KLJUČNIH 48 SATI: Kako je ukrajinska kriza došla na ivicu rata? Pukovnik u penziji o POSLEDICAMA KOJE NAS ČEKAJU
Napetosti oko Ukrajine su na vrhuncu nakon upozorenja o ruskoj invaziji i razgovora predsedika SAD Džoa Bajdena i predsednika Rusije Vladimira Putina koji nije doneo nikakve pomake.
Iz Vašingtona poručuju da Moskva u svakom trenutku može da izvede invaziju na Ukrajinu i navode da će braniti "svaku stopu" NATO teritorije.
Ukrajina nije članica NATO ali je Severnoatlantski savet zato pojačao svoje prisustvo u susednim zemljama koje jesu.
Rusija ima više od 175.000 vojnika stacioniranih duž granice sa Ukrajinom.
Ministrastvo spoljnih poslova Republike Srbije i mnoge druge zemlje preporučile su svojim građanima da napuste Ukrajinu, a neke ambasade su evakuisale svoje osoblje.
Zašto je za Vašington važno da Ukrajina postane deo NATO pakta? Ko bi bio matiran na šahovskoj tabli ako „izgubi“ Ukrajinu?
Na sva ova pitanja odgovor su dali u emisiji Usijanje na Kurir televiziji Darko Obradović i penzionisani pukovnik Vojno-obaveštajne agencije Tomislav Đurin.
- NATO nema nikakva prava da štiti Ukrajinsku teritoriju. NATO ima pravo da u Češkoj, Slovačkoj, Bugarskoj itd da tu bazira svoje oružane snage. Rusija može da stavi veto na koje god pitanje. Tu je i Kina koja takođe ima to pravo. Oni se time koriste i zasada to približavanje ruskim granicama je prevazišlo svaku meru. Postoji ona rečenica "ne možete da porazite Rusiju dok ne porazite Ukrajinu" - rekao je Đurin.
Obradović smatra da se Rusija koristi hibridnim dejstvima.
- Da razjasnimo, povelja UN je jasna gde kaže da država kojoj preti agresija mogu pritrčati sve druge zemlje u pomoć koje su članice UN. To je u skladu sa članom 54. Sa druge strane član 2 povelje najstrožije zabranjuje da se uplićete vojno u bilo koju zemlju koja je članica UN. Ključno je pitanje šta bi bilo kada bi Ukrajina povela pitanje svoje baštine. Rusija se koristi pre svega hibridnim dejstvima - kaže Obradović.
- Može koja god tačka gledišta da se uzme, ali stvari su jasne. Amerika dominira u odnosu na Rusiju. Ako Amerika nešto kaže, ceo svet tako misli. Rusija je zakupila pomorsku bazu u Krimu i jako skupo je platila. Oni sami kažu da bolje da skupo plate, nego da nikada ne uzmu. Rusija se opredelila da vrati Krim jer on praktično pripada Rusiji - rekao je Đurin.
Obradović je potom i objasnio koje su to posledice ove krize.
- Postoji nešto što se zovu aktivne mere. To je uticaj na društvo i javno mnjenje kako bi se došlo do političkog cilja. Posledica ove krize je da se Putin prikaže kao silan čovek, a druga stvar je da postoji erozija jedinstva na zapadnom bloku. Sve vam je to jedna matrica propagandnog rata da se pokaže svima nama da je zapad jedinstven. Sa druge strane iz SAD dolazi slika gde se kaže "lepo smo vam rekli, ne kupujte ruski gas, vidite da treba više za odbranu da se izdvaja, vojnici su vam metiljavi, presudna je američka logistika". To je sada pozcija Amerike koja nastoji da upravo iz ove krize dođe do rešenja, želi NATO da nam približi. Tu dolazi do borbe za narativ - rekao je u Usijanju Obradović.
Kurir.rs/M.L.
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore