SVETSKA MOĆ GASPROMA: Dok Evropa plaća ogromne račune za gas, ruska kompanija ubira rekordni profit

Evropljani stenju plaćajući račune za gas, a ruski Gasprom slavi rekordnu dobit. Da li je gas Moskvi oružje protiv Evropljana zbog njihove podrške Ukrajini? I kakvi su planovi tog ruskog državnog koncerna?

Deoničari Gasproma imaju čemu da se raduju, a najviše onaj ko je najveći i najvažniji vlasnik: država Rusija. Inače, nešto deonica Gasproma imaju i neki nemački koncerni kao što je E.ON, a to su mali deoničari, koji po pravilu nemaju šta da kažu, piše Dojče vele

Samo Gasprom i niko drugi!

Odnos Gasproma i Kremlja i više je nego blizak: već i zbog tog starog prijateljstva Milera i Putina jasno je da se tamo ništa ne odlučuje, a da tako ne želi i ruski predsednik.

Gasprom najveći ponuđač zemnog gasa na svetu, a prema sopstvenim navodima raspolaže nalazištima s najvećim zalihama gasa i u Rusiji i na planeti Zemlji. Pored toga, za njega radi čitava vojska od pola miliona zaposlenih.

I još jedan kuriozitet iz sovjetskog doba: samo Gasprom sme i može da koristi gasovod kako bi taj energent prodao Evropljanima, to tako piše u ruskom zakonu. Dakle nijedan drugi ruski energetski koncern ne može da ugrozi njegov monopol.

Zavisnost Evrope od Gasproma je ogromna: 43 odsto gasa koji se potroši na Starom kontinentu dolazi od tog koncerna. Pritom Evropljani gotovo uopšte nemaju izbora: ostatak gasa dolazi iz Norveške, jedan veliki deo stiže ukapljen sa Bliskog istoka i iz SAD, a tu su i isporuke iz Alžira, kao i iz Libije, onoliko koliko je to u današnjim okolnostima moguće.

Ipak, nisu sve evropske zemlje u istoj meri zavisne od gasa iz Rusije. Tu važi sledeće pravilo: što istočnije, to više gasa Gasproma. Nemačka je počela da uvozi gas iz Sovjetskog Saveza još u vreme kada je tamo vladao Brežnjev, a i danas je najveći kupac – 55 odsto svojih potreba pokriva gasom iz Rusije.

Evropska unija smeta

Međutim, Georg Cahman iz ekonomskog instituta Brugel iz Brisela smatra da Rusi na tržištu "igraju prljavo“.

"Gasprom iskorišćava svoju dominantnu poziciju na tržištu tako da cenom utiče na količinu gasa koju isporučuje Evropi“, ekao je on

Ruskom koncernu već i zbog toga smeta Evropska unija: Gasprom želi da trguje s pojedinačnim državama, ali ne i sa EU kao celinom.

Već desetak godina EU pokušava da uspostavi relativno jedinstveno tržište gasa u Uniji, gde bi, na primer Nemačka kupovala ruski gas, ali bi ga onda prosleđivala i nekoj drugoj članici ili nekoj državi van EU.

Gasprom o tome ne želi ni da čuje.

"To je neka vrsta takmičenja između evropske regulative, koja želi da uspostavi zajedničko tržište s jednakim cenama, i Gasproma, koji želi da svoj gas prodaje po različitim cenama pojedinačnim državama“, objašnjava Cahman. A onda se na svu tu igra doda još i politika.

To se najbolje vidi na slobodnom tržištu gasa: Gasprom je sklopio dugoročne ugovore o isporuci s pojedinim državama sa zagarantovanim količinama. A ako treba više od toga – onda je to druga stvar.

"Gasprom ispunjava svoje ugovorne obaveze, to jeste tačno. Ali samo na najnižoj granici zagarantovanih količina“, kaže i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ona smatra da je "čudno“ to što se, iako je potražnja u Evropi ove zime velika i što su cene visoke, gas ipak ne nudi. To neminovno vodi do pitanja, da li je to onda politika Kremlja? Fon der Lajen u izjavi za list Handelsblat kaže da to u svakom slučaju "pobuđuje sumnje u pouzdanost Gasproma“.

"Peta kolona“ Gasproma

Ono što je za Evropljane još nepovoljnije, jeste činjenica da je Gasprom sistematski preuzeo barem deo vlasništva nad firmama za distribuciju i skladištenje gasa praktično u svim državama Evropske unije.

Na primer, u Nemačkoj je Gasprom, preko svoje firme Astorija, vlasnik najvećeg podzemnog skladišta gasa u čitavoj zapadnoj Evropi koje se nalazi u Rehdenu.

Takva skladišta su zamišljena da ublažavaju neravnotežu ponude i potražne, ali šta vredi skladište kad je u vlasništvu samog isporučioca?

Povrh toga, zalihe gasa u Evropi su na rekordno niskom nivou. Klaudija Kemfert iz Nemačkog ekonomskog instituta (DIW) smatra da se nije smela dozvoliti prodaja Rehdena ili da se makar morao regulisati način na koji se to skladište koristi.

Kemfert istovremeno ukazuje i na nepromišljenost Nemačke koja istrajava na gasovodu Severni tok 2, iako je i on u nadležnosti Gasproma.

Po pravilu, cene fosilnih goriva određuju i njihovu ponudu: eksploatacija nekog nalazišta isplati se tek kod određene cene, i to onda traje. Potrajaće i da se Evropa više okrene drugim izvorima, iako su predstavnici EU ovog ponedeljka razgovarali u Vašingtonu o dodatnim količinama ukapljenog gasa iz SAD.

"Ako si bio poslušan...“

Gasprom odnosno Kremlj, i za to međutim imaju "oružje“: cena zemnog gasa.

Svaki pokušaj EU da uspostavi zajedničko tržište i skladištenje gasa, Gasprom "ruši“ povoljnijom cenom za pojedinačne države koje se protive takvoj inicijativi.

Tako je na primer Mađarska nedavno sklopila ekskluzivan ugovor sa Gaspromom po povoljnim cenama.

Može li EU da "slomi“ toliki uticaj Gasproma na tržište Evrope? U uslovima kad taj koncern nudi gotovo polovinu potrošenog gasa – teško.

"S nekim ko ima sve poluge u svojim rukama možete da pregovarate koliko god hoćete, ali kad se zatvori ventil u Moskvi, onda smo u lošoj poziciji za pregovaranje“, ukazuje Georg Cahman.

A da li će Rusija zaista potpuno da zatvori dovod gasa u Evropu? To bi naravno bila katastrofa, ali to ipak niko ne očekuje: i Rusiji su potrebne milijarde evra koje tako zarađuje.

Za šefa Gasproma Milera, Evropa je međutim samo jedna stranica na putu uspeha koncerna. On želi mnogo više: želi da Gasprom bude najveći energetski koncern na svetu.

Pored gasa, on trguje i naftom i električnom energijom, i to kako na istoku, tako i na zapadu.

Upravo prilikom otvaranja Zimskih Olimpijskih igara u Pekingu, Putin je sa Kinom dogovorio ogromnu isporuku gasa toj zemlji.

Gasprom ujedno izvozi naftu i u same Sjedinjene Američke Države: 2020. je 8 odsto američkog uvoza nafte otpalo na Gasproma. To je više nego što je SAD isporučila njena saveznica Saudijska Arabija.

Kurir.rs/Dojče vele