PRETI LI EVROPI NUKLEARNA KATASTROFA ZBOG RATA: Svi znaju za Černobilj, ali evo koliko još reaktora Ukrajina poseduje VIDEO

Iako je ove nedelje mnogo pažnje posvećeno Černobilju dok se ruska invazija na Ukrajinu nastavlja, raste zabrinutost zbog četiri aktivne nuklearne elektrane koje snabdevaju polovinu električne energije u zemlji.

Ali organizacija, koja je posvećena mirnoj upotrebi nuklearne energije, kaže da je i dalje duboko zabrinuta.

Generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi ponovio je svoj „apel na maksimalnu uzdržanost kako bi se izbegla bilo kakva akcija koja bi mogla da ugrozi bezbednost postrojenja“, saopštila je grupa.

Džejms Ekton, ko-direktor Programa za nuklearnu politiku u Karnegi zadužbini za međunarodni mir, napisao je u blog postu u petak da je više zabrinut za četiri nuklearne elektrane nego za Černobil, mesto katastrofe 1986. koja je primorala tadašnji Sovjetski Savez da napusti obližnji grad i stvori Černobilsku zonu isključenja od 1.000 kvadratnih milja.

Dok je bilo izveštaja o borbi u blizini lokacije dok je ruske snage nisu prestigle, 15 operativnih nuklearnih reaktora su bliže naseljenim gradovima i mestima, a njihovo gorivo je mnogo radioaktivnije od černobilskog, napisao je Ekton.

„Jednostavno rečeno, nuklearne elektrane nisu projektovane za ratne zone“, dodao je on. „Čini se krajnje malo verovatnim da bi Moskva odobrila namerne napade na ove objekte, ali oni bi ipak mogli da postanu mete u ratu koji će, u svakom slučaju, poremetiti njihove operacije.

Problem nije samo u tome što bi reaktori mogli biti oštećeni u borbama, kažu stručnjaci, već i u tome da bi osoblje zaduženo za bezbedno rukovanje elektranama moglo da se plaši da putuje na posao i da bi oni koji su odgovorni za rešavanje nesreće, kao što su vatrogasci, mogli biti sputani zbog sukoba koji je u toku.

Postrojenja takođe koriste električnu energiju za hlađenje reaktora, rekao je Edvin Lajman, direktor za bezbednost nuklearne energije u Uniji zabrinutih naučnika, i moglo bi da izazove probleme ako se isključe iz ukrajinske mreže.

On je rekao da, ako su isključene iz električne mreže, postrojenja moraju da budu u mogućnosti da koriste dizel generatore za hitne slučajeve kako bi napajali isključivanje i održavali reaktorsko gorivo hladnim - iako generatori imaju svoje ograničeno snabdevanje gorivom. Struja je takođe potrebna da se istrošeno nuklearno gorivo, koje se nalazi u vlažnim bazenima za skladištenje, ne zagreva.

Ako se te operacije hlađenja poremete, postoji mogućnost topljenja, rekao je, ili čak požara u bazenu sa istrošenim gorivom u kojem ima mnogo radioaktivnog materijala.

„Cilj je da se struja održi i pusti sistemi za hlađenje da rade“, rekao je on.

Javno komunalno preduzeće koje upravlja elektranama, Energoatom, nije odgovorilo na zahtev za komentar o zabrinutostima za bezbednost tokom sukoba. Međutim, Petro Koti, šef organizacije, rekao je Ujedinjenim nacijama početkom februara da su postrojenja pripremljena za „poseban period“ kao što je „bombardaški napad“.

„U takvom slučaju, postrojenje se gasi i istovaruje dok se opasnost ne otkloni“, rekao je on, iako je tvrdio da su „ukrajinske jedinice spremne čak i za pad aviona“ jer je reaktor projektovan za takav rizik.

Ukrajinci su takođe bili spremni da samostalno upravljaju svakom elektranom u slučaju da se izgubi pristup internetu ili telefonskoj komunikaciji, rekao je Koti, napominjući da je svaka fabrika imala zalihe dizel goriva za pokretanje generatora ako se struja ikada isključi. Generatori bi, ako je potrebno, održavali postrojenja u funkciji, a reaktore hladnim.

Svaka elektrana takođe ima zalihe nuklearnog goriva u vrednosti od dve godine, rekao je on - strateška odluka koju su preporučile Sjedinjene Države - u slučaju da Rusi ikada prekinu snabdevanje nuklearnim gorivom.

Nedeljama pre invazije, Energoatom je rekao da sarađuje sa američkom kompanijom Vestinghaus da u naredne dve godine postane potpuno nezavisan od ruskog nuklearnog goriva. Dve organizacije su takođe u novembru postigle sporazum o „optimizaciji desetak reaktora u Ukrajini“, koji su SAD. Ministarstvo energetike je tada saopštilo da će „značajno povećati proizvodnju čiste energije u zemlji“.

Ministarstvo energetike nije odgovorilo na zahtev za komentar, ali je Vestinghaus u saopštenju naveo da „sa užasom posmatra događaje oko ruske invazije na Ukrajinu“, dodajući da kompanija ostaje „u aktivnoj komunikaciji sa našim kolegama širom sveta u pogledu njegovih efekata."

„Bezbednost i bezbednost naših zaposlenih u Ukrajini i širom sveta su naš prioritet, mi kontinuirano pratimo situacije i preduzimamo proaktivne mere i mere predostrožnosti po potrebi“, rekla je Keti Man, portparol kompanije u mejlu. „Vestinghaus ostaje nepokolebljiv u svojoj posvećenosti Ukrajini i njenom narodu.

Ona nije komentarisala status njenih zaposlenih niti iznosila detalje o poslovanju fabrika u Ukrajini.

Lajman je rekao da očekuje da i Ukrajina i Rusija budu izuzetno oprezne oko postrojenja. On je takođe primetio da su ukrajinske nuklearne elektrane rusko ili sovjetsko projektovane i slične onima koje još uvek rade u Rusiji.

„Dakle, da sam ja Rusija i da je moj plan bio da preuzmem Ukrajinu, imao bih posade da upravljaju fabrikama umesto Ukrajinaca u slučaju da odluče da napadnu ili da dođe do tolikog poremećaja u civilnom sektoru da ne bi mogli. ne radi", rekao je on.

Ruske snage su navodno koristile drugačiju taktiku u Černobilju. Oni su ukrajinsko osoblje držali kao taoce na lokaciji i naterali ih da nastave sa radom, rekao je Valerij Seida, vršilac dužnosti generalnog direktora černobilske lokacije.

„Zauzimanje stanice i izvođenje bilo kakve vojne akcije tamo preti da ponovi drugi Černobil, od kojeg se Evropa još uvek oporavlja“, rekao je Seida i dodao da „sva odgovornost za nuklearnu i radijacionu bezbednost, stanje objekata i dalji razvoj situacije u zoni isključenja su na osvajačima“.

Oksana Markarova, ukrajinska ambasadorka u SAD, rekla je u petak da su 92 osobe na tom mestu uzete kao taoci. Bela kuća je pozvala na oslobađanje svih talaca u Černobilju.

Ukrajina je, međutim, takođe pokušala da ublaži zabrinutost zbog većih merenja radijacije oko Černobila. Državni nuklearni regulator je u saopštenju od petka rekao da bi veća očitavanja mogla biti povezana sa "poremećajem gornjeg sloja tla usled kretanja velikog broja radio teške vojne mašinerije kroz zonu isključenja i povećanjem zagađenja vazduha".

Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da su očitavanja koja je pružila ostala niska i da su u mernom opsegu otkako je uspostavljena zona isključenja u Černobilju. Agencija je saopštila da to ne predstavlja opasnost za javnost.

Kurir.rs/NBC News