MOŽE LI SE SPREČITI TRKA U NUKLEARNOM NAORUŽAVANJU: Učesnici su Rusija i SAD, ali ključ drži treća svetska sila! VIDEO

Poslednjih dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, Dmitrij Medvedev, bivši predsednik i premijer Rusije, oglasio se na društvenim mrežama kako bi objavio jezivu poruku

Rusija je bila gigant režima neširenja. Svi glavni ugovori dvadesetog veka imali su koristi od veština ruskih pregovarača i mudrosti ruskih stručnjaka. Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, poznat i kao NPT, značajan sporazum koji je više od pola veka obuzdavao širenje nuklearnog oružja, bio je proizvod zajedničkog rešavanja problema sovjetskih i američkih diplomata u vreme kada su se dve supersile suočile. preko Bliskog istoka i Vijetnama. Tenzije su bile toliko visoke da su Sjedinjene Države podigle nivo nuklearne uzbune 1967. nakon što su uznemireni američki vojni komandanti otkrili misteriozni poremećaj njihovih radara za nadzor (ispostavilo se, ne izazvan sovjetskim mahinacijama već solarnom bakljom). Nekako, koliko god da je bila teška kriza, dve zemlje su nastavile da razgovaraju da nuklearno oružje drže pod kontrolom i spreče njegovo širenje.

Invazija Ukrajine bi mogla da prekine ovu tradiciju vrednu divljenja. Rusija bi mogla da postane više izolovana i da prestane da igra bilo kakvu odgovornu međunarodnu ulogu, kao što sugeriše Medvedeva pretnja da će napustiti novi START ugovor i zatvoriti ambasade u Moskvi. Alternativno, Moskva bi mogla da ostane u velikoj meri u sukobu sa svojim zapadnim rivalima, ali da izabere neke arene, kao što je neširenje nuklearnog oružja, gde vidi obostranu prednost u susretu za pregovaračkim stolom. Sjedinjene Države, sa svoje strane, treba da učine sve što je u njihovoj moći da Rusija ostane angažovana i konstruktivna u diplomatiji kontrole naoružanja. Ali Vašington ima dobar razlog da bude oprezan u pogledu sve više odmetničkog ponašanja Moskve i trebalo bi da razmisli o tome da se okrene drugom rivalu, Pekingu, u nastojanju da podrži režim neširenja. Troškovi Putinove invazije na Ukrajinu nastavljaju da rastu, ali Sjedinjene Države treba da deluju kako bi ograničile širu štetu po arhitekturu međunarodne bezbednosti.

Ruska izolacija nakon invazije na Ukrajinu ugroziće dalji napredak u neširenju nuklearnog oružja. Konferencija za reviziju NPT-a, koja je više puta odlagana zbog pandemije COVID-19, sada je okvirno zakazana za ovaj avgust. Uobičajeno, Rusija bi se pridružila četiri druge države sa nuklearnim oružjem koje je priznao NPT — Kini, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama — kako bi napredovala ka ciljevima razoružanja. Upravo ovog januara, ove zemlje su zajedno ponovile izjavu Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova 1985. da se nuklearni rat ne može dobiti i da se nikada ne sme voditi, što je simboličan čin koji ima za cilj jačanje režima NPT.

Produktivna konferencija o pregledu u avgustu izgleda apsurdno, sada kada je Putin zapretio da će upotrebiti nuklearno oružje da odvrati druge da se pridruže njegovoj borbi protiv Ukrajine. Ovo držanje može biti čisto strateško, oblik zveckanja sabljom dizajniran da signalizira rusku snagu i odlučnost. Ali to je nezamislivo učinilo malo promišljenijim. Ako Putin odluči da upotrebi makar jedno nuklearno oružje, svet će ući na teritoriju koja nije ugašena od američkih bombardovanja Hirošime i Nagasakija 1945. godine.

Rusija se, može se samo nadati, neće ići ovim putem, već će se vratiti sa nuklearne ivice i ponovo se obavezati na diplomatiju oko neširenja. Međutim, to će biti spori uspon. Prvi zadatak biće da se ponovo izgradi poverenje među pregovaračima. Sadašnja generacija pregovarača iz pet velikih nuklearnih država poznaje jedni druge i razume režim neširenja, tako da ovaj zadatak ne bi trebalo da bude nemoguć. Zatim, države članice NPT-a treba da pažljivo ispitaju trenutni superstrum za razoružanje i neproliferaciju

strukturu, izgrađenu oko NPT-a, da vidimo da li treba da bude ojačana. Ovaj pregled bi takođe trebalo da se proširi na organizaciju i operativne procedure Međunarodne agencije za atomsku energiju, institucije zadužene za promociju i zaštitu miroljubive upotrebe nuklearne tehnologije.

Putin je učinio da se nezamisliva upotreba nuklearnog oružja malo zamisli.
Države uložene u očuvanje NPT suočavaju se sa značajnim pritiskom nenuklearnih zemalja koje podržavaju Ugovor o zabrani nuklearnog oružja, koji je stupio na snagu januara 2021. i koji traži potpuno razoružanje i zabranu nuklearnog oružja. Potpisnici ovog sporazuma su nezadovoljni napretkom postignutim u režimu NPT-a i verovatno će se zalagati za strože mere za ubrzanje razoružanja, kao što su ekonomske sankcije protiv bilo koje države koja nastavi da koristi nuklearno oružje. S obzirom da Rusija preti nuklearnim pretnjama — i još gore, potencijalno koristi nuklearno oružje — državni i korporativni akteri mogu spremnije da reaguju na takve pritiske. Države potpisnice NPT-a, uključujući države koje imaju nuklearno oružje, moraće da pronađu načine za izgradnju zajedničkih ciljeva sa zajednicom Ugovora o zabrani.

Takođe će biti potrebno vreme da se obnovi poverenje u bilateralne pregovore između Rusije i Sjedinjenih Država, ali je moguće. Pregovarači iz obe zemlje se međusobno poznaju i stalno rade na održavanju strateške stabilnosti – podsticajima koji sprečavaju prvu upotrebu nuklearnog oružja – i na obnavljanju iranskog nuklearnog sporazuma. Vašington i Moskva bi trebalo da počnu obnavljanjem ograničenja za rakete srednjeg dometa, poznate i kao INF rakete, u Evropi. Obe strane se u velikoj meri slažu po ovom pitanju—barem su bile pre sadašnje krize. Rusija je bila voljna da ukloni iz Evrope rakete koje su prekršile sporazum o INF-u i pomeri ih istočno od Uralskih planina, uz režim verifikacije za praćenje njihovog raspoređivanja. Sa svoje strane, Sjedinjene Države su bile spremne da razmotre odustajanje od raspoređivanja raketa INF u Evropi. Usvajanje ovih mera pomoglo bi u postavljanju temelja za širu američko-rusku saradnju na održavanju i jačanju režima kontrole naoružanja.

Rusiji i Sjedinjenim Državama će biti teže da se dogovore o zameni novog ugovora START, koji je trenutno na snazi, ali bi trebalo da ističe 2026. Pre aktuelne krize, dve strane su bile veoma udaljene u onome što su želele da vide u sledeća runda pregovora. Sjedinjene Države su želele ograničenja za ruske nestrateške nuklearne bojeve glave i nove egzotične sisteme, kao što je pomorsko oružje na nuklearni pogon, dok su Rusi želeli ograničenja za američke precizne udare konvencionalnim projektilima i protivraketnom odbranom. Uprkos ovim razlikama, pregovarači su se kretali ka međusobnom razumevanju, iznoseći ono što je svaka strana verovala da je od suštinske važnosti za bilo koji novi sporazum – sve dok ruski vojnici ne uđu u Ukrajinu. Ova dinamika mora navesti Sjedinjene Države da dugo razmišljaju o tome šta mogu da postignu sa Rusijom za nuklearnim pregovaračkim stolom. Kao i uvek, interes nacionalne bezbednosti SAD mora biti najvažniji. Ako pregovori služe nacionalnom interesu u suprotstavljanju fundamentalnoj pretnji koju predstavlja nuklearno oružje, onda bi Sjedinjene Države trebalo da budu spremne za razgovor.

Putin se nadvija nad ovim razmatranjima i dovodi u sumnju bilo kakvu smislenu saradnju. Čini se da je nastrojen da odseče Rusiju od spoljnog sveta i još više gurne zemlju u autarkiju. Ako ostane na funkciji, povratak Rusije za bilo koji pregovarački sto biće težak, bez obzira na razgovore o nuklearnom oružju. Rusija bi se mogla pretvoriti u veoma veliku nuklearnu državu pariju, koju Sjedinjene Države moraju odvratiti ne samo vojnom silom već i zdravom politikom i snagom svojih ideja. Cela međunarodna zajednica će zavisiti od Sjedinjenih Država. Putin bi možda pokušao da proširi krug svojih obožavalaca izvan Kube, Nikaragve i Venecuele, ali se u glavnom svet neće okretati Rusiji kao igraču od poverenja.

Pošto je Rusija u najboljem slučaju manje pouzdan partner, uloga Kine u međunarodnom režimu kontrole naoružanja će postati sve vitalnija. Kina se dugi niz godina skrivala iza Rusije i Sjedinjenih Država, tvrdeći da njihov mnogo veći strateški nuklearni arsenal zahteva od njih da preuzmu vođstvo u diskusijama o nuklearnom neproliferaciji i razoružanju. Kineski arsenal sada raste i čini se da je Peking sklon, barem u kontekstu režima NPT, da igra neku vodeću ulogu. Zanimljivo je da je Kina takođe spremna da olakša prekid vatre u trenutnom ratu u Ukrajini.

Ako Rusija izostane iz nuklearne diplomatije, Sjedinjene Države i Kina će morati da razmotre kako oni, budući rivali supersile, mogu razviti veće partnerstvo za rešavanje problema u globalnim režimima kontrole naoružanja. Naravno, američki i ruski nuklearni arsenali su mnogo veći od kineskog, a kineska tekuća modernizacija i vojna nadogradnja neće biti od koristi.

strukturu, izgrađenu oko NPT-a, da vidimo da li treba da bude ojačana. Ovaj pregled bi takođe trebalo da se proširi na organizaciju i operativne procedure Međunarodne agencije za atomsku energiju, institucije zadužene za promociju i zaštitu miroljubive upotrebe nuklearne tehnologije.

Putin je učinio da se nezamisliva upotreba nuklearnog oružja malo zamisli.
Države uložene u očuvanje NPT suočavaju se sa značajnim pritiskom nenuklearnih zemalja koje podržavaju Ugovor o zabrani nuklearnog oružja, koji je stupio na snagu januara 2021. i koji traži potpuno razoružanje i zabranu nuklearnog oružja. Potpisnici ovog sporazuma su nezadovoljni napretkom postignutim u režimu NPT-a i verovatno će se zalagati za strože mere za ubrzanje razoružanja, kao što su ekonomske sankcije protiv bilo koje države koja nastavi da koristi nuklearno oružje. S obzirom da Rusija preti nuklearnim pretnjama — i još gore, potencijalno koristi nuklearno oružje — državni i korporativni akteri mogu spremnije da reaguju na takve pritiske. Države potpisnice NPT-a, uključujući države koje imaju nuklearno oružje, moraće da pronađu načine za izgradnju zajedničkih ciljeva sa zajednicom Ugovora o zabrani.

Takođe će biti potrebno vreme da se obnovi poverenje u bilateralne pregovore između Rusije i Sjedinjenih Država, ali je moguće. Pregovarači iz obe zemlje se međusobno poznaju i stalno rade na održavanju strateške stabilnosti – podsticajima koji sprečavaju prvu upotrebu nuklearnog oružja – i na obnavljanju iranskog nuklearnog sporazuma. Vašington i Moskva bi trebalo da počnu obnavljanjem ograničenja za rakete srednjeg dometa, poznate i kao INF rakete, u Evropi. Obe strane se u velikoj meri slažu po ovom pitanju—barem su bile pre sadašnje krize. Rusija je bila voljna da ukloni iz Evrope rakete koje su prekršile sporazum o INF-u i pomeri ih istočno od Uralskih planina, uz režim verifikacije za praćenje njihovog raspoređivanja. Sa svoje strane, Sjedinjene Države su bile spremne da razmotre odustajanje od raspoređivanja raketa INF u Evropi. Usvajanje ovih mera pomoglo bi u postavljanju temelja za širu američko-rusku saradnju na održavanju i jačanju režima kontrole naoružanja.

Rusiji i Sjedinjenim Državama će biti teže da se dogovore o zameni novog ugovora START, koji je trenutno na snazi, ali bi trebalo da ističe 2026. Pre aktuelne krize, dve strane su bile veoma udaljene u onome što su želele da vide u sledeća runda pregovora. Sjedinjene Države su želele ograničenja za ruske nestrateške nuklearne bojeve glave i nove egzotične sisteme, kao što je pomorsko oružje na nuklearni pogon, dok su Rusi želeli ograničenja za američke precizne udare konvencionalnim projektilima i protivraketnom odbranom. Uprkos ovim razlikama, pregovarači su se kretali ka međusobnom razumevanju, iznoseći ono što je svaka strana verovala da je od suštinske važnosti za bilo koji novi sporazum – sve dok ruski vojnici ne uđu u Ukrajinu. Ova dinamika mora navesti Sjedinjene Države da dugo razmišljaju o tome šta mogu da postignu sa Rusijom za nuklearnim pregovaračkim stolom. Kao i uvek, interes nacionalne bezbednosti SAD mora biti najvažniji. Ako pregovori služe nacionalnom interesu u suprotstavljanju fundamentalnoj pretnji koju predstavlja nuklearno oružje, onda bi Sjedinjene Države trebalo da budu spremne za razgovor.

Putin se nadvija nad ovim razmatranjima i dovodi u sumnju bilo kakvu smislenu saradnju. Čini se da je nastrojen da odseče Rusiju od spoljnog sveta i još više gurne zemlju u autarkiju. Ako ostane na funkciji, povratak Rusije za bilo koji pregovarački sto biće težak, bez obzira na razgovore o nuklearnom oružju. Rusija bi se mogla pretvoriti u veoma veliku nuklearnu državu pariju, koju Sjedinjene Države moraju odvratiti ne samo vojnom silom već i zdravom politikom i snagom svojih ideja. Cela međunarodna zajednica će zavisiti od Sjedinjenih Država. Putin bi možda pokušao da proširi krug svojih obožavalaca izvan Kube, Nikaragve i Venecuele, ali se u glavnom svet neće okretati Rusiji kao igraču od poverenja.

Pošto je Rusija u najboljem slučaju manje pouzdan partner, uloga Kine u međunarodnom režimu kontrole naoružanja će postati sve vitalnija. Kina se dugi niz godina skrivala iza Rusije i Sjedinjenih Država, tvrdeći da njihov mnogo veći strateški nuklearni arsenal zahteva od njih da preuzmu vođstvo u diskusijama o nuklearnom neproliferaciji i razoružanju. Kineski arsenal sada raste i čini se da je Peking sklon, barem u kontekstu režima NPT, da igra neku vodeću ulogu. Zanimljivo je da je Kina takođe spremna da olakša prekid vatre u trenutnom ratu u Ukrajini.

Ako Rusija izostane iz nuklearne diplomatije, Sjedinjene Države i Kina će morati da razmotre kako oni, budući rivali supersile, mogu razviti veće partnerstvo za rešavanje problema u globalnim režimima kontrole naoružanja. Naravno, američki i ruski nuklearni arsenali su mnogo veći od kineskog, a kineska tekuća modernizacija i vojna nadogradnja neće biti od koristi.

Kurir.rs/Foreign Affairs