PLAN NAPADA? Da li Putin zauzima Ukrajinu po političkoj karti pre 28 godina! BILD: Rusi staju na liniji Čerkasi-Žitomir-Černobilj

Grafika koju je objavio nemački Bild liči na mapu koja se pojavila davne 2000. godine u knjizi "Sukob civilizacija", gde je objavljena karta Ukrajine posle izbora jula 1994.

Dve grafike

Dosad se pojavilo sedam planova kako će Rusi zauzeti Ukrajinu. Međutim, grafika koju je objavio nemački Bild sušta je suprotnost i veoma liči na kartu koja je objavljena daleke 2000. godine u knjizi američkog profesora Semjuela Hantingtona "Sukob civilizacija", a gde je on objavio političku kartu Ukrajine posle izbora jula 1994. Karta se odnosi na to kako su Ukrajinci glasali za Leonida Kučmu i Leonida Kravčuka. Kučma je tad dobio istok Ukrajine, a Kravčuk zapad. Kučma je osvojio 52 odsto glasova, dok je Kravčuk dobio 13 zapadnih provincija i osvojio neznatno manje glasova od svog rivala, koji je govorio ruski jezik, a tokom kampanje tek počeo da uči ukrajinski.

Operacija u tri faze

Dvadeseti osam godina kasnije Bild objavljuje sličnu kartu, ali o tome kako će Putin osvojiti Ukrajinu.

Prema pisanju nemačkog tabloida, napad bi se odvijao u tri faze: prva faza, prema Bildovom planu, krenula bi iz pravca Donjecka, gde se nalaze proruski borci i ruske jedinice s Krima. U drugoj fazi u Ukrajinu bi upale jedinice sa severoistoka Rusije, koje bi krenule prema jugozapadu i tokom svog nastupanja okružile veće gradove poput Harkova, Kijeva i Odese, gde bi se izveo čak i pomorski desant na ukrajinsku obalu. Ruske jedinice bi zatim nastavile sve do Tiraspolja, sporne enklave na reci Dnjestar između Moldavije i Ukrajine, gde živi prorusko stanovništvo. Posle zauzimanja Tiraspolja ruske jedinice bi stale na liniji Čerkasi-Žitomir-Černobilj, što bi bila konačna, treća faza rata.

Kad se uporede obe karte, vidi se podudarnost mapa i najrealniji mogući scenario koji može da sačeka Ukrajinu ako se Rusija odluči za vojnu intervenciju. Da li je to realnost ili mašta, pokazaće vreme.

Scenario za mir

Dok se crtaju mape zauzimanja teritorija, diplomatija i dalje pokušava da nađe rešenje. BBC je naveo moguće scenarije kako rešiti krizu bez upotrebe oružja. Kremlj i Kijev oživljavaju sporazum iz Minska Sporazum iz Minska je rezultat pregovora u Belorusiji 2014. i 2015. godine, sa ciljem da se okončaju sukobi između proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine i ukrajinske vlade. Najveća polemika je o tome kakvu bi moć imali lideri proruske Donjecke oblasti. Kijev pristaje na samoupravu, a Kremlj ne pristaje, već traži da predstavnici Donjecka i Luganska treba da imaju reč o spoljnoj politici Ukrajine i time stavlja veto na članstvo u NATO. To je i najveći strah Kijeva - da sporazum iz Minska zapravo znači da Ukrajina neće postati članica NATO. Finski model Ukrajina bi postala neutralna kao i Finska: francuska diplomatija kao rešenje ponudila je finski model po kom bi Ukrajina bila neutralna država. Finska se za ovo opredelila tokom Hladnog rata kao nezavisna, suverena i demokratska zemlja. Sadašnja situacija bi postala status kvo Možda neće doći do sukoba, već će se samo održati trenutna situacija, poput one između Severne i Južne Koreje, koje su teoretski još u ratu, jer nikad nisu potpisale mirovni sporazum. To bi značilo da bi Rusija počela postepeno da povlači svoju vojsku i proglasila prekid vojnih vežbi.

Kurir.rs/A. Mlakar