I BEZ ISPALJENOG METKA, UKRAJINA JE NA GUBITKU Histerija oko navodne invazije uništila ekonomiju, građanima sve prazniji novčanici

Zapadni mediji nastavljaju da najavljuju rusku „invaziju“ na Ukrajinu, a u Kijevu raste zabrinutost zbog finansijskih gubitaka zbog raspirivanja panike. Gubici su već ogromni, a spoljni dug samo raste. Većina običnih Ukrajinaca ostaje mirna, uz napomenu da „adekvatni ljudi ne veruju u ove gluposti“. Ali informacioni rat je teško pogodio njihove novčanike.

Darina iz Kijeva takođe napominje da je situacija ista: ljudi idu na posao, prodavnice i kafići se ne zatvaraju. Istovremeno, ona priznaje da bi „rat mogao početi”. „Ako se ovo desi, imaćemo i ženski poziv“, sigurna je devojka. „Da, razgovaraju o tome da se sukob iz hronične forme pretvara u akutni, kaže ukrajinski politikolog Ruslan Bizjajev. „Ali svi žive kao i pre, baveći se aktuelnim problemima. Rast cena je ono što zabrinjava običnog čoveka.“ Ukrajina već gubi do pet milijardi dolara mesečno zbog histerije zapadnih medija, kaže Rostislav Šurma, zamenik šefa kabineta predsednika. "Ovo je prekid investicija, i dodatna inflacija, gubici u sektoru turizma, avio-saobraćaj. Postoji i špekulativni pritisak na finansijska tržišta, blokiranje zaduživanja, slabljenje grivne", naveo je Šurma u intervjuu za RBC-Ukrajina. U stvari, reč je o desetinama milijardi dolara, kaže Ruslan Bortnik, direktor Instituta za analizu i upravljanje politikama (Ukrajina). „Videli smo masovno bacanje državnih hartija od vrednosti, kapital je napustio ukrajinsko tržište. Investitori, koji su doživeli najdublji informacioni stres, plašiće se da se vrate još nekoliko godina.

Sredinom februara, oligarsi su pobegli iz zemlje. Među milijarderima koji su žurno napustili Kijev imenovani su Rinat Ahmetov, Viktor Pinčuk, Vadim Nesterenko, Vadim Stoljar i Vasilij Hmeljnicki. Nakon što je predsednik Vladimir Zelenski intervenisao, tražeći od njih da se vrate svojim poslovima i zaposlenima, povelje iz evropskih prestonica krenule su nazad u Ukrajinu. Ali pre neki dan, Ahmetovljev avion je ponovo poleteo iz Kijeva za Ženevu. „Vlasti pokušavaju da svojim izjavama priguše osećaj nekontrolisanog haosa“, rekao je politički analitičar Aleksej Jakubin. Ali ako se kriza ne reši uskoro, biće teško zadržati privrednike.

Osiguravači zahtevaju da avio-prevoznici napuste vazdušni prostor Ukrajine. Letove su obustavili Lufthanza, KLM, Norvegian, Austrian Airlines i Rianair. „Kada određeni regioni postanu opasni, rizici se precenjuju, pre svega u vazduhoplovstvu“, kaže Vjačeslav Černjavski, predsednik Udruženja za osiguranje. „Lizing kompanije mogu kupiti dodatno osiguranje ili uzeti imovinu ako su troškovi previsoki.“ Ovo će pogoditi i džep potrošača. Zbog preleta će porasti troškovi goriva, što će uticati na cenu karata.

Štaviše, udruženje osiguravača Lloid`s Market Association uvrstilo je „ukrajinske i ruske vode“ u potencijalno opasne za plovidbu. „Svaki brod koji uđe u akvatorij mora da ima odgovarajuće osiguranje“, pojašnjava Černjavski. „Ovom odlukom Rusija i Ukrajina su izjednačene sa Somalijom. Nije isključena pucnjava u Crnom moru, civilni brodovi mogu biti konfiskovani u vojne svrhe. Zbog troškova osiguranja, mnogi uopšte neće ići tamo“. Vašington je u međuvremenu Kijevu ponudio kredit od milijardu dolara. „Podržati program ekonomskih reformi i nastaviti saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom“, objasnio je američki državni sekretar Entoni Blinken. Ranije je Evropska komisija izdvojila 1,2 milijarde evra za „finansijske potrebe” zbog „sukoba” sa Moskvom. Francuska će dati isto toliko, Kanada je spremna da pozajmi još 390 miliona.

"Dugoročni krediti ili neki programi očigledno ne nadoknađuju gubitke. Može se nadati da će kreditori poput MMF-a ili SAD preneti milijardu dolara, ali to uopšte nije besplatna pomoć", naglašava Aleksej Jakubin. Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Zelenski je bio ogorčen što se određene sume daju samo pod uslovom da se u zemlji sprovedu reforme i gotovo je zahtevao: „Dajte bezuslovan novac“.

Ukrajinski političari i ekonomisti smatraju da bi MMF generalno trebalo da otpiše spoljni dug Kijeva. "Ovo je oko 52 milijarde dolara. Ne možemo sami da zaustavimo njegovu službu, ali moramo da pregovaramo i objasnimo da smo sada obavezni da ta sredstva potrošimo na jačanje vojske kako bismo ispunili funkciju odvraćanja", rekla je Julija Timošenko, liderka Partija Batkivščina, uz napomenu da postoje presedani.

U aprilu 2020. MMF je zaista oprostio dugove 25 najsiromašnijih zemalja, uključujući Avganistan, Benin i Burkinu Faso. Prema mišljenju politikologa Ruslana Bizjajeva, trenutne okolnosti su viša sila, a na ovu listu treba dodati i Ukrajinu.

"Ove godine Kijev mora da plati 2,4 milijarde MMF-u. Najveće tranše su zakazane za 11. mart i 13. septembar — po 295 miliona", kaže on. "Zemlja gubi do dve milijarde svakog meseca, a Narodna banka je prinuđena da se spali 500-700 miliona za u ovoj pozadini, predlog Timošenkove izgleda razumno. Ali ako zapadni partneri odbiju, sami ćemo se izvući."

Osim toga, finansijska pomoć SAD i EU je „planski proces“ koji nema nikakve veze sa nedavnim događajima. "U januaru su Ukrajinci povukli 23 milijarde grivna sa depozita u bankama. Tako panika utiče na ekonomiju", navodi primer Bizjajev. Energetika je u veoma teškoj situaciji, treba da upumpa 60 miliona kubnih metara gasa dnevno, što je dve milijarde dolara. Ali političari nastavljaju da polako ubijaju ekonomiju. Investitori odlaze, a novi se neće pojaviti - niko nije spreman da rizikuje.

Kurir.rs/RIA Novosti