Američki predsednik Džo Bajden krajem prošle nedelje tvrdio je da su obaveštajne procene pokazale da će se ruski napad dogoditi u sredu 16. februara i taj dan označen je kao dan D. Ove priče jedino su se držali britanski i američki mediji.

Sovjetska himna

Dok su milioni ljudi sa zebnjom pratili trenutak kad će ruski tenkovi krenuti prema Ukrajini, a po Kijevu i trgu Majdan padati rakete, od toga nije bilo ništa, osim što se tokom prenosa sa trga na Rojtersovom snimku čula sovjetska himna i što je američki helikopter za hitnu medicinsku evakuaciju sleteo na ničiju zemlju između Poljske i Ukrajine i pokupio nekoliko muškaraca iz crnog terenca.

Ispostavilo se da je priča o invaziji Rusije bila samo medijski spin za nadjačavanje dve supersile i njihovo međusobno pozicioniranje pred razgovore o novoj bezbednosnoj arhitekturi. Uprkos saopštenjima, snimcima i potvrdama ruskih vlasti da su vojne vežbe duž granice sa Ukrajinom završene i da se vojska povlači, kao i tvrdnjama da ne nameravaju da napadnu svog suseda, Zapad je i dalje sumnjičav. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poslala je poruku Rusiji i izrazila „iskrenu nadu“ da Kremlj neće pokrenuti dalje nasilje u Evropi:

- Nadamo se najboljem, ali smo spremni za najgore. Pred nama su sada dve različite budućnosti: u jednoj Kremlj odlučuje da vodi rat protiv Ukrajine uz ogroman ljudski gubitak, nešto za šta smo mislili da smo ostavili iza sebe nakon tragedija 20. veka. Naši odnosi s Moskvom bili bi ozbiljno narušeni, oštre sankcije bi imale strašne posledice na rusku privredu i njene izglede za modernizaciju - izložila je Fon der Lajen prvu mogućnost.

- Ali moguća je druga budućnost. Budućnost u kojoj Rusija i Evropa sarađuju na zajedničkim interesima. Budućnost u kojoj slobodne zemlje rade zajedno u miru. To je moja težnja i sigurna sam da tu težnju deli i ruski narod. Sada je na Kremlju da odluči - poručila je ona.

Ruski ambasador u EU

foto: epa

Ratovi u Evropi retko počinju u sredu

Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov odbacio je američka upozorenja na mogući napad Rusije na Ukrajinu.

- Što se Rusije tiče, uveravam vas da neće biti napada ove srede. Niti će biti daljnjih eskalacija u narednoj nedelji, ni u nedelji posle, niti sledećeg meseca - rekao je Čižov u komentaru objavljenom u nemačkom dnevniku Velt.

- Ratovi u Evropi retko počinju u sredu. Kada optužujete - posebno kada iznosite vrlo ozbiljne optužbe protiv Rusije - takođe ste odgovorni da pružite dokaze -

dodao je on i odbacio američke tvrdnje o mogućem napadu na Ukrajinu.

Zapad skeptičan

Rusija, koja je juče završila deo vojnih vežbi duž granice sa Ukrajinom, povukla je više jedinica, oružja i mehanizacije nazad u baze u unutrašnjosti. Uprkos povlačenju trupa, Zapad je skeptičan i traži dodatne dokaze i uveravanja Kremlja. S druge strane, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov pozvao je juče američkog državnog sekretara Entonija Blinkena na „pragmatičan dijalog“ o evropskoj bezbednosti, a Blinken je zatražio „proverljivu, verodostojnu i značajnu deeskalaciju“ na ukrajinskoj granici, javljaju agencije.

Lavrov je u telefonskom razgovoru istakao da je agresivna retorika kojom se koriste Vašington i njegovi bliski saveznici „nedopustiva“, pozivajući na pragmatičan dijalog o svim pitanjima koja zaokupljaju Rusiju, dok je Blinken zatražio od ruskog kolege „proverljivu, verodostojnu deeskalaciju“ na ukrajinskoj granici.

rusiepa02-epa.jpg
Foto: EPA

Dešavanja na reci Pripjat

Zašto su Rusi postavili pontonske mostove?

Trenutni fokus i pažnja NATO i zapadnih analitičara je na reci Pripjat, koja protiče kroz Ukrajinu i Belorusiju, i to na proširenje ove reke koje je udaljeno oko osam kilometara od ukrajinske granice, gde je ruska vojska postavila dva pontonska mosta preko reke. Ostaje engima zašto su ruske pontonske jedinice tu izgradile mostove. Da li je u pitanju vežba ili, kako tvrde zapadni analitičari, priprema za napad na Ukrajinu?

Napetost oko Ukrajine popušta

Berza procvetala

l Zahvaljujući popuštanju napetosti oko Ukrajine i ruskog povlačenja dela vojske sa granice, u utorak su skočile cene akcija na Vol stritu.

Indeks Dau Džons porastao je sa 422 boda na 34.988 bodova, dok je S&P 500 skočio na 4.471 bod, a indeks Nasdak na 14.139 bodova. Posle tri dana pada, ti indeksi su porasli nakon vesti da Rusija povlači deo vojnika sa ukrajinske granice jer vojne vežbe završene.

A. Mlakar