RUSKA I UKRAJINSKA DELEGACIJA SASTAJU SE NA ISTOM MESTU GDE SU PRE 31 GODINU POTPISALI NESTANAK SOVJETSKOG SAVEZA! Šta sledi?
Mesto susreta ne treba menjati, naziv je filma režisera Stanislava Gvoruhina. Međutim, sama filmska tematika nema mogo veze sa današnjicom, ali je bilo upečatljivo spomenuti taj naslov pošto će u četvrtak ujutro u onoj istoj kolibi u kojoj je pre 31 godinu nestao Sovjetski Savez ponovo sesti ruska i ukrajinska delegacija i razgovarati o kapitulaciji Ukrajine, ruskom povlačenju ili postizanju mira.
Prvi sastanak je završio šturim saopštenjem da će se sve strane konsultovati pa onda razgovarati ponovo. Bilo kako bilo, Beloveške šume su obeležile jednu epohu u modernoj istoriji Rusije, jer je tamo nastala Zajednica Nezavisnih Država posle raspada Sovjetskog Saveza, a gde su ključnu ulogu igrale dve direktno sukobljene strane Rusija i Ukrajina i poluaktivni igrač u trenutnoj invaziji Belorusija.
Dalekog 8.decembra 1991. u Beloveškoj šumi- Belorusija dogodio se susret trojice lidera Borisa Jeljcina - Rusije, Stanislava Šuškeviča Belorusije i Leonida Kravčuka – Ukrajine, gde je potpisan dokument prema kome SSSR kao geopolitička realnost više ne postoji.
O ovom sudbonosnom događaju podjednako su pisali i Jeljcin i Gorbačov u svojim memoarima šta se dva dana događalo u Belorusiji. U svojim memoarima Gorbačov je izneo detalje u poglavljima "Verolomstvo" i "Crni dani Sovjetskog Saveza", dok je Jeljcin o tome posvetio samo jedno poglavlje pod nazivom "Beloveški čestar".
Nekadašnji ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk je kasnije sa ponosom govorio i pisao kako je baš on bio najznačajniji protivnik Sovjetskog Sveza i sporazuma.
"Jeljcin je položio na sto tekst sporazuma.Stručnjaci su radili na njemu čitave noći i preneo Gorbačoveljevo pitanje: "Hoćete li vi da potpišete ovaj dokument, sa izmenama ili bez njih?" I ja sam rekao da će ga potpisati posle mene. Na taj način sudbina celog sporazuma zavisila je od Ukrajine. Odgovorio sam "Ne".. Stručnjaci su radili čitave noći. Brzo smo potpisali dokument bez ikakvih rasprava i usaglašavanja. Ispostavlja se da sve može biti operativno rešeno, ako na putu nema brvna, koje se naziva "Centar".
Tekst je nakucan na dve stranice i u preambuli piše:
“Mi, Republike Belorusija, Ruska Federacija i Ukrajina kao države osnivači Saveza SSSR-a, potpisnici Sporazuma 1922. godine, u daljem tekstu imenovne kao Najviše Sporazumne Strane, konstatujemo da Savez SSSR-a kao subjekat međunarodnog prava i geopolitička realnost više ne postoji”.
Član 1. Sporazuma je glasio: Najviše Sporazumne Strane formiraju Zajednicu Nezavisnih Država. Član 2: “Od momenta potpisivanja današnjeg sporazuma na teritorijama država koje ga potpisuju ne dozvoljava se usvajanje normi trećih država, pa ni bivšeg Saveza SSSR-a. Članom 14. ustanovljava se središte koordinacionih organa Zajednice Nezavisnih Država i određuje grad Minsk, Ikao i da se na teritoriji država članica Zajednice prekida rad organa bivšeg SSSR-a.
Interesantno je da je delegaciju Rusije u Belorisiji predstavljala sledeća imena: Boris Jeljcin, Genadij Burbolis, Sergej Šahraj, Jegor Gajdar, Andrej Kozirjev i Jeljcinov pomoćnik Viktor Iljušin.
U ime Belorusije tamo su bili premijer Vjačaslav Kebič i predsednik Stanislav Šuškevič, a u ime Ukrajine predsednik Leonid Kučma i premijer Vladimir Fokin.
Inače, potpisnici su posle potpisa direktno iz šume Viskulin o likvidaciji SSSR-a i formiranju Zajednice Nezavisnih Država telefonom prvo javili predsedniku SAD Džordžu Bušu starijem, a onda i Mihailu Gorbačovu. Inače redosled poziva bio je unapred predviđen.
Čast da pozove Buša starijeg pripala je Andreju Kozirjevu koji je kasnije postao ruski ministar spoljnih poslova. Veza je uspostavljena preko obične međugradske linije, dok veza preko specijala sa Gorbačovom nije funkcionisala. Jedna od potpisanih stvari bila je i sudbina Mihaila Gorbačova...
Na čuđenje stranih tako i domaćih posmatrača vest o kraju SSSR-a dočekana je sasvim mirno i u Moskvi, ali i u ostalim gradovima Saveza. U jednom delu društva osećao se čak i olakšanje. Od saveznih vlasti više niko ništa nije očekivao.
Kako je zapisao Vasilij Lipicki jedan od tadašnjih opozicionih lidera " demontaža Saveza prošla je začuđujuće glatko, bez otpora. Republike su bile zatečene, a u Rusiji je opozicija doživljavala razmimoilaženja i dvoumljenja.
Vrhovni sovjet Ukrajine ratifikovao je Beloveški sporazum 10. decembra. U glasanju je učestvovalo 367 deputata. Za sporazum se izjansilo njih 288, portiv je bilo 10, a uzdržano 7, 62 deputata nisu učestvovala u glasanju. Istog dana Beloveški sporazum ratifikovan je u Minsku. Za usvajanje glasala su 263 deputata, uzdržalao se dvoje, a u glasanju nije učestvovalo 27 deputata koji su bili prisutni u sali. Protiv sporazuma jedino je glasao sadašnji predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.
Vrhovni savet Ruske Federacije raspravljao je 12. decembra o Beloveškom sporazumu i Jeljcinov kratak izveštaj dočekan je aplauzom. Diskusija je trajala duže od dva sata. Iz frakcije komunista nije govorio niko. Protiv sporazuma izjasnio se jedini Sergej Baburin iz Ruskog opštenarodnog saveza .
Kurir.rs/A.Mlakar
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"