,5 m, razmah krila 56,4 m, visina 16,4 m

Performanse: maksimalna brzina 957 km/h vrhunac leta 15.151 m, maksimalni dolet 14.188 km

Nosivost: prazan 83.916 kg, maksimalna u poletanju 229.088 kg, ubojni terent 31.500 kg

Naoružanje: nukelarno avio bombe B61/63, krstareće rakete AGM-86B, ACE, AGM-131 SRAM22 i kasetne avio bombe.