NEMAČKA BIRA PREDSEDNIKA: Ovaj političar ima najviše šansi, smiren je i uživa podršku građana

Nemačka u nedelju bira predsednika.

Stranke vladajuće koalicije, Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD), Zeleni i Liberalno demokratska stranka (FDP), kao i opoziciona demokršćanska Unija CDU/CSU, koje podržavaju ponovni izbor Štajnmajera, raspolažu većinom od 1233 glasa.

Time je izbor Štajnmajera već u prvom krugu gotovo izvestan.

Pokrajinski parlamenti u Saveznu skupštinu šalju i osobe iz javnog života, a među njima će se ove godine naći i Ozlem Tuereci, suosnivačica Bionteka, firme koja je proizvela prvu vakcinu protiv koronavirusa.

Među članovima Savezne skupštine je ove godine i pisac poreklom iz BiH Saša Stanišić.

Pored Štajnmajera za najvišu političku dužnost u zemlji kandidovali su se, na predlog stranke Levica lekar Gerhard Trabert, član Hršćansko-demokratske unije Maks Ote te kandidatkinja grupe Slobodni birači (Freie Waehler), fizičarka Stefani Gebauer. Svi ovi kandidati zbog odnosa u Saveznoj skupštini, telu koje se formira samo za izbor predsednika, nemaju izgleda, piše Hina.

Naročito je kandidatura jednog od najistaknutijih predstavnika konzervativnog krila CDU-a Maksa Ota izazvala kontroverze zbog činjenice da njega nije predložila njegova stranka, koja je još pre nekoliko nedelja podržala ponovni izbor Štajnamera, nego desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD), koja je u otvorenom sukobu s demohršćanima.

Otu zbog prihvatanja kandidature preti izbacivanje iz CDU-a. Isto tako, nakon što je AfD izašao u javnost sa informacijom o svom kandidatu, otkriveno je da je on nekoliko dana pre toga donirao poveći iznos AfD-u.

Omiljen kod građana

Frank-Valter Štajnmajer, koji je kao socijaldemokratski političar u prvoj vladi Angele Merkel bio ministar spoljnih poslova, uživa i podršku građana.

Najnovija anketa instituta Civi za list Alugsburger Alemanje, 55 posto ispitanih Štajnmajera smatra dobrim predsednikom. Njih 31 posto je suprotnog mišljenja.

Njega je i pre pet godina podržala ista stranačka konstelacija, tada na čelu sa Unijom CDU/CSU i SPD koji su činili vladajuću koaliciju.

Štajnmajer je, prema mišljenju analitičara, predsednik koji je zemlju uspešno vodio kroz nekoliko kriza tokom svog prvog izbornog razdoblja, od kojih je najveća kriza izazvana pandemijom koronavirusa.

Svojim govorima i apelima Štajnmajer je delovao smirujuće tokom pandemije i demonstrativno je stao u obranu onih koji su se zbog svog demokratskog angažmana našli na udaru ekstremista.

Sadašnji predsednik je relativno rano, još na proleće prošle godine, najavio da želi ponovo da se kandiduje, obrazlažući to željom da zemlju izvede iz krize koju je izazvala pandemija.

"Tokom pandemije su u pokušaju pronalaska pravog puta nastale mnoge društvene rane. Ja bih hteo da pomognem da se te rane zacele“, rekao je on.

Dobro je upamćen i njegov angažman u poplavama pogođenim područjima na zapadu Nemačke leta 2021.

Protokolarna funkcija

Bivši predsednik socijaldemokratskog poslaničkog kluba, rođen 1956. u zapadnonemačkom Detmoldu, svoj privatni život drži podalje od javnosti.

Nakon njegovog povlačenja iz politike 2010. godine, u javnost je procurila informacija da je donirao bubreg supruzi Elke Budenbender, s kojom je od 1995. u braku.

Funkcija nemačkog predsednika je prema Ustavu najviša politička dužnost u zemlji, ali je ograničena na protokolarne obaveze u zemlji i inostranstvu. Od predsednika se takođe očekuje da svojim govorima podstiče javne rasprave.

Ovlašćenja predsednika su u Ustavu od 1949. svesno ograničena zbog istorijskih iskustava i uloge predsednika Pola fon Hindenburga u dolasku nacista i Adolfa Hitlera na vlast.

Ovo su prvi predsednički izbori u uslovima pandemije, što je organizatore dovelo pred logistički problem. U plenarnu salu Bundestaga zbog poštovanja razmaka ne može da stane svih 1472 članova Savezne skupštine.

Oni će zato biti raspoređeni po susednoj Kući Pola Loba, gde su smeštene brojne konferencijske dvorane i kancelarije poslanika a koja je podzemnim tunelom spojena sa zgradom Rajhstaga, u kojoj se i nalazi plenarna sala Bundestaga.

Shodno funkciji, predsednik uživa i najveću platu: 2018. ona je iznosila 245.000 evra godišnje bruto, čemu treba pridodati i dodatnih 78.000 evra za troškove.

Kurir.rs/Agencije