DA LI JE RUSIJA PRED BANKROTOM? Finansijski problemi Moskve napreduju brže od njene vojske

Finansijski problemi Rusije jednostavno napreduju brže od njene vojske. Same sankcije su još najmanji problem, jer deo njih još nije ni implementiran, a od onih koje jesu većina nije imala vremena da izazove neki efekat, piše hrvatski portal Index.hr.

Zbog toga je Moskva prinuđena da uvodi oštre politike, poput podizanja referentne kamatne stope s 9.5% na 20%, tvrde oni, a ministarstvo finansija je propisalo izvoznim kompanijama da 80% svojih deviznih prihoda moraju automatski da menjaju za rublje.

Veliki deo finansijskog sistema Rusije je izbačen iz SWIFT-a, globalne mreže kojom komunicira većina finansijskih institucija na svetu. To ozbiljno otežava poslovanje i primorava Moskvu da traži alternativne, manje sigurne kanale.

Berza u Moskvi ne radi već tri dana. Pre zatvaranja berzovni indeks je oštro pao zbog nagle rasprodaje. Zbog toga je doneta uredba kojom se strancima zabranjuje da prodaju deonice, što ionako ne mogu jer je berza zatvorena.

Strani investitori su vlasnici od 15 do 20 biliona rubalja vrednosti deonica u Rusiji, što je otprilike trećina tržišta, piše Indeks.

Federacija evropskih berzi vrednosnih papira, organizacija koja okuplja sve berze u Evropi, oduzela je Moskovskoj berzi status člana promatrača. Odluka je doneta jednoglasno, a u izjavi se izražava duboka podrška narodu Ukrajine.

Neke članice, poput Nemačke berze sa sedištem u Frankfurtu, već su zabranile trgovanje deonicama ruskih kompanija i trgovanje investitorima iz Rusije.

Osim evropskih berzi, i američke su zabranile trgovanje deonicama i drugim vrednosnim papirima ruskih kompanija i investitorima iz Rusije

Deonice ruskih kompanija na Londonskoj berzi su izgubile čak 98% vrednosti. Situacija u Njujorku nije ništa bolja. Isparile su stotine milijardi dolara.

Gasprom, Sberbank, Rosneft... situacija je sa svakom kompanijom ista, bavile se naftom ili finansijama. Sberbank je izgubio 99.99% vrednosti i trenutna cena deonice je jedan cent. U 2022. je banka ušla s cenom deonice od 16 dolara. Trenutno je trgovanje blokirano, pa se ipak ne mogu kupovati deonice najveće ruske banke za jedan cent.

Evropska centralna banka (ECB) je objavila da će Sberbank Evropa, banka kći matičnog ruskog Sberbanka, uskoro propasti. Ruski Sberbank drži trećinu ukupne imovine svih banaka u Rusiji i njegova propast će sigurno urušiti ceo finansijski sektor u Rusiji. Kako je vlasnik Sberbanka u Rusiji državni fond koji se velikim delom bavi štednjom za penziju, domino-efektom će propasti i penzije mnogih Rusa.

S druge strane, propast evropske Sberbanke ne predstavlja rizik za stabilnost finansijskog sistema EU. Ne samo da evropska Sberbanka ne predstavlja značajnu banku u EU nego je i matični Sberbank, daleko najveći u Rusiji, tek 26. najveća banka u Evropi, piše Indeks.

Rat u Ukrajini i sankcije uvedene Centralnoj banci Rusije, tj. zamrzavanje 40% deviznih rezervi, mogli bi dovesti do toga da Rusija ne može da vraća svoje dugove. To praktički znači državni bankrot. Rusija je ustvari već prestala da vraća neke dugove, čime je praktički u bankrotu.

Centralna banka Rusije je zabranila plaćanje kuponskih isplata za vlasnike obveznica. Kuponske isplate su kao kamate i izdavatelj obveznice mora na godišnjoj bazi isplaćivati vlasniku obveznice određeni postotak nominalne vrednosti, sve do dana dospeća obveznice, kada izdavatelj obveznice (u ovom slučaju Rusija) mora onome ko je kupio obveznicu da vrati puni iznos vrednosti obveznice.

Plaćanje tih kuponskih isplata je zaustavila Centralna banka Rusije da bi se zaustavio odliv dolara iz ruske privrede dodatno pogoršao kurs rublje prema dolaru. Kuponske isplate strani vlasnici dobiju u rubljama, ali onda kupuju dolare i time smanjuju količinu dolara u Rusiji, a povećavaju količinu rubalja, čime se stvara dodatni pritisak na pad vrednosti rublje.

Ukratko, radi se o očajničkom potezu kojim se pokušava zaustaviti obezvređenje rublje, ali istovremeno je Rusija praktički prestala da vraća svoje dugove, tj. bankrotirala je.

Još vraća glavni dug tj. isplaćuje dospeli dug po dospeću obveznica ali ne plaća kuponske isplate. Ali CDS ugovori (credit default swap), kojima se investitori osiguravaju od bankrota, pokazuju da je verovatnoća 56 % da će Rusija prestati da vraća i glavni dug, što je najveći nivo od 2008. godine, piše Indeks.

Kreditne rejting agencije Fitch i Moody`s su oštro smanjile kreditni rejting Rusije. Fič sa BBB+ na B-, što je spuštanje za šest pozicija, čime je investicijski rejting Rusije ušao duboko u status "smeća". Mudis je kreditni rejting Rusije spustio s Baa3 na B3, takođe za šest pozicija i u status "smeća".

U svojim izveštajima navode da su sankcije EU i SAD-a kojima se zabranjuju bilo kakve transakcije sa Centralnom bankom Rusije imale veći uticaj od prethodnih i da će imati dublje financijske implikacije.

Sankcije će osetno smanjiti i BDP Rusije, čime se revidira ranije očekivanje kreditnih rejting agencija o rastu BDP-a Rusije od 1.6%.

U J.P. Morganu smatraju da su sankcije značajno povećale mogućnost da Rusija prestane da plaća svoj spoljni javni dug. Za sada su međunarodne finansijske institucije oprezne i verovatno neće zvanično proglasiti bankrot dok Rusija ne odbije da plati izdate obveznice na datum dospeća.

Centralna banka Rusije je juče. objavila da manjak likvidnosti bankarskog sektora iznosi 68 milijardi dolara, tj. 6.9 biliona rubalja, dok je samo dan pre iznosio 5,9 biliona. Pokrenut je program repoaukcija kojim Centralna banka Rusije pokušava da sačuva likvidnost bankarskog sektora, ali trenutno gubi tu bitku.

Ruske banke i kompanije duguju gotovo 400 milijardi dolara u inostranstvo ali sve i da žele, ne mogu vraćati te dugove zbog zabrane Centralne banke Rusije. Prisiljene su da ne vraćaju dugove, što tehnički predstavlja bankrot, objašnjava Indeks.

Sankcije se iz dana u dan proširuju, a nove sankcije koje je najavila EU će ozbiljno oštetiti rusku privredu.

Advokati za trgovinu i bankarstvo sa sedištem u Briselu rekli su za Law.com da će Rusija u početnoj fazi iskusiti brzo rastuće cene, a kasnije veliku krizu likvidnosti te potom inflaciju.

Nove sankcije će ograničiti mogućnost ruskih firmi da kupuju ili prodaju robu i usluge od kompanija van Rusije.

"Sankcije koje imamo danas na stolu u velikoj meri će ograničiti mogućnost ruskih firmi da kupuju ili prodaju robu i usluge od kompanija izvan Rusije", rekao je Filip Torbol iz advokatskog društva K&L Gejts.

Poduža je i lista kompanija koje su prestaleda posluju na tržištu Rusije: Apple, Audi, AMD (čipovi), Amazon, Adobe, BMW, Bolt, Boeing, Chevrolet, Cadillac, Carlsberg, Coca-Cola, Danone, Disney, Dell, Ericsson, Ford, General Motors, Harley Davidson, Intel, Jaguar, Lenovo, Maersk, Mercedes, Netflix, Nike, Nestle, Porsche, Renault, Scania, Volvo, Volkswagen i mnoge druge.

Po svemu sudeći, finansijski udarac Rusiji će bitiogroman. Čak ako se i ostvare svi vojni ciljevi u Ukrajini, cena koju će Rusija platiti zbog rata biće astronomska.

Prvo će nastupiti kriza likvidnosti u finansijskom sektoru, nakon toga će Centralna banka morati da "štancuje" rublje da bi održala likvidnost što će dodatno devalvirati valutu, a Centralna banka Rusije ne može efikasno da održava kurs jer su joj devizne rezerve zamrznute.

Inflacija se već popela na 9.05% godišnje zaključno s 25. februarom, a do tog datuma se ništa od navedenog još nije ni počelo događati.

Rusija kao država ne plaća kuponske isplate i time efektivno ne vraća strani dug. Tehnički je to već bankrot. Ruskim bankama i kompanijama je zabranjeno da vraćaju strani dug, pa su tehnički i one u bankrotu. Povratak na tržište u takvim okolnostima će biti izuzetno težak.

Čak i ako Rusija pobijedi, to će biti klasični primer Pirove pobede, zaključuje Indeks.

Kurir.rs/Index.hr