OVO MOŽE SAMO VLADIMIR PUTIN: Jedan čovek je započeo brutalni rat u Ukrajini i samo jedan čovek može da ga okonča

Eskalacija ruske invazije na Ukrajinu tokom vikenda - približavanje sukoba blizu teritorije NATO-a u Poljskoj, zasipanje projektilima i artiljerijom civilnih oblasti- sugeriše da Vladimir Putin nije ni blizu spreman za prekid vatre.

Agonija ukrajinskih civila se samo pogoršava. Već užasna situacija postaje sve gora u opkoljenom gradu Marijupolju, gde su gradski zvaničnici rekli da je poginulo više od 2.000 civila. Nema struje, vode ni grejanja, a ljudi ostaju bez hrane i vode. Postoje i izveštaji o velikoj šteti u gradovima Harkov, Nikolajev, Dnjepar, Černihiv i Sumi, koji su bili pod nemilosrdnim ruskim bombardovanjem. A američkog novinara i filmskog stvaraoca Brenta Renoa ubile su u nedelju ruske snage, saopštila je policija u Kijevu, dok je još jedan američki novinar ranjen. Tačne okolnosti napada tek treba da se utvrde.

Nijedan od ovih događaja ne ukazuje na to da se rat približava tački gde bi pregovori o prekidu vatre ili mirovni pregovori mogli uspeti. Čini se da se rizici šireg sukoba produbljuju.

SAD upozoravaju Kinu

U stvari, čini se da priča o invaziji dobija mračni zaokret. Čini se da Putin ne dotiču posledice koje su njegove akcije izazvale u sukobu koji bi mogao biti kritičan za njegov ostanak na vlasti.

U još jednoj novoj dimenziji onoga što preti da postane širi geopolitički obračun, Sjedinjene Države su, uoči današnjih razgovora visokih predstavnika Vašingtona i Pekinga, upozorile Kinu da ne sme da obezbedi "pojas za spasavanje" Rusiji u izbegavanju sankcija koje guše njenu ekonomiju.

Govoreći u nedelju na CNN-u, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan izneo je oštru poruku Pekingu, koji još nije pokazao znake da pritiska ruskog lidera da okonča rat. Salivan je rekao da Vašington "pažljivo prati u kojoj meri Kina zaista pruža bilo kakav oblik podrške, materijalne ili ekonomske, Rusiji“.

"Direktno, privatno, saopštavamo Pekingu da će apsolutno postojati posledice za izbegavanje sankcija ili podršku Rusiji da ih izbegne“, rekao je Saliven. "Nećemo dozvoliti da se to nastavi niti ćemo dozvoliti da Rusija pronađe spas od sankcija bilo gde u svetu", dodao je Salivan, ali nije pojasnio da li će se kineske firme ili vladini entiteti suočiti sa sankcijama ako pomognu Rusiji.

Razlog ovog upozorenja postao je jasan kada je visoki američki zvaničnik u nedelju rekao da je Rusija zatražila od Kine vojnu pomoć, uključujući dronove. Rusija je takođe zatražila ekonomsku podršku, rekao je još jedan američki zvaničnik upoznat sa ovim pitanjem, koji je odbio da detaljno kaže kinesku reakciju, ali je nagovestio da su odgovorili.

Na pitanje CNN-a o ruskom zahtevu za vojnu pomoć, Liu Pengiu, portparol kineske ambasade u SAD rekao je u izjavi: "Nikada nisam čuo za to“.

Zahtev bi se mogao tumačiti kao znak sve većeg ruskog očaja. Svaka kineska pomoć Moskvi bi takođe uveličala strateški značaj rata u Ukrajini i mogla bi da se učvrsti dugogodišnja američka noćna mora o strateškom dogovoru između Pekinga i Moskve u vreme kada se Kina nazire kao glavni rival američke supersile 21. veka. Pre invazije, Putin je otputovao u Kinu da se sastane sa predsednikom Si Đinpingom, gde su se dve strane dogovorile o prijateljstvu "bez granica“. Bilo je izveštaja da je ruski lider obećao da neće vršiti invaziju na Ukrajinu do kraja nedavnih Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Neki zapadni zvaničnici se nadaju da će Kina iskoristiti svoj novootkriveni uticaj da pomogne u okončanju rata. Ali poslednjih dana, zvanični mediji Pekinga su pojačali lažnu rusku propagandu da SAD imaju laboratoriju za hemijsko i biološko oružje u Ukrajini, za koju se američki zvaničnici plaše da bi mogla biti prethodnica upotrebi takvog oružja od strane Rusije u ratu.

Nema javno dostupnih naznaka da Peking pomaže Putinove ratne napore - i postoje razlozi zbog kojih Kina možda ne smatra da njeni interesi u potpunosti odražavaju interese Moskve u ovoj situaciji. Široko se pretpostavlja da će Si obezbediti istorijski treći mandat na vlasti tokom 20. nacionalnog kongresa Komunističke partije u Pekingu ove jeseni. Tokom tako važne godine, kineska vlada bi mogla da se ogradi od svojih firmi koje se suočavaju sa sankcijama. Porast cena nafte mogao bi, dugoročno gledano, da ošteti njenu ekonomiju u vreme kada se njene brze stope rasta usporavaju.
Zapadne i međunarodne sankcije dovele su rusku ekonomiju i bankarski sistem u duboku krizu, ali ekstremni bol koji će naneti možda neće doći dovoljno brzo da spase Ukrajinu od Putinovog nemilosrdnog baraža. Bilo kakva kineska pomoć, ako bi se desila, mogla bi da oslabi zapadno gušenje ruske ekonomije i ublaži politički pritisak na Putina da promeni kurs.

Rat postaje sve opasniji

Putin je pojačao svoje bombardovanje Ukrajine umesto da se povuče.

U alarmantnoj novoj ekspanziji rata, ruske rakete ispaljene iz aviona iznad Crnog i Azovskog mora pogodile su vojnu bazu u blizini Lavova, ubivši najmanje 35 ljudi u nedelju, saopštile su lokalne vlasti. Cilj je bio opasno blizu granice Poljske, članice NATO. Iako je predsednik Džo Bajden rekao da neće slati američke trupe u Ukrajinu, obećao je da će braniti "svaki pedalj“ teritorije zapadne alijanse.

Kao još jedan pokazatelj Putinove agresije, njegove snage su stigle na 25 km od Kijeva, pokazali su britanski obaveštajni podaci objavljeni u subotu.

U Evropi i Vašingtonu u nedelju su se pojavili suprotstavljeni stavovi o izgledima za razgovore između ruskih i ukrajinskih zvaničnika, koji su do sada imali slab učinak, ali i o širim međunarodnim diplomatskim naporima da se Putin privolie na prekid vatre. Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman rekla je na Foksu da je pritisak sankcija počeo da utiče na ruskog lidera.

"Vidimo neke znake spremnosti da vodimo zaista ozbiljne pregovore“, rekao je Šerman. Ali je onda dodala: "Izgleda da Vladimir Putin namerava da uništi Ukrajinu". Saliven takođe nije bio veliki optimista rekavši da Putin "ne izgleda kao da je spreman da zaustavi napad“.

Ipak, savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak veruje da bi pregovori mogli da dovedu do "konkretnih rezultata" jer je Rusija počela "konstruktivno" da pregovara. Član ruske delegacije Leonid Slucki rekao je da je u pregovorima sa ukrajinskom delegacijom napravljen "značajan napredak“ od njihovog početka, prenela je ruska državna novinska agencija RIA.

Ali izgleda da su strane u principu udaljene - Ukrajina zahteva povlačenje ruskih trupa. Moskva je ušla u sukob pozivajući NATO da povuče trupe iz bivših država Varšavskog pakta u istočnoj Evropi, što je sada još manje verovatno s obzirom na ruski tretman Ukrajine.

I ništa što je Putin do sada uradio ne sugeriše da razmišlja o preokretu plana koji je opustošio ogromna područja Ukrajine i sada izgleda da se usmerava na Kijev za odlučujuću bitku.

*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs/CNN