ZAŠTO JE SAMIT SA PUTINOM VELIKI RIZIK ZA BAJDENA Unutrašnji problemi, ignorisanje istorije i suštinsko nerazumevanje srž problema

Pristavši na samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom američki predsednik Džo Bajden nada se značajnoj spoljnopolitičkoj pobedi, ali istovremeno preuzima na sebe ogromne političke i strateške rizike koji bi lako mogli da mu se obiju o glavu.

Svaki samit zavisi od ishoda razgovora između državnog sekretara Antonija Blinkena i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u sredu. I taj sastanak, opet, uslovljen je time da do ruske invazije ne dođe.

"Blinken i Lavrov će razgovarati ako invazija ne počne – u suprotnom, sve se otkazuje", rekao je neimenovani za CNN.

Nije utvrđeno ni mesto ni datum predsedničkog samita. Portparolka Bele kuće Džen Psaki je takođe naglasila da bi, ako Rusija ipak odluči da izvrši invaziju na Ukrajinu, SAD nametnule "brze i teške posledice... A trenutno se čini da Rusija nastavlja pripreme za sveobuhvatni napad na Ukrajinu koji će uslediti vrlo brzo. "

Samo nekoliko sati pre nego što su se pojavile vesti o mogućem samitu nakon kasnonoćnog razgovora između Makrona i Putina - posle prethodnog razgovora francuskog predsednika i Bajdena - SAD su upozorile da imaju obaveštajne podatke koji sugerišu da je ruski lider već dao svojim komandantima na terenu naređenja da se izvrši invazija na Ukrajinu.

Ekstremno nepoverenje koje dele sve strane u sukobu - Rusija, Ukrajina i Zapadn - znači da ovaj diplomatski prodor visi o koncu. Nedavni razgovori SAD i Rusije bili su puni prezira, sumnjičavosti i sarkazma. Tako da teško da postoji garancija za uspeh ako se Lavrov i Blinken sretnu.

A situacija duž ukrajinskih granica, gde je više od 150.000 ruskih vojnika u stanju pripravnosti, toliko je napeta da bi lokalni sukobi mogli da izazovu širi požar i nište svaku nadu u diplomatsko rešenje. SAD i njihovi saveznici će takođe biti svesni mogućnosti da je Putin voljan da razgovara ne zato što je u strahu, već da bi podelio SAD o njihovih saveznika pre invazije.

Ako Putin zaista odustane od onoga što Vašington vidi kao siguran upad u Ukrajinu, to će se smatrati privremenim uspehom u agresivnom informacionionom rat Bele kuće koji bi se vodi sa ciljem da Putin ostane bez elementa iznenađenja i da se osujeti svaki lažni razlog za invaziju.

Svaki put kada se spreči rat, posebno onaj u kome su SAD predvidele hiljade civilnih žrtava, to sprečava tragediju, bedu i mogućnost destabilizacije izbegličkih tokova. Stoga je obaveza svakog da pokuša, ocenjuje američki CNN.

Bajdenova politička kocka

Čak i ako ostane dogovor o samitu, Bajden se ovde prilično kocka.

Republikanci će ga sigurno optužiti da je popustio pod pritiskom Putina i da je nagradio njegovu agresiju prema Ukrajini. Ako sastanak propadne i do invazije dođe, Bajdena će optužiti da je slabić.

Svaki samit koji nije unapred pripremljen za uspeh je politička "igra na žici". A Bajden sebi ne može da priušti nove udarce jer mu rejting pada još od katastofalnog povlačenja SAD iz Avganistana prošle godine.

Ipak, predsednici se biraju da donose najteže odluke. Ako bi Bajden odbio da se sastane sa Putinom i ako bi došlo do rata u Ukrajini, bio bi optužen da nije do kraja pokušavao da nađe diplomatsko rešenje. Sa druge strane i Bajden ima neko potencijalno pokriće: ako Putin odustane i samit se ne dogodi, Bajden će dobiti malo prostora da diše.

"Verujemo da je predsednik Putin doneo odluku, ali dok se tenkovi stvarno ne zakotrljaju i avioni ne polete, mi ćemo iskoristiti svaku priliku i svaki minut koji moramo da vidimo da li diplomatija još uvek može da odvrati predsednika Putina od toga", rekao je Blinken. Skeptičan ton izjave Bele kuće koja objašnjava Bajdenovu "u principu” otvorenost za sastanak, međutim, ne vuče korene samo iz sumnje u ruske motive. Takođe se čini da je to bio pokušaj da se predsednik izoluje od političkih napada kod kuće.

Ali postoje razlozi za ovakav rizik. Uprkos činjenici da SAD neće slati trupe da brane Ukrajinu jer ona nije članica NATO-a, Bajden ima "domaćih" razloga za za izbegavanje rata u Ukrajini. Svaka ruska invazija mogla bi da izazove skok u već rastućim cenama benzina i stopi inflacije, što bi moglo dodatno da ugrozi šanse demokrata na izborima na sredini mandata.

Da li Bajden igra kako Putin svira?

Pored toga što će preuzeti veliki politički rizik, Bajden će morati da se bori i geopolitikom, ako se sretne sa Putinom.

Jedna teorija o razlozima zašto Putin gomila trupe duž granice je želja ruskog lidera da povrati hladnoratovski prestiž Kremlja kao jednake sile SAD. U suštini, Bajden daje Putinu tu platformu, iako mnogi u Vašingtonu Rusiju smatraju znatno manjom silom, uprkos njenom ogromnom nuklearnom arsenalu.

Ista optužba - da američki predsednik čini ustupke - pominjala se i kada se bivši predsednik Donald Tramp sastajao sa evernokorejskim diktatorom Kim Džong Unom. Male su šanse da će naklonost koju su Tramp i Kim pokazivali na tim susretima, biti ponovljena u hladnim razgovorima Bajdena i Putina.

Sa druge strane, jasno je da bi Putin želeo da raspravlja i odlučuje o velikim svetskim pitanjima zajedno sa SAD – kao što je bio slučaj tokom hladnoratovskih samita između SAD i Sovjetskog Saveza. Činjenica da su ovaj potencijalni susret organizovali Francuzi ublažiće neke strahove u Evropi da su američki saveznici marginalizovani - faktor koji je bio naglašen na početku ukrajinske krize.

U Jelisejskoj palati su rekli da će u razgovore biti uključene i druge "zainteresovane strane" - Ukrajina i drugi saveznici u NATO, uključujući bivše članice Varšavskog pakta u istočnoj Evropi. Ali francusko predsedništvo nije ponudilo više detalja. Istaknuta uloga Makrona, koji nastoji da postane dominantni evropski državnik nakon penzionisanja nemačke kancelarke Angele Merkel, i suočava se sa kampanjom za reizbor za nekoliko nedelja, neće ostati neprimećena u Francuskoj ili van nje.

Potpuni prekid veze

Glavna pretnja uspehu bilo kakvih pregovora Putina i Bajdena je nespojiva priroda pozicija dve strane.

Rusi traže garancije da Ukrajini nikada neće biti dozvoljeno da uđe u NATO i žele da Alijansa sklonie oružje i trupe iz država članica koje su nekada bile iza gvozdene zavese, poput Poljske, Mađarske i Rumunije. To za Zapad nije nešto o čemu može da se pregovara jer, tvrde, na državama je da same odlučuju o svojoj sudbini.

SAD odbacuju ruska upozorenja da se osećaju ugroženim proširenjem NATO-a na istok posle Hladnog rata, nazivajući Alijansu čisto odbrambenim savezom. Ovakav stav možda ima smisla u zapadnim prestonicama, ali ne uzima u obzir narušeni ruski ponos – koren Putinovog dvodecenijskog nastojanja da preoblikuje prihvaćeni ishod Hladnog rata nakon raspada Sovjetskog Saveza, piše CNN.

U više navrata pokušavajući da destabilizuje Ukrajinu, ruski lider je takođe jasno stavio do znanja svoju odlučnost da nikada ne dozvoli bivšoj sovjetskoj republici da napravi ideološki korak na zapad ka NATO-u i EU. Dakle, svaki pokušaj očuvanja obraza mogao bi potkopati njegovu istorijsku misiju i biti mu teško prihvatljiv.

Ako je Putin odlučio da su troškovi invazije na Ukrajinu – zapadne sankcije i moguća krvava pobuna u zemlji – preveliki zalogaj, Bajden bi možda mogao da napravi diplomatski izlaz za ruskog lidera. Postoje mnoga pitanja, uključujući kontrolu naoružanja, sajber sukobi i sprečavanje širenja nuklearnog oružja, koji mogu sve strane da učine da bezbednijim.

Ali ova pitanja su taoci iste fundamentalne nepovezanosti između Rusije i SAD koja je proključala tokom sukoba u Ukrajini - i pokazuju zašto će se svaki samit između Bajdena i Putina smatrati neizvesnim dok se ne dogodi i zašto je uspeh malo verovatan.

Kurir.rs