Ukrajinska kriza ujedinila je Evropu i naterala njene lidere da preuzmu odgovornost koju su izbegavali, a najvažnije je to što je odlučila da postane vojna sila, ocenjuje bivši britanski ministar za Evropu Denis Mekšejn, a prenosi Beta.

- Niko nije mogao ni da zamisli pre nedelju dana kada je Vladimir Putin počeo invaziju na evropsku demokratiju, Ukrajinu, da će za samo nekoliko dana doći do revolucionarne promene neviđene u Evropi od dana boljševičkih revolucija 1917. Ukratko, Putin je ujedinio Evropu kao nikada pre - napisao je Mekšejn u autorskom tekstu za portal EU Observer.

- Svedoci smo nastajanja EU kao vojne sile. Gledamo kako Finska i Švedska razmatraju pridruživanje NATO-u, čime bi se preokrenula višedecenijska politika nepristupanja toj alijansi - navodi Mekšejn.

On dodaje da Nemačka povećava ulaganja u odbranu za 100 milijardi evra, i to uz podršku Zelenih i Slobodnih demokrata.

- Videli smo da Mađarska, Putinova marionetska država u EU, raskida sa svojim gospodarom i glasa sa drugim evropskim demokratijama - piše Mekšejn.

Takođe ukazuje da Evropa, od Irske do Poljske, otvara svoje granice za izbeglice iz Ukrajine, nakon više godina tokom kojih je "zatvarala ili pokušala da zatvori svoja vrata za strance".

Čak je i neutralna Švajcarska, dodaje, stala uz EU da poremeti Putinovo finansiranje invazije na Ukrajinu.

Podsećajući da je poljski predsednik pozvao na ubrzanje procesa pristupanja Ukrajine u EU, Mekšejn ocenjuje da bi za Putina mnogo veći izazov bio da na svojim granicama ima demokratiju zasnovanu na evropskim vrednostima nego da Ukrajina postane članica NATO.

- Teško je znati gde stati dok ova kopernikanska revolucija u onome šta Evropa jeste i šta može i mora da uradi pušta korene", piše Mekšejn i dodaje da kada se kriza završi Brisel mora da podigne spomenik Vladimiru Putinu kao "čoveku koji je probudio Evropu iz dugog sna pošto su njeni lideri odlučili da preuzmu odgovornosti koje su dugo izbegavali.

Najvažnija odluka je, ocenjuje Mekšejn, to što je Evropa odlučila da postane vojna sila.

Evropska komisija je saopštila da će kupiti i poslati oružje u Ukrajinu, podseća Mekšejn i dodaje da su se sa tim svi složili, i desnica, levica, zeleni i liberalne partije. Jedini "odmetnici" su krajnji desničari kao što je Erik Zemur, ili Džeremi Korbin, ili "levičarski demagog" Žan Lik Melanšon.

Bivši britanski ministar piše i da će Nemačka sa Francuskom napraviti novu generaciju ratnih aviona i tenkova, "što je muzika za uši francuskog predsednika Emanela Makrona i njegov koncept evropske strateške autonomije".

- Uspon integrisane evropske odbrambene industrije koja pravi zajedničke avione, helikoptere, ratne brodove, tenkove, rakete, pa čak i puške, marginalizovaće odbrambenu industriju Velike Britanije koja će ili morati da im se pridruži ili postati potpuno zavisna od SAD - navodi Mekšejn.

Evropa je odlučila i da isključi ruske banke iz globalnog bankarskog sistema Swift, nadajući se, navodi Mekšejn, da će time izvršiti pritisak na rusku elitu da utiču na Putina.

- Svaki potez nije samo efikasan nevojni napad na Putina već i izvanredan izraz ujedinjene evropske politike - ocenjuje Mekšejn.

S druge strane, dodaje, britanski premijer Boris Džonson za sada odbija da otvori granice za ukrajinske izbeglice.

- Velika Britanija ima znatnu ukrajinsku populaciju, ali je odgovor Londona do sada bio okrutan i surov - ocenjuje Mekšejn.

- Evropa je izgleda odlučila da odbrani slobodu i da više ne toleriše Putinove oligarhe. To Britaniju i njen glavni grad sada poznat kao Londongrad stavlja u delikatnu poziciju - navodi.

Kurir.rs/Beta