TONI BLER: Ovaj rat je poziv za buđenje. Sada moramo delovati

Pre više od dve decenije sreo sam Vladimira Putina u Sankt Peterburgu. Tada je bio zapadno orijentisan lider, koji je želeo da reformiše Rusiju. Pretvorio se u autokratu, akumulirajući lično bogatstvo i nesputanu moć, navodi u svom autorskom tekstu bivši britanski premijer Toni Bler.

-Od početka su rekli da će se boriti do poslednje kapi krvi i to misle, ističe on.

Dakle, u kojoj meri Putin racionalno vodi politiku - ima li metode u onome što se mnogima čini ludilom?, zapitao se on.

Pritisak

Bler se u svom autorskom tekstu pita da li je ruski lider pokrenuo ovaj rat da bi izvukao ustupke u pogledu budućnosti Ukrajine ili njene teritorije, ili ozbiljno veruje da može da upravlja nacijom od 45 miliona ljudi protiv njihove volje?

Lako je napraviti poređenja sa Drugim svetskim ratom, ali razlike su važnije, navodi on.

Hitler je predvodio fašistički pokret širom Evrope. Putinov rat je misija jednog čoveka. Britanija i SAD su angažovale oružanu silu da unište Hitlera. Nismo se obavezali na Putina: borbe vode Ukrajinci i oni su osujetili Putinove planove za brzu invaziju i kapitulaciju, smatra Bler.

Ali ako bi ruska vojska upotrebila svoju punu vojnu moć, velika je verovatnoća da će Ukrajinci biti slomljeni.

Zapad stoga mora snažno da forsira strategiju sa dva dela: pojačati maksimalni pritisak i, u isto vreme, pogurati pregovore, dodaje nekadašnji premijer Velike Britanije.

One bi trebalo da uključuju dalje ekonomske sankcije - u stvari potpuno isključenje iz međunarodne finansijske zajednice, najbrže moguće prilagođavanje našeg energetskog miksa kako bi se Evropa oslobodila zavisnosti od ruskog gasa i nafte i zabrane ili velikih poreza na ruski izvoz, smatra on.

Bezbednost

Konačna odluka u svim pregovorima, naravno, ostaje na Ukrajini, ali sve različite inicijative za mir moraju biti usklađene.

Evropa i Amerika moraju da stanu iza Ukrajine u strukturisanim pregovorima koji se nastavljaju dok se ne postigne sporazum ili je očigledno nedostižan.

Na kraju, Evropa i SAD će morati da razmisle o novim bezbednosnim aranžmanima za svoje buduće odnose sa Rusijom.

Naglašava da odnos Zapada sa Kinom definiše geopolitiku 21. veka.

Kineska inicijativa ''Pojas i put'', koja ima za cilj poboljšanje trgovinskih veza sa Azijom, Afrikom i Evropom, i snažna promocija kineskih kompanija, već je dala Kini uporište u velikim delovima sveta, radeći brzo i uz minimum birokratije, dok Zapad je bio birokratski.

Lični odnos između Putina i Sija je jak i dve nacije blisko sarađuju, i iako SAD imaju najveću vojnu potrošnju u svetu, u poslednjih deset godina Kina i Rusija su ubrzano gradile svoje vojne kapacitete.

Pozitivnije rečeno, u odgovoru na napad na Ukrajinu, transatlantski savez Zapada je oživljen i NATO ima ponovo osećaj da ima svrhu. Nemačka je odbacila okove koje je sama nametnula posle Drugog svetskog rata, dok se predsednik Bajden ujedinio sa evropskim i britanskim liderima da bi ostvario pravi efekat.

Ipak, kriza mora biti polazna tačka za sveobuhvatnu obnovu zapadne snage, jedinstva i borbene sposobnosti.

Ovo će zahtevati povećanje izdataka za odbranu, a transatlantski savez SAD i Evrope mora biti oživljen punom snagom. Velika Britanija treba da stvori sredstva, uprkos Bregzitu, za evropsku saradnju u oblasti odbrane i spoljne politike, i mora postojati oštar odgovor na sajber napade i druga mešanja u naš politički proces.

Ovaj savez treba da obuhvati druge demokratske nacije, smatra on.

Nije slučajno da su dva najistaknutija glasa u Ujedinjenom Kraljevstvu koji pokušavaju da prebace odgovornost na NATO za Putinovu agresiju bili Najdžel Faraž i Džeremi Korbin.

Pre petnaest godina obojica su bili marginalne figure. Slični elementi su u igri u politici SAD-a. Rezultat je bila američka politika koja je bila nedosledna, nepredvidiva, uznemirujuća za saveznike i ohrabrujuća za protivnike.

Ne verujem da će Zapad u potpunosti povratiti svoje poverenje dok to ne učini njegova politika.

Moramo ponovo uveriti sve u naše demokratske vrednosti i prestati da demonizujemo naše institucije i našu istoriju.

Možemo da prihvatimo svoje nedostatke i da ih ispravimo, ali ne smemo dozvoliti da se oni koriste da sugerišu da nema razlike između vrednosti koje zastupamo i vrednosti neprijateljskih diktatura. Tragedija Ukrajine je naš poziv za buđenje. Mi smo budni. Sada moramo delovati, zaključuje Bler.

Kurir.rs