ŠTA AKO KIJEV PADNE? Britanski nedeljnik daje sumornu analizu perspektive Ukrajine! VIDEO

Britanski ministar odbrane Ben Volas upozorio je da Vladimir Putin možda planira da "neselektivno tepih bombardovanje" ukrajinske prestonice Kijev nakon što su američke obaveštajne službe sugerisale da je Rusija odstupila od svoje taktike "munjevitog rata".

„Očekuje se da će proći nedelju dana pre nego što Kijev bude opkoljen“, rekao je zvaničnik, a zatim bi „moglo da prođe još 30 dana pre nego što ukrajinska prestonica bude pala“. Potpuna "taktička zaplena" od strane ruskih trupa trajala bi četiri do šest nedelja, rekao je zvaničnik.

Procena je usledila pošto je ministarka spoljnih poslova Liz Tras upozorila da bi puna invazija na Ukrajinu mogla da potraje deceniju.

Opisujući napad na Kijev, predsednik Volodimir Zelenski je ostao prkosan. „Sve ćemo ih neutralisati“, rekao je on u ponedeljak. „Nismo im dozvolili da razbiju odbranu prestonice, a nama šalju sabotere. Za neprijatelja, Kijev je ključna meta.

Forin Polisi je prošle nedelje otkrio da su američke obaveštajne službe sugerisale da Rusija planira „kampanju hapšenja i atentata u Ukrajini nakon invazije“ ukoliko snage Kremlja izvrše uspešnu invaziju. Četiri osobe upoznate sa američkim obaveštajnim službama rekle su da je Rusija „sastavila spiskove ukrajinskih političkih ličnosti i drugih istaknutih pojedinaca koji će biti meta bilo hapšenja ili ubistva u slučaju ruskog napada na Ukrajinu”.

Kampanja bi verovatno bila „ciljana na istaknute političke protivnike, aktiviste za borbu protiv korupcije i beloruske i ruske disidente koji žive u egzilu“, navodi časopis.

Američki ambasador u UN je takođe upozorio u pismu Visokom komesaru UN za ljudska prava, u koje je uvideo Vašington post, da je Rusija počela da pravi spiskove ukrajinskih ciljeva „koji će biti ubijeni ili poslati u vojne kampove nakon vojne okupacije“.

U pismu se upozorava da su „oni koji se protive ruskim akcijama, uključujući ruske i beloruske disidente u egzilu u Ukrajini, novinare i antikorupcijske aktiviste, i ranjive grupe kao što su verske i etničke manjine i LGBT osobe“ u opasnosti od hapšenja ili smrti u događaj da Rusija zauzme zemlju.

Takođe se navodi „verodostojne informacije“ da bi ruske snage mogle da koriste „smrtonosne mere“ da rasteraju mirne civilne demonstrante ako javnost pokuša da omete preuzimanje vlasti.

U obraćanju ukrajinskom narodu u petak, predsednik Zelenski je rekao da su „neprijateljske diverzantske grupe“ već probile Kijev, dodajući: „Prema našim informacijama, neprijatelj me označio kao metu broj 1, a moju porodicu kao metu broj 2. Oni žele politički da unište Ukrajinu uništavanjem šefa države.

U januaru, dok su se ruske trupe gomilale na ukrajinskoj granici, Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva objavilo je saopštenje u kojem optužuje Moskvu da planira da „postavi proruskog lidera u Kijevu”, ukazujući na bivšeg ukrajinskog poslanika Jevhena Murajeva kao „potencijalnog kandidata” za šefa novi režim.

Murajev, lider male proruske stranke pod nazivom Naši koja trenutno nema mesta u ukrajinskom parlamentu, tada je odbacio tvrdnje, rekavši za Obzerver: „Ulepšali ste mi veče. Britansko ministarstvo inostranih poslova izgleda zbunjeno.

„Nije baš logično. Zabranjeno mi je da uđem u Rusiju. I ne samo to, već je i novac iz očeve firme tamo zaplenjen.”

Nedavno je zvaničnik američke odbrane rekao za Fajnenšel tajms (FT) da su namere Kremlja sa Kijevom ostale nejasne, ali da je „naša procena da oni imaju svaku nameru da obezglave vladu i ugrade sopstveni metod upravljanja“.

Semjuel Kreni-Evans, analitičar Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, dodao je da će namere Moskve postati jasno u narednim danima, pošto su se vojne snage kretale širom opkoljene zemlje. „Ključna stvar je šta je krajnji cilj Rusije? Radnje će odgovarati tome“, rekao je on za FT.

„Ako odu samo tamo gde su ukrajinske snage, to govori o ponovljenim izjavama Vladimira Putina o demilitarizaciji Ukrajine. Usledila bi promena režima. Ako ruske trupe uđu u gradove, gde verovatno nema ukrajinskih snaga, to ukazuje na drugačiji cilj.

Ukrajinski predsednik je upozorio da je napad na njegovu zemlju najavio povratak „nove gvozdene zavese“ koja bi ponovo mogla da podeli Evropu.

„Ono što smo danas čuli nisu samo eksplozije projektila, borbe i tutnjava aviona“, rekao je Zelenski u nacionalnom obraćanju jutros. „Ovo je zvuk nove gvozdene zavese, koja se spustila i zatvara Rusiju od civilizovanog sveta.

Nastavio je: „Ako nam sada ne pomognete, ako ne pružite moćnu pomoć Ukrajini, sutra će vam rat pokucati na vrata".

Države članice NATO-a, uključujući Poljsku, Rumuniju, Slovačku, Mađarsku, Estoniju, Litvaniju i Letoniju, „sve će se naći poredane duž ove nove granice“, piše Telegraf. Sve ove nacije su se „već našle kao žrtve ruskih sajber napada, dezinformacija i zastrašivanja poslednjih godina“.

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras je takođe upozorila da ako Putinova agresija ne bude zaustavljena u Ukrajini, „videćemo druge ugrožene – Baltik, Poljsku, Moldaviju, i to bi moglo da završi u sukobu sa NATO-om“.

Njene intervencije je kasnije citirao portparol Kremlja Dmitrij Peskov kada je rekao da iza Putinovog naređenja da se pripremi nuklearni arsenal zemlje stoje „neprihvatljive” primedbe o sukobu Rusije sa NATO-om.

„Različiti predstavnici na različitim nivoima su davali izjave o mogućim sukobima ili čak kolizijima i sukobima između NATO-a i Rusije“, rekao je Peskov.

„Smatramo da su takve izjave apsolutno neprihvatljive. Autore ovih izjava ne bih nazivao imenom, iako je to bio britanski ministar spoljnih poslova.

Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs Kurir.rs/Week