ZAPAD SVE NADE POLAŽE U SANKCIJE RUSIJI: Evo kako Moskva može efikasno da ih zaobiđe!

Posle početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, Rusiji su uvedene najoštrije sankcije , usled čega su ruska nacionalna valuta i berza doživele najveći kolaps. Restriktivne mere različite težine pogodile su jedan broj banaka. Evropska unija je isključila niz banaka iz međunarodnog međubankarskog SVIFT sistema. Sankcije su pogodile i Sberbanku, Gasprombanku i Alfa banku.

Osim toga, Brisel i Vašington su zamrzli imovinu Centralne banke i zabranili transakcije sa njom. Osim toga, Moskvi će biti ograničen pristup zapadnim visokotehnološkim proizvodima. Ovo se odnosi na računare, poluprovodnike, opremu za avione i telekomunikacije. EU i niz drugih država takođe su zatvorile vazdušni prostor za ruske letelice, prenosi Izvestja

Neke zemlje nisu podržale sankcije Zapada na Rusiju . Tako kinesko Ministarstvo spoljnih poslova nije odobrilo upotrebu restriktivnih mera za rešavanje sukoba. Peking nije podržao ideju o isključenju Rusije iz SVIFT-a.

„Kina ne podržava upotrebu sankcija za rešavanje problema, a još više se protivi unilateralnim sankcijama koje nemaju osnovu u međunarodnom pravu“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.

Na pozadini najavljene specijalne operacije pomoći Donbasu, ruski premijer Mihail Mišustin je odleteo u Kazahstan. Svrha putovanja je razvoj trgovinsko-ekonomske saradnje i jačanje integracionih veza između Nur-Sultana i Moskve. Kao rezultat toga, zemlje su potpisale 11 dokumenata.

Kazahstan bi mogao da iskoristi mogućnosti otvaranja tranzitnog koridora pre njega. Kada su zapadne zemlje uvele antiruske sankcije 2014. i dobile kontramere kao odgovor, najviše koristi od situacije imala je susedna Belorusija. Kazahstan je tada propustio takvu priliku. Međutim, ovoga puta, s obzirom na to da se Minsk suočava i sa oštrim zapadnim sankcijama, za Nur-Sultan su se otvorile nove mogućnosti.

Na primer, u oblasti rudarstva i prerade minerala, ruske kompanije mogu pokušati da otvore filijale u Kazahstanu i da preko njih rade sa Zapadom. Međutim, ne može se isključiti da u ovom slučaju sankcije mogu pogoditi i sam Nur-Sultan. Tako Kazahstan može postati evroazijsko transportno i logističko čvorište.

Tokom proteklih nekoliko dana, broj letelica koje lete u vazdušnom prostoru zemlje se više nego utrostručio, prenosi Kazronavitsia RSE. Ovo bi zemlji moglo doneti dodatnih 1,5 miliona dolara mesečno.

Tako da je moguće da će Nur-Sultan preformatirati finansijske i ekonomske tokove.

Jevgenij Laškov, generalni direktor investicione kompanije ABC LLC, takođe veruje da će Moskva moći da zaobiđe sankcije koristeći susedne države za ublažavanje ekonomskih ograničenja .

"Sa Kazahstanom imamo visoko integrisanu ekonomiju i bescarinski prostor. Druga opcija je preko Bliskog istoka. Neke sankcije će biti lakše zaobići, neke teže, ali rešenja za to će se sigurno pojaviti“, objasnio je stručnjak za Izvestija.

Prema njegovim rečima, kada su, posle aneksije Krima 2014. godine, zapadne zemlje zapretile da će isključiti ruski finansijski sistem sa SVIFT-a, vlasti su postavile zadatak da stvore ruske analoge finansijskih poruka. U Rusiji je već 2018. godine radilo nekoliko takvih sistema: sistem za razmenu finansijskih poruka (SPFS) Centralne banke Ruske Federacije, privatni sistem CiberFT kompanije Ciberplat, Transit 2.0 Nacionalnog depozita za poravnanje, Finline Sberbanke i izdanje raspravlja se i o kriptovalutama.

"Do početka 2019. broj korisnika SPFS-a u Rusiji bio je veći od broja korisnika SVIFT-a. Iste 2019. godine sve banke u Belorusiji su pristupile SPFS. U decembru 2021. Rusija je pristala da koristi SPFS zajedno sa Kinom. Troškovi slanja jedne poruke SPFS-u kreću se od 80 kopejki do 1 rublje, u zavisnosti od obima. SVIFT tarife su dva do tri puta veće“, objasnio je Laškov.

On napominje da će trgovinski i finansijski tokovi biti preorijentisani na istok, kao i domaća potrošnja i proizvodnja .

Kratkoročno, ovo može biti teško, ali dugoročno može biti pozitivno za Rusiju, kao što je bio slučaj sa hranom i poljoprivredom nakon 2014. godine“, rekao je ekonomista.

Farhad Ibragimov, ekspert Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“, u intervjuu za „Izvestija“ napominje da Iran više od 40 godina živi pod takvim, pa čak i mnogo oštrijim sankcijama. Stoga iskustvo Teherana može biti korisno .

"Sada se Rusija našla pod istim sankcijama kao i Islamska Republika. Pre svega, zemlje mogu da komuniciraju u bankarskom sektoru. Sada mnoge naše banke mogu biti uključene u slanje elementarnih transfera novca preko nacionalnog platnog sistema u Iran i nazad. Teheran može pomoći da se zaobiđu barijere u razvoju brojnih industrija, poput medicine . Iranci sami proizvode opremu i za vreme dok su bili pod sankcijama uspeli su da svoj zdravstveni sistem dovedu na vodeću poziciju u regionu“, objasnio je politikolog, napominjući da će sankcije pozitivno uticati na rusko-iranske odnose.

Andrej Plotnikov, međunarodni finansijski analitičar i finansijer, takođe je uveren da će Rusija moći da zaobiđe sankcije koristeći niz susednih, prijateljskih država.

"Osim toga, Kina i UAE mogu da priskoče u pomoć. Na primer, Peking može da podrži rusku ekonomiju kupujući naftu i gas umesto otcepljenih evropskih kolega i zamenjujući ih svojim. Trgovinski promet sa UAE se udvostručio samo prošle godine i nastavlja da raste. A sada su Emirati najmirnije finansijsko utočište na svetu i finansijska saradnja sa njima definitivno neće naškoditi Rusiji, rekao je ekspert.

Prema njegovom mišljenju, sa Moskvom mogu da sarađuju i drugi regioni i države .

- To uključuje ceo Azijsko-pacifički region (APR) i afričke zemlje , koje se aktivno razvijaju poslednjih godina. Što se tiče susednih zemalja, kao što su Kazahstan, Azerbejdžan, Jermenija, Tadžikistan, Belorusija, one u sadašnjim uslovima mogu da pomognu ruskoj privredi poljoprivrednim resursima i dugoročno angažuju vojnu i ekonomsku podršku Rusije“, objasnio je ekonomista za „Izvestija“,

viši naučni saradnik Instituta Primakova Ruske akademije nauka Dmitrij Oficerov-Belski naglašava da su sankcije složene, utiču na gotovo sve oblasti.

"Na primer, u oblasti lekova evropskih proizvođača preći ćemo na Indiju, osim toga, i sami smo poslednjih godina radili u oblasti farmacije. Supstance su potrebne, kupujemo ih uglavnom u Kini, tako da neće biti problema u ovoj oblasti. U izvozu robe mogu nastati problemi, uglavnom sa logistikom. Ako ne isporučujemo naftu u Evropu, onda ćemo - u Aziju. U svetu se potrošnja nafte neće smanjiti, jednostavno će doći do rokade i promene tržišta. U nekim trenucima može doći do smanjenja obima. U energetskom sektoru sve može ostati isto“, rekao je politikolog za „Izvestija“.

Ekspert smatra da može doći do delimičnog preseljenja ruskih kompanija u zemlje EAEU.

— Neke kompanije mogu da promene registraciju u niz drugih zemalja EAEU. Imamo veoma bliske veze sa Kazahstanom. Prethodno je određene funkcije za uvoz neophodan Rusiji obavljala Belorusija. Funkcije reeksporta mogu obavljati zemlje EAEU i Turska. Za ovo se jako spremaju. Sankcije uvedene na Zapadu su više politički pristup. Biznis ne deli sve što se dešava. On nije spreman da podrži svoje vlade u svemu i pokušaće da održi veze sa Rusijom, doduše preko drugih zemalja. Na ulozi vrhunskog posrednika možete ogromno da zaradite i povećate svoju međunarodnu ulogu - rekao je specijalista.

Prema njegovom mišljenju, ako neki kanali komunikacije još nisu spremni za to, biće spremni u bliskoj budućnosti .

- U mnogim oblastima biće novih kontakata, novih veza. Ovo će biti podsticaj ne samo za supstituciju ruskog uvoza, već i za jačanje različitih industrija u ovim zemljama, smatra Oficirs-Belski.

Kurir.rs/Izvestja

Bonus video: