DA LI JE RUSIJA NAPRAVILA PREVIŠE GREŠAKA? Putinovi kritičari o ratu u Ukrajini

Dvadeset dana od početka rata koji je Rusija na čelu sa Vladimirom Putinom pokrenula protiv Ukrajine, posledice su strašne za obe zemlje. Ukrajinski gradovi trpe velika razaranja, a broj ubijenih civila i vojnika odavno se kreće u hiljadama. Zemlju je napustilo više od 2.5 miliona izbeglica, mahom žena i dece, očajnički tražeći utočište širom Evrope.

- Gotovo celokupno rusko napredovanje i dalje je u zastoju - glasi procena Pentagona od ponedeljka sa kojom se slažu brojni analitičari.

A još prvog dana invazije, ruska politička analitičarka i saradnica u moskovskom Karnegi centru, Tatjana Stanova, zaključila je da ona predstavlja “početak kraja njegovog režima koji se sada može osloniti samo na bajonete."

Mislio je da će svet poverovati u njegove laži o Ukrajini

Podsetimo, Putin je u svom govoru kojim je najavio početak rata neutemeljeno optužio NATO da podržava ukrajinske neonaciste i da je “počeo vojno da se razvija u Ukrajini”, a Ukrajinu da priprema vojnu ofanzivu na odmetnuti Donbas i da namerava da proizvede nuklearno oružje. Zapretio je da je "kijevski režim" odgovoran za svako dalje krvoproliće - ako bude pružao otpor, piše Index.hr.

- Bila je to izuzetno nasilna analiza, sa zabludama i paranoična... s mnogo istorijskih laži, komentarisao je tada francuski ministar za Evropu Clement Bone.

-Kod Putina postoji neka vrsta gubitka veze sa stvarnošću za račun njegove ideologije koja se može opisati kao paranoična, rekao je za AFP francuski pisac Mišel Eltšaninof, autor knjige ''U glavi Vladimira Putina''.

Ne možemo biti sigurni da li je Putin zaista mislio da uveri ukrajinsku i svetsku javnost u svoj propagandni narativ ili ga je ponudio tek reda radi. Ali ono što je neporecenjivo je da je najveći deo Evrope i veliki deo sveta odlučno odbacio njegove prozirne izgovore.

Tome najbolje svedoči rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o osudi ruske agresije i pozivu Rusiji da odmah povuče svoje snage iz Ukrajine, za koju je 2. marta glasala čak 141 od 193 zemlje članice. 35 zemalja bilo je suzdržano, a jedine koje su bile protiv su Rusija, Belorusija, Severna Koreja, Eritreja i Sirija. To sigurno nije koalicija "multipolarne" protivteće Zapadu koju se Putin nadao okupiti, smatra Index.hr.

Mislio je da dobije rat u par dana, da uđe u Kijev i da natera Zelenskog na kapitulaciju

Putin, kako to šahovski velemajstor, bivši prvak i njegov žestoki kritičar Gari Kasparov već godinama ističe, nije u svojoj srži šahista, već pokeraš. Osnova njegove, po svemu sudeći dubinski precenjene geopolitičke strategije svodi se na jednostavan manevar: blef eskalacijom konflikta i spremnost da, ako druga strana taj blef prozre i ne popusti, eskalira sve do onog nivoa kada će ta druga strana - konkretno, Zapad - popustiti, jer se više boji nepredvidivih posledica.

A ta dugogodišnja hazarderska strategija destabilizacije, provokacije i konflikta prvi put je Putinovom režimu zaista došla na naplatu u snegu i blatu Ukrajine, do te mere da se možda neće nikad oporaviti.

- Mislim da se Putin sad našao u očajnoj situaciji, u nečemu što definitivno nije očekivao. Verujem da je on video ukrajinsku kampanju kao vrlo kratku, blickrig, zauzimanje Kijeva, instaliranje svoje marionetske vlade i zatim pregovaranje sa slobodnim svetom koji bi s vremenom prihvatio tu novu geopolitičku stvarnost, ocenio je Kasparov u intervjuu za britanski Tajms radio objavljenom 1. marta.

- U ovom trenutku ukrajinska vojska i narod se odupiru, herojstvo ukrajinskog naroda je ustvari pomoglo da se promeni javno mnenje na Zapadu. Mislim da smo u poslednjih nekoliko dana videli dramatičnu promenu javnog mnenja. Jer čak i na početku Putinove agresije, Nemačka je odbijala da naoruža Ukrajinu. I onda je, odjednom, Olaf Šolc promenio nemačku politiku (da ne šalje oružje drugim zemljama) koja je bila na snazi 50 godina, dodao je Kasparov.

Kurir.rs/Index.hr