PEKING U CENTRU PARALELNOG FINANSIJSKOG SISTEMA: Kako je rat u Ukrajini uticao na globalizaciju kineske valute
Tržišni saveznici Rusije traže načine da zaobiđu zapadne sankcije i nastave poslovanje sa Moskvom
Dok zapadne vlade jačaju sankcije protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu, tržišni saveznici Moskve tragaju za kanalima kako bi se nastavila trgovina i finansiranje.
Ostale članice nekadašnje BRIK grupe - Brazil, Indija i Kina, oprezno postupaju iz straha da se ne sapletu o sankcije, ali agencija Rojters ističe da počinju da se naziru počeci paralalenog finansijskog sistema u čijem centru je Peking.
Sjedinjene Države i Evropa su proterale ruske banke iz glavnog globalnog sistema plaćanja SWIFT i najavile nove mere kako bi ograničile Moskvu da upotrebi ratnu štednju u vrednosti od 640 milijardi dolara.
U takvim okolnostima spremnost tržišnih giganata u usponu da održe poslovne odnose sa Rusijom naglašava duboki jaz oko najveće evropske krize od Drugog svetskog rata, i preti da postepeno oslabi dominaciju američkog dolara u globalnoj trgovini.
Kineska preduzeća i banke sada pokušavaju da pronađu načine da ograniče uticaj sankcija na njihove odnose sa Rusijom, a zabeležen je rast broja transakcija u juanima na štetu dolara. Zapadna ograničenja, koja imaju za cilj da izbace Rusiju iz globalnog finansijskog sistema, po svoj prilici će produbiti veze između Moskve i Pekinga, prenose Vijesti pisanje Rojtersa.
U Indiji, dok raste zabrinutost oko održivosti snabdevanja ruskim đubrivom, izvori iz vlade i banki su rekli da postoji plan da ruske banke i kompanije otvore račune u rupijima sa nekoliko državnih banki u cilju trgovine u okviru sistema direktne razmene.
Brazilski predsednik Žair Bolsonaro rekao je da će njegova zemlja ostati neutralna u konfliktu.
Deng Kaijun, na čelu trgovačke komore koja predstavlja kineska privatna preduzeća koja trguju sa Rusijom, rekao je da obavljanje transakcija bez SWIFT-a ne predstavlja veliki problem, jer su obe zemlje počele proces dedolarizacije pre pet godina.
”Poslovne transakcije juan-rublja su postale uobičajene u velikim bankama... mi poslovni ljudi smo već navikli na to”, rekao je Deng za Rojters, dodajući da je juan sve popularniji među Rusima.
Sankcije podstiču ruske i kineske kompanija da otvaraju račune u kineskim bankama koje imaju podružnice u Rusiji, rekao je jedan advokat u Moskvi koji zastupa kinesko preduzeće.
Alternativa SWIFT-u
”SWIFT nije jedini sistem plaćanja. Ako blokirate taj kanal, poslovni ljudi moraju pronaći alternative”, rekao je pravnik koji je želeo da ostane anoniman.
Izvor iz jedne kineske državne banke koji je takođe želeo da ostane anoniman rekao je da “izvoznici sada preferiraju upotrebu juana za plaćanje” sa Rusijom. Do prošle nedelje plaćanje se odvijalo u dolarima ili evrima.
Izvor u drugoj državnoj banci rekao je da usled izostanka detalja u vezi sa zapadnim sankcijama, banka pomno prati situaciju i ohrabruje klijente da koriste juan u trgovinskom poslovanju sa Rusijom.
Isplate u juanima već predstavljaju 28 odsto kineskog izvoza Rusiji u prvoj polovini 2021, u poređenju sa svega 2 odsto u 2013, pošto su i Rusija i Kina pojačale napore da smanje oslanjanje na dolar, razvijajući sopstvene, prekogranične sisteme plaćanja.
Aktuelna kriza mogla bi ubrzati taj trend, ističe britanska agencija.
Dang Kongju, analitičar u kompaniji Faunder sikjuritis tvrdi da su SWIFT sankcije protiv Rusije “događaj koji predstavlja okosnicu koja će ubrzati proces dedolarizacije”.
”Mada je teško zameniti SWEIFT na kratke staze, ovaj incident pogoduje globalizaciji juana na duge staze”.
Dedolarizacija
Napori za dedolarizaciju nisu ograničeni samo na trgovinu.
Investiciona forma Kaderus kapital saopštila je da radi na promovisanju prekograničnih investicija između Rusije i Kine.
Direktor Andrej Akopian takođe je pohvalio potez Ruske centralne banke da poveća investicije u juan kao “najbolji način da poveća popularnost kineske valute među ruskim investitorima”.
Juan je u junu 2021. predstavljao 13,1 odsto deviznih rezervi Ruske centralne banke, u poređenju sa 0,1 odsto u junu 2017. Udeo dolara je pao na 16,4 odsto sa 46,3.
”Ukoliko pričamo o trgovini investicijama, ima dosta smisla za obe zemlje da ne trguju u američkim dolarima, jer onda imate duplo konvertovanje, pored brojnih drugih poteškoća u poslednje vreme”, rekao je Akopian.
Međutim, mnoga kineska preduzeća odmah su osetila bol usled posrtanja rublje i nepoštovanja trgovinskih ugovora.
”Sada su svi fokusirani na održavanje ili smanjenje postojećeg poslovanja. Niko ne priča o novom poslovanju. To ja čujem od svih klijenata, uključujući i kineske”, rekao je pravnik koji je želeo da ostane anoniman.
Han Šen Lin, savetnik u Azija grupi i bivši bankar, takođe je upozorio da se kineske banke mogu suočiti sa strožim nadzorom u vezi sa zapadnim sankcijama protiv Rusije.
”Sve kineske banke znaju da će globalne banke koje posluju sa dolarima pitati kineske banke o njihovoj umešanosti u transakcije koje su u vezi sa sankcijama”.
”Ono što će biti zanimljivo jeste kako će kineske banke napraviti podelu između sankcionisanih transakcija i nesankcionisanih” poput poslovanja povezanog sa energijom, dodao je.
Kurir.rs
Bonus video:
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati