POSTOJI LI RAZLOG ZA STRAH? Šta bi se desilo da eksplodira najveća nuklearna elektrana u Evropi?

Nešto iza ponoći po našem vremenu buknula je vatra u krugu nuklearne elektrane Zaporožje, najveće nuklearke u Evropi. Ukrajinske vlasti objavile su kako su ruske snage granatirale nuklearku te da su sa tim nastavile i kad je izbila vatra.

U 5.20 po našem vremenu požar je ugašen, napad na elektranu je prestao, a Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je saopštila kako na području nuklearke nije zabeležen povišen nivo radijacije.

Mada je situacija sada pod kontrolom, mnogi su se zapitali kakve bi bile posledice u slučaju eksplozije reaktora u Zaporožju, najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi, odnosno šta bi to značilo za građane Evrope i za okolinu.

Deveta najveća nuklearna elektrana na svetu

Nuklearna elektrana Zaporožje, građena između 1984. i 1995. godine, najveća je nuklearna elektrana u Evropi i deveta po veličini u svetu. Ima šest reaktora, od kojih svaki proizvodi 950 MW i ukupnu snagu od 5700 MW – što je dovoljno energije za otprilike 4 miliona domaćinstava.

Zaporožje obično proizvodi jednu petinu ukrajinske električne energije i gotovo polovinu energije proizvedene u nuklearnim postrojenjima u zemlji. Smeštena je na jugoistoku Ukrajine u Energodaru. Od sporne regije Donbas udaljena je 200 km, a od Kijeva 550 km.

Šta se jutros dogodilo?

O napadu na Zaporožje prvo je izvestio jedan njen zaposleni koji je na Telegramu objavio da su ruske snage gađale postrojenje i da postoji "stvarna nuklearna opasnost", prenosi Gardijan.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova uskoro je potvrdio izveštaje o napadu i pozvao na hitan prekid vatre kako bi vatrogasne službe mogle da dođu na to područje i da obuzdaju požar.

Nešto kasnije je ukrajinska državna služba za hitne situacije saopštila da je zračenje u elektrani "u granicama normale", kao i da je požar izbio u zgradi za obuku koja se nalazi pored elektrane.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je takođe saopštila da nema promena u nivoima radijacije i da požar nije uticao na osnovnu opremu postrojenja.

Postoji li opasnost od zračenja?

Ukrajinske vlasti su jutros saopštile da je postrojenje obezbeđeno i da je "sada garantovana nuklearna bezbednost".

SAD su takođe objavile su kako nisu zabeležile nikakve naznake povišenog nivoa radijacije u elektrani. Američka ministarka energetike Dženifer Grehnolm rekla je da su reaktori "zaštićeni robusnim zaštitnim konstrukcijama i da se sada gase putem bezbednosnih procedura".

- Verovatnost eksplozije ili nekog oblika pojačanog radioaktivnog zračenja su male, rekao je nuklearni inženjer Tony Irvin sa Australijskog nacionalnog univerziteta.

On je 30-tak godina upravljao nuklearnim elektranama u Velikoj Britaniji, a kasnije je bio voditelj OPAL-a, jedinog nuklearnog reaktora u Australiji.

Rekao je da su PWR reaktori "mnogo sigurniji" od onih u Černobilju, da imaju ogromne betonske rezervoare i reaktor pod pritiskom od požara. Naime, reaktor pod pritiskom (engl. Pressurized Water Reactor, PWR) nalazi se u većini nuklearnih elektrana na Zapadu.

-Naravno, nije dobra ideja ispaljivati projektile na reaktore. PWR je mnogo bezbednija vrsta reaktora jer se radi o reaktoru sa dva kruga. Ovi reaktori takođe imaju rezervne sisteme hlađenja za slučaj nužde, rekao je Irvin.

"Problem bi mogli biti bazeni za potrošeno gorivo"

Međutim, Marijana Buderin, ukrajinska nuklearna ekspertkinja koja radi u Belfer centru harvardskog univerziteta, upozorava da ipak postoji opasnost da stvari pođu loše u slučaju vojnog napada na nuklearnu elektranu.

- Ako nestane struje, aktiviraju se pomoćni generatori. Međutim, ako se oni ne uključe, pumpe ne mogu da dostavljaju hladnu vodu u reaktore i bazene za potrošeno gorivo, što je nužno za održavanje stabilne nuklearne reakcije. Inače će voda proključati i moglo bi da dođe bi moglo doći do eksplozije jezgra, rekla je Buderin.

Dodala je kako su rezervoari u reaktoru dizajnirani na taj način da mogu da podnesu određen nivo udara i da mogu da zaustave curenje radijacije čak i ako eksplodira jezgro.

Međutim, upozorila je da bi problem mogli biti bazeni za potrošeno gorivo (SFP).

-Nuklearno gorivo tamo nije tako aktivno, ali su oni obično pretrpani. Manje aktivan, ali čvršće upakovan materijal takođe je opasan u slučaju da dođe do kvara rashladnog sistema. A bazeni za potrošeno gorivo nisu prekriveni betonskim rezervoarima, dodala je.

Najgori mogući scenario

Stručnjaci organizacije ''Greenpeace International'' saopštili su da je zbog rata u Ukrajini ozbiljno ugrožena bezbednost najveće nuklearne elektrane u Evropi.

Smatraju da bi u najgorem scenariju, kada bi prestali da rade rashladni sistemi, moglo doći do izbacivanja radioaktivnog materijala u atmosferu, što bi dovelo do daleko gore katastrofe od one u Fukušimi 2011. godine.

Upozoravaju da bi u tom slučaju tlo koje je stotinama kilometara udaljeno od reaktora moglo decenijama da bude neupotrebljivo.

-Nuklearni reaktor Zaporožje ima betonske rezervoare koje štite jezgo reaktora, sistav hlađenja i bazene za potrošeno gorivo. Međutim, ti rezervoari nisu predviđeni za ratnu situaciju i ne mogu da izdrže direktno raketiranje, stoji u izveštaju Greenpeace-a.

-Rusija bi mogla slučajno da pogodi Zaporožje. Malo je verovatno da bi je namerno ciljali, s obzirom na to da bi radijacija kontaminirala i susedne zemlje, uključujući Rusiju. Ipak, čak ni tu mogućnost ne možemo u potpunosti da isključimo isključiti, dodaje se.

-U najgorem scenariju, eksplozije bi mogle uništiti neki rezervoar reaktora i rashladni sistem, nakon čega bi radijacija iz reaktora i bazena mogla stići u atmosferu. Zbog visokog nivoa zračenja, celo postrojenje bi moglo biti nedostupno za saniranje, što bi onda moglo da dovede do daljnje kaskade drugih reaktora i bazena goriva, od kojih bi svaki mogao da ispušta velike količine radioaktivnosti u različitim smerovima tokom nekoliko nedelja. To znači da bi veliki deo Evrope, na udaljenostima od nekoliko stotina kilometara od reaktora, mogao da postane nenastanjiv barem nekoliko decenija, dodaje.

* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs/Index.hr