PUTINU ŽELE DA SUDE U HAGU Evo da li je to moguće i koje opcije ima MKS, a koje lider Rusije

Sve više se čuju pozivi Međunarodnom krivičnom sudu da podigne optužnicu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina. Sud je nedavno saopštio da pokreće aktivnu istragu mogućih ratnih zločina nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Međutim, ako se pravda generalno kreće sporo, međunarodna pravda jedva da se kreće. Istrage u MKS-u traju godinama i samo nekoliko presuda je ikada dobijeno.

Američki CNN je pružio veoma širok pogled na ratne zločine i "brzinu" kretanja međunarodne pravde.

Šta je Međunarodni krivični sud?

Smešten u Hagu, u Holandiji, MKS je kreiran Rimskim statutom i deluje kao nezavisna organizacija. Većina zemalja na svetu - njih 123 - potpisnice su sporazuma, ali postoje i, za ovu situaciju, veliki i značajni izuzeci, uključujući Rusiju i SAD. I Ukrajina.

Kome MKS može da sudi?

Svako optužen za zločin u nadležnosti suda, koji uključuje zemlje članice MKS, može da se pojavi pred Međunarodnim sudom. Sud sudi ljudima, a ne državama, i fokusira se na one koji imaju najveću odgovornost: lidere i zvaničnike. Iako Ukrajina nije član suda, ranije je prihvatala njegovu nadležnost.

Putin bi, dakle, teoretski mogao da bude optužen pred sudom jer je naredio ratne zločine na Krimu.

Međutim, MKS ne vodi suđenja u odsustvu, tako da bi Putina ili morala da preda Rusija ili da bude uhapšen van Rusije. Ove obe opcije izgledaju malo verovatno.

Koje zločine rešava sud?

MKS treba da bude sud "poslednje instance“ i ne sme da zameni pravosudni sistem neke zemlje. Sud, koji ima 18 sudija u devetogodišnjem mandatu, sudi za četiri vrste zločina: genocid, zločine protiv čovečnosti, zločine agresije i ratne zločine.

Šta je ratni zločin?

MKS ima posebne definicije za genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločine agresije.

Konkretno, ciljanje na civilno stanovništvo, kršenje Ženevskih konvencija, ciljanje na određene grupe ljudi i drugo moglo bi biti potencijalni ruski ratni zločin.

Šta su kasetne i vakuumske bombe?

Zastrašujuća upotreba zabranjenog oružja za ubijanje bez diskriminacije je ono o čemu ljudi sada raspravljaju kao o veoma specifičnom ratnom zločinu. Sa kasetnom bombom, projektil se ispaljuje i eksplodira stotinama metara u vazduh, oslobađajući manje bombe od kojih svaka detonira kada padne na zemlju. Amnesti internešenel tvrdi da je ruska kasetna bomba pala na ukrajinsku predškolsku ustanovu.

"Vakumske bombe“, ili termobarično oružje, usisavaju kiseonik iz okolnog vazduha da bi stvorili snažnu eksploziju i veliki talas pritiska koji može imati ogromne destruktivne efekte. Rusija ih je ranije koristila u Čečeniji, a tim CNN primetio je ruski termobarični višecevni bacač raketa u blizini granice sa Ukrajinom krajem prošlog meseca.

Da li Rusija koristi ovo oružje?

Ambasadorka SAD u UN Linda Tomas-Grinfild rekla je u sredu Generalnoj skupštini UN da se Rusija sprema da upotrebi ovo oružje.

SAD su zabrinute da će Putin i ruska vojska postati brutalniji jer invazija ne ide tako glatko kao što su planirali.

Šta kažu svetski lideri?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak da je gađanje civilnih područja od strane ruskih aviona ratni zločin.

Predsednik SAD Džo Bajden i premijer Velike Britanije Boris Džonson rekli su da izgleda da Putin gađa civilna područja.

"Putinov režim je već koristio municiju na nevinim civilima ... prema mom mišljenju, (to) se već u potpunosti kvalifikuje kao ratni zločin“, rekao je u sredu Džonson u britanskom parlamentu.

Bajden ipak nije direktno rekao da je Putin počinio ratni zločin. "Pažljivo pratimo razvoj događaja. Prerano je to reći", rekao je Bajden.

U međuvremenu, na Kapitol Hilu postoji dvostranačka podrška za rezoluciju koja podržava istragu Međunarodnog krivičnog suda.

Kako MKS pokreće postupak?

Sudski postupci se mogu pokrenuti na jedan od dva načina: ili nacionalna vlada ili Savet bezbednosti UN mogu da upute slučajeve na istragu.

Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti UN, ima pravo veta na radnje Saveta. Upravo su zahtevi 39 nacionalnih vlada, većinom evropskih, izazvali ovu tekuću istragu.

Šta će MKS istraživati u vezi sa Ukrajinom?

U svojoj novoj istrazi o mogućim ratnim zločinima Rusije, MKS je rekao da će razmotriti sve akcije u Ukrajini od 2013. do danas.

Rusija je prvi put ušla na Krim, koji je bio deo Ukrajine, 2014. MKS je već istraživao obračune sa demonstrantima od strane prethodne ukrajinske vlade koja je bila proruska. Čini se da ovo novo upućivanje spaja sve potencijalne ratne zločine, navodi CNN.

Koliko dugo traju ove istrage?

Istrage MKS-a mogu potrajati veoma dugo.

Preliminarna istraga o neprijateljstvima u istočnoj Ukrajini trajala je više od šest godina - od aprila 2014. do decembra 2020. Tada je tužilac rekao da postoje dokazi o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti. Naredne korake usporila je pandemija kovid-19 i nedostatak resursa u sudu, koji vodi više istraga.

Zašto bi krivično gonjenje u Ukrajini bilo drugačije?

Međunarodna osuda Rusije je jedinstvena i to bi sudu moglo dati mogućnost da radi drugačije, smatra Rajan Gudman, profesor prava na Univerzitetu u Njujorku.

"Teško je suditi o istrazi MKS-a na osnovu prethodne prakse“, rekao je Gudman CNN-u. "U situaciji u Ukrajini, tužilac je podržan izvanrednim izlivom podrške iz desetina zemalja, za koju očekujem da će biti praćena infuzijom resursa".

Kako bi slučaj MKS-a uticao na sukob?

"U dobru ili u zlu, istraga MKS-a može da utiće na diplomatski prostor za pregovore“, rekao je Gudman, tvrdeći da Putin i drugi Rusi možda ne žele da rizikuju hapšenje ako putuju van zemlje.

Istraga bi takođe, kaže, mogla da oslabi Putina kod kuće.

"Rusi će možda shvatiti da je ovo još jedan razlog zašto Putin više ne može da služi njihovoj zemlji“, rekao je Gudman.

Šta se desilo pre MKS-a?

Prethodna suđenja za ratne zločine vodili su specijalni tribunali UN-a, kao što su oni za bivšu Jugoslavij, i za genocid u Ruandi.

Sve ovo proizilazi iz presedana u Nirnberškom procesu kada su Saveznici sudili nacistima posle Drugog svetskog rata. U tim procesima učestvovali su i SAD, Sovjetski Savez, Francuska i Nemačka, pa je sada zanimljivo da ni SAD ni Rusija nisu članice MKS-a.

Zašto SAD i Rusija nisu članice Međunarodnog krivičnog suda?

I SAD i Rusija su potpisnice sporazuma kojim je stvoren sud ali nijedna nije članica suda.

Rusija se povukla iz suda 2016. godine nakon što je izveštaj MKS-a objavio ono što je CNN nazvao "osuđujućom presudom“ o ruskoj okupaciji Krima 2014. Sud je takođe pokrenuo istragu 2016. o naporima Rusije 2008. da podrži otcepljene regione u Gruziji.

U to vreme, Francuska je takođe optužila Rusiju da je počinila ratne zločine u Siriji.

Što se tiče SAD, dok je predsednik Bil Klinton potpisao sporazum o osnivanju suda 2000. godine, on nikada nije preporučio Senatu da ga ratifikuje.

Administracija Džordža V. Buša, uz prilične kritike, povukla je SAD od potpisivanja sporazuma 2002. Pentagon i mnogi kreatori američke politike dugo su se protivili pridruživanju takvom međunarodnom sudskom sistemu jer bi to moglo da otvori prostor da američki vojnici budu optuženi za ratne zločine.

"Predsednik (Džordž V. Buš) smatra da je MKS suštinski pogrešan jer stavlja američke vojnike i žene u suštinski rizik da im sudi entitet koji je van američkog dometa, van američkih zakona i koji može da podvrgne američke civile i vojsku proizvoljnim standardima pravde“, rekao je tada sekretar za štampu Bele kuće Ari Flajšer.

Kako su SAD podržale sud?

Odbijanje pridruživanja MKS nije značilo da se Bušova administracija protivila samom sudu. SAD su tako podržale napore MKS u traženju pravea za genocid u Sudanu, pozdravile suđenja drugima, ali nikada nisu pristale da se sudi Amerikancima.

Kurir.rs