SUMORNI PORTRET BAJDENOVE NESREĆNE AMERIKE Iznenađujuća analiza pro-demokratskog CNN: Dobri dani nikako da stignu

Predsednik Džo Bajden često kaže da su pred Amerikom najbolji dani. U ovom trenutku, to uopšte ne deluje tako.

Paralelno sa anketom pojavila se i vest da je inflacija u zemlji skočila na gotovo 40-godišnji maksimum. Skok cena ne samo da plaši birače već izaziva i političku atmosferu u kojoj ekstremisti poput bivšeg predsednika Donalda Trampa mogu da napreduju. Trampov "napad na činjenice"- potpomognut desničarskim medijima - doveo je do toga da njegovi obožavaoci čeznu za njegovim autoritarnim povratkom na vlast 13 meseci nakon što je podstakao smrtonosnu pobunu u američkom Kapitolu. Zemlja više nema zajedničko razumevanje istine, a 37 odsto Amerikanaca kaže da Bajden nije legitimno osvojio dovoljno glasova da bi bio predsednik, pokazala je anketa CNN-a.

Ovakvo nacionalno raspoloženje je katastrofa koja se sprema za demokrate na novembarskim izborima na sredini mandata, ali je to katastrofa koja se očekivala.

Prve dve decenije ovog veka donele su vojne poraze koji su uništili moral, generacijsku ekonomsku krizu i doba političkih previranja, uključujući široke društvene i demografske promene i jednako intenzivnu reakciju.

Porast nasilja čini da se zemlja preplavljena oružjem oseća manje bezbednom.

Priče o novom građanskom ratu u nekim medijima su preterane ali izgleda da podeljeni blokovi konzervativaca i liberala iskreno veruju da su oni drugi odlučni da im otmu viziju Amerike. Moćna sila na desnici je ideja da se zemlji koja postaje rasno raznovrsnija (delimično kroz imigraciju), društveno liberalnija po pitanju rodnih pitanja i sekularna, oduzima njen suštinski, beli identitet. Nadolazeći republikanci su se u međuvremenu uhvatili smernica za javno zdravlje i maski kako bi izazvali talas besa zasnovanog na ideji da su individualne slobode Amerikanaca erodirane.

Tu je i strepnja na levici, gde su ljudi besni što je pandemija kovida produžena zbog odlaganja plana vakcinacije. A među liberalima raste uzbuna da je konzervativni Vrhovni sud, koji počinje da pravi radikalne promene u društvenim, rasnim i drugim pitanjima, spreman da pretvori kosmopolitsku naciju u idealizovanu desničarsku verziju 1950ih.

U međuvremenu, Republikanska partija u Senatu sprečava Bajdenove pokušaje da spase demokratiju zemlje od naleta novih zakona u državama koje predvodi Republikanska stranka, koji otežavaju glasanje i omogućavaju lakšu politizaciju izbornih rezultata.

Tramp je naciju podelio za svoje političke ciljeve. Njegova laž da su mu poslednji izbori ukradeni zapalila je njegove sledbenike i učinila Bajdena nelegitimnim liderom u očima miliona ljudi - utisak koji je predsedniku bilo nemoguće da popravi.

Američka dominacija pod opsadom

Događaji u inostranstvu pogoršavaju osećaj nacionalne nelagode. Ujedinjeni svet koji je predvodila Amerika na kraju 20. veka evoluirao je u višestruke izazove američkoj dominaciji - od Kine koja se sve više širi do revanšističke Rusije koja ugrožava demokratski svetski poredak. Njihova misija da unište demokratiju je, neverovatno, potpomognuta Trampovim pomoćnicima u Sjedinjenim Državama, u scenariju u koji je bilo nemoguće poverovati pre nekoliko godina, smatra CNN.

Veći deo ovog kataloga nevolja je nemoguće kvantifikovati. Ali svi vide napor i emotivne posledice koje je kriza javnog zdravlja - kakva se događa jednom u sto godina - nanela porodicama i prijateljima. Čak i ako su prosečni novi dnevni slučajevi koronavirusa trenutno u padu, pandemija će ostaviti traumu kojoj će biti potrebne godine da se izleči.

Istorija će zabeležiti psihološke posledice Amerike, ali one imaju političke posledice u realnom vremenu.

Sumorno raspoloženje u naciji podeljenoj na više načina dovodi do sve manjeg poverenja u političke lidere i sam sistem. Takođe pomaže da se objasni zašto letnji ekonomski nalet, pad inflacije i veći zakonodavni uspeh na Kapitol verovatno neće spasiti Bajdena.

"Moramo da nastavimo. I mislim da su naši najbolji dani pred nama“, rekao je Bajden prošlog meseca. Ali njegov pokušaj da ohrabri naciju i podigne sopstvene političke izglede zazvučao je šuplje.

Vašington je pomalo zbunjen time što se uspesi administracije ne registruju više. Stopa nezaposlenosti je blizu najnižeg nivoa u poslednjih 50 godina, nakon što se prošlog meseca otvorio ogroman broj radnih mesta. Američka ekonomija se oporavlja brže od mnogih drugih razvijenih zemalja nakon pandemije. Vakcinacija je spasilahiljade života. Ogroman paket pomoći posle kovida, koji je usvojen na početku Bajdenovog predsednikovanja značajno je smanjio siromaštvo dece. I dok je u Senatu zakon o klimi i socijlanim beneficijama na čekaju, Bajden je ipak uradio ono što svi njegovi nedavni prethodnici nisu uspeli – usvojio dvopartijski zakon o infrastrukturi.

Brutalna anketa za Bajdena

Sam Bajden dobija malo podrške a najnovija anketa CNN je jednostavno "brutalna" za predsednika.

Samo 41% ispitanih odobrava način na koji Bajden obavlja svoj posao. Njegov rejting kada je reč o ekonomiji pao je na 37% - što je pad od 8 poena samo od početka decembra.

Svega 45% odobrava njegovo vođenje borbe sa pandemijom. Kada su oni koji preziru Bajdenov ukupni učinak zamoljeni da navedu jednu stvar koju je uradio a koju su odobrili, 56% nije imalo ništa pozitivno da kaže. "Teško mi je da se setim jedne stvari koju je uradio u korist države“, naveo je jedan ispitanik.

Istina je da se nijedan moderni predsednik nije suočio sa tolikom količinom kriza kao Bajden. Ko god da je bio izabran, našao bi se u istom problemu, ali Bajden nije uspeo da okupi i ujedini naciju posle Trampa i ispuni svoje empatično obećanje dato pre13 meseci.

"Naša istorija je bila stalna borba između američkog ideala da smo svi stvoreni jednaki i surove, ružne stvarnosti rasizma, nativizma, straha i demonizacije koji su nas dugo držali razdvojenim", rekao je Bajden pri polaganju zakletve.

Godinu dana kasnije, čini se da druga polovina te jednačine dominira prvom, ne samo zbog pogubnog uticaja njegovog prethodnika, koji izgleda planira da se vrati 2024.

Ali Bajden je možda učinio i premalo da okupi naciju iza sebe. Nedostaje mu postojano i vedro samopouzdanje predsednika Frenklina Ruzvelta, koji je vodio svoju naciju kroz krize Velike depresije i Drugog svetskog rata. Neki Amerikanci Bajdenov plan socijalne potrošnje vide kao izdaju umerenog imidža koji je gajio tokom kampanje.

Odbijanje pandemije da olabavi stisak tokom prve godine njegovog predsedništva urušilo je njegovu reputaciju kompetentnog državnika.

Povlačenje SAD iz Avganistana, koje je trebalo da bude politička pobeda, pretvorilo se u krvavi haso i parabolu nesposobnosti predsednika. Visoka inflacija je bila odgovorna za okončanje bezbrojnih političkih karijera u prošlom veku, a više puta pogrešni komentari Bele kuće koji umanjuju ozbiljnost povećanja cena osnovnih dobara nisu pomogli.

Bajden je vratio pristojnost i lepo vaspitanje u Belu kuću. Ali predsedniku koji ima skoro 80 godina možda nedostaje moć da inspiriše mnogo mlađe Amerikance. I sam Bajden je prošlog meseca priznao da nije u potpunosti savladao ulogu predsednika posle decenija u američkom Senatu.

"Jedna od stvari za koje mislim da mi je jasno stavljena do znanja – kad smo već kod anketiranja – jeste da javnost ne želi da budem ’predsednički senator’. Oni žele da ja budem predsednik a neka senatori budu senatori“, rekao je on.

Republikanci produbljuju nacionalne probleme

Američke podele su toliko ukorenjene da je teško zamisliti da će Bajdenov rejting skočiti, a njegove demokrate dobro proći na izborima na sredini mandata (midterm elections). Čak i ako se iznenada oslobodimo kovida i ekonomija procveta, to možda neće biti dovoljno da promeni percepciju zemlje u krizi, posebno s obzirom na nedostatak zajedničke nacionalne realnosti, piše CNN.

S obzirom na okolnosti, predstojeći izbori biće jedni od najlakših u istoriji za republikance koji se nadaju da će osvojiti Senat i Predstavnički dom. Ali stranka se sama raspada, podeljena između onih koji su u potpunosti okupirani Trampovim kultom ličnosti – bilo ubeđenjem ili političkim kukavičlukom – i očigledno manjeg, tradicionalnijeg bloka konzervativaca.

Svađa je ponovo izbila ove nedelje kada je lider manjine u Senatu Mič Mekonel kritikovao rezoluciju Republikanskog nacionalnog komiteta koja je upad na Kapitol 6. januara prošle godine opisala kao "legitiman politički diskurs". Tramp i njegovi poslušnici brzo su uzvratili a raskol unutar GOP-a mogao bi da umanji njihove šanse na izborima i otuđi glasače.

Upad na Kapitol kojim se bavi komisija Predstavničkog doma, i Trampovo odbijanje da prihvati krivicu, postavlja pitanje da li je Republikanska stranka sada postala antidemokratski pokret koji nasilje vidi kao legitiman oblik političkog izražavanja. Tramp je, na primer, nedavno uputio rasno eksplicitne pretnje tužiocima koji ispituju njegove tvrdnje o krađi izbora i njegovu poslovnu imperiju. Dokle god on kontroliše stranku, čini se da će zemlja samo biti još podeljenija.

U neka druga vremena, izbori su bili katarzično sredstvo ublažavanja podela i frustracija. Ali bes poslednjih meseci učinio taj tradicionalni, demokratski melem manje moćnim. U anketi CNN-a, 56 odsto ispitanika reklo je da ima malo ili nimalo poverenja da izbori odražavaju volju naroda, a oko polovine smatra da je verovatno da će budući izbori biti poništeni iz stranačkih razloga.

Kurir.rs