PRVE PUKOTINE OKO ZAPADNIH SANKCIJA MOSKVE: Treba li zabraniti uvoz ruske nafte, ko to može da izdrži! VIDEO

Jedinstveni odgovor Zapada na rusku invaziju na Ukrajinu se raspada oko toga da li su evropske zemlje spremne da prihvate ozbiljan ekonomski udar i prestanu da kupuju naftu koja podstiče ratne napore Kremlja.

Novak je takođe zapretio da će uzvratiti na mere Zapada prekidom dotoka gasa ka Nemačkoj duž prvog gasovoda Severni tok. To bi bio ogroman udarac čekićem za nemačko snabdevanje — od 93 milijarde kubnih metara koje je Nemačka potrošila 2021. godine, 60 milijardi kubnih metara je došlo preko Severnog toka.

Kao verovatnu aluziju na Kinu, Novak je rekao da bi Rusija jednostavno preusmerila prodaju negde drugde ako bi se suočila sa sankcijama Zapada. „Ako želite da prekinete isporuku energenata iz Rusije, samo napred, mi smo spremni za to. Znamo gde ćemo preusmeriti ove količine. Pitanje je: ko ima koristi? I koja je poenta?“

Čini se da se takva kalkulacija sada širi u Evropi. A Evropljani beže od borbe ako im to šteti.

Dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao nastavak kupovine energije kao „davanje novca teroristima“, on se suočava sa potencijalnim zidom od cigala u EU. Nemački kancelar Olaf Šolc insistira da Evropa trenutno nema alternativu ruskim zalihama, holandski premijer Mark Rute upozorava na "ogromne posledice" takve mere, a bugarski premijer Kiril Petkov je rekao da bi Bugarska mogla da traži izuzeće od sankcija EU za ugljovodonike. Italija takođe ima dugotrajne rezerve prema direktnim sankcijama sektoru nafte i gasa.

Dok najviši zvaničnici EU, poput komesara za trgovinu Valdisa Dombrovskisa, insistiraju na tome da direktne energetske sankcije budu na stolu, bilo bi nemoguće da se to desi bez podrške zemalja članica, a ne brzinom koju Zelenski traži.

EU se oslanja na Rusiju za 27 procenata svog uvoza sirove nafte, 47 procenata svog uglja i 41 procenat uvoza gasa, a kontinent je i dalje progonjen gasnim krizama iz 2006. i 2009. godine kada je patio od poremećaja u snabdevanju iz Rusije.

Jedna od najneobičnijih dimenzija ukrajinske krize bilo je isključenje tržišta nafte sa Rusijom tokom protekle nedelje, čak i bez sankcija. Čak je i sama rasprava o embargu na isporuke energenata Moskvi izazvala de facto bojkot na tržištu. Oko 70 odsto ruske nafte muči se da nađe kupce, prema JP Morganu, uprkos popustu od više od 23 dolara u odnosu na naftu Brent, referentnu vrednost u industriji. To znači da čak i ako Rusija uspe da proda — recimo kupcu iz Azije — to je po mnogo nižoj ceni nego što bi ruski prodavci želeli.

Veliki deo tržišne reakcije zasniva se na finansijskoj opreznosti da ne želite da ostanete u držanju pošiljki koje se ne mogu isporučiti.

Osiguravači trenutno odbijaju da preuzmu garanciju za tankere koji prevoze rusku naftu. Trgovcima nije jasno da li su već najavljene sankcije na SVIFT platni sistem na određenim bankarskim i individualnim računima uticale na potrebne akreditive i finansijske zapise potrebne za kupovinu robe. Sa pojedinačnim teretom nafte u vrednosti od 100 miliona dolara ili više, niko nije spreman da sada plati i rizikuje da ne dobije isporuku za 30 dana ako sankcije budu uvedene u međuvremenu.

Ostaje da se vidi da li će se tržište opustiti i vratiti kupovini ruske nafte ako EU isključi bilo kakvu zabranu. Za sada, međutim, neizvesnost pobeđuje.

Na delu su i moralne i reputacione dimenzije. Doktori u Britaniji odbili su da istovare pošiljke iz Rusije, a Šel je najavio da će prestati da trguje ruskom naftom i gasom, nakon što je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba optužio naftnu kompaniju da ne mari za „ukrajinsku krv“.

Ipak, Tieri Bros, profesor na Sciences Po Paris i član Savetodavnog saveta za gas EU-Rusija, tvrdio je da su tržišta u osnovi amoralna i da će i dalje biti potrebne strože sankcije ako zapadni lideri zaista žele da prestanu da pune Putinov ratni sanduk.

„Pitanje o moralu postaje važno“, rekao je on. „Da li mi finansiramo ovaj rat? Mislim, koliko košta ukrajinski život... Mi smo sve bliži i bliži iz dana u dan kada imamo izuzetno oštre sankcije, da pokušamo da izbegnemo finansiranje rata u Ukrajini.

Ludovic Subran, glavni ekonomista u osiguravajućem društvu Alians, rekao je da on injegov tim je sada odredio verovatnoću scenarija 'zamračenja', u kojem se sav uvoz nafte i gasa iz Rusije zaustavi - bilo sankcijama ili odmazdom Kremlja - na 60/40. Pre invazije, oni su stavili šanse na daljih 85/15.

„Ne mislim da će Rusija izvoziti mnogo nafte i gasa za dve nedelje od sada, mislim da će se politika toga veoma brzo razvijati“, rekao je Jacob Kirkegaard, viši saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju i Nemačkog Maršalovog fonda.

Čak i ako Zapad odluči da sankcioniše Putinov prihod od nafte, ostatak sveta bi mogao da iskoristi šansu da kupi sniženu naftu.

„Zapad ne treba samo da gleda na sopstveni uvoz i da uvede sopstvenu zabranu uvoza, već treba da natera istočne saveznike Zapada kao što su Indija, Japan, Južna Koreja da se pridruže i dogovore o zabrani ruskog uvoza sirove nafte u u isto vreme kako bi se maksimizirao uticaj na Rusiju“, rekao je Adžaj Parmar, viši analitičar za naftu u energetskoj obaveštajnoj službi ICIS. „Ako se to dogodi, rusko tržište za kupovinu njihove sirove nafte je samo toliko manje, da bi to uglavnom bila Kina.

Bros dodaje: „Imati samo Kinu kao kupca nikada nije dobra stvar... Dakle, Rusija će biti stisnuta.“

Tom Marzec-Manser, šef analitike gasa u ICIS-u, rekao je da su pretnje naftom pojačale i strahove od sankcija za gas, što je dovelo do novog rekordnog nivoa gasa u EU od 345 evra po megavat-satu u ponedeljak ujutro, pre nego što je pao utorak do 209 evra — i dalje 10 puta više nego pre godinu dana.

„Mislim da bi u razmerama sankcija gas bio sankcionisan posle nafte, ali činjenica da smo se uselili u ovaj svet u poslednja tri dana razgovora o sankcionisanju nafte, znači da smo korak bliže ka potencijalnom sankcionisanju. gas“, rekao je Marzec-Manser.

Kurir.rs/Politiko