Predsednici Džo Bajden i Si Đinping juče dva sata razgovarali telefonom, a pre toga državni sekretar SAD Blinken upozorio Peking da će odgovarati ako podrži rusku invaziju na Ukrajinu

Odnosi između tri najveće svetske sile - SAD, Rusije i Kine, ulaze u delikatnu fazu kako odmiče ruska invazija na Ukrajinu! U Vašingtonu preovladava mišljenje da je Kina bliža odluci da podrži Rusiju, zbog čega je Bela kuća krenula u diplomatsku ofanzivu.

Pitanje Tajvana

U tom svetlu treba posmatrati i jučerašnji telefonski razgovor između Džozefa Bajdena, predsednika SAD, i Si Đinpinga, predsednika Kine. Kineski mediji su se prvi oglasili posle video-sastanka Bajdena i Đinpinga:

- Sukob i konfrontacija nisu ni u čijem interesu - rekao je Si Đinping predsedniku SAD, prenose kineski državni mediji.

0310-slika.jpg
Foto: Kineska medijska grupa 

- Odnosi među državama ne mogu da idu u fazu vojnog sukoba. Sukob i konfrontacija nikome nisu u interesu. Mir i bezbednost su najveće blago međunarodne zajednice - rekao je Si, prenosi CCTV.

Glavna tema razgovora bila su dešavanja u Ukrajini, ali i bilateralni odnosi dve zemlje, naročito osetljivim kada je u pitanju Tajvan, koji Kina smatra delom svoje teritorije, dok mu SAD prodaju najmodernije naoružanje vredno milijarde dolara. Tajvan bi mogao da predstavlja povod za sukob Vašingtona i Pekinga i nije isključeno da Kina svoj konačan stav prema Rusiji odredi upravo na osnovu procene ishoda duela SAD i Rusije.

Oštar rečnik

Sjedinjene Države i zapadni saveznici su Rusiji uveli su dosad najoštrije ekonomske sankcije pokušavajući ekonomski da slome Moskvu, koja spas vidi u okretanju ka Aziji, pre svega ka Kini, najvećoj svetskoj ekonomiji. Razlog tome leži i u odličnim međusobnim odnosima između ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog lidera Si Đinpinga. Kina se u protekle tri nedelje, otkad je počela ruska invazija na Ukrajinu, držala po strani, a nedavne izveštaje američkih medija, da je zvanična Moskva tražila vojnu pomoć pomoć od Pekinga (čak su se spominjali i gotovi obroci za vojsku), odbacile su i Rusija i Kina.

Uoči razgovora predsednika Bajdena i Đinpinga oglasio se Entoni Blinken, državni sekretar SAD, koji je neuobičajeno oštrim diplomatskim rečnikom upozorio Kinu da će platiti visoku cenu ukoliko se okrene Rusiji i podrži invaziju:

w-57417509-blinken.jpg
EPA / Martial Trezzini 

- Kineske vlasti će snositi odgovornost za sve akcije koje preduzmu kao podršku ruskoj agresiji - rekao je Blinken i dodao:

- Zabrinuti smo što oni razmatraju direktnu pomoć Rusiji u vojnoj opremi za upotrebu u Ukrajini. Verujemo da posebno Kina ima odgovornost da iskoristi svoj uticaj na predsednika Putina i da brani međunarodno pravo i principe za koje tvrdi da ih podržava.

PREDSEDNIK SAD JE UMORAN, TVRDI KREMLJ

Bajden: Putin je ubica i diktator

foto: AP / Andrew Harnik

Američki predsednik Džo Bajden nazvao je u govoru povodom obeležavanja Dana Sv. Patrika ruskog predsednika Vladimira Putina „običnim nasilnikom“.

- Putin je diktator i ubica, On je običan razbojnik koji vodi nemoralan rat protiv Ukrajine - rekao je Bajden.

Dan ranije on je za Putina rekao da je ratni zločinac. Reagovao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, koji je poručio da Bajdenove izjave predstavljaju lične uvrede:

- S obzirom na Bajdenovu iritiranost, njegov umor i ponekad zaboravnost, umor koji dovodi do agresivnih izjava, nećemo iznositi stroge ocene kako ne bismo izazvali još više agresije - rekao je Peskov.

ŽIVADIN JOVANOVIĆ

Pekingu jasno da je sledeća meta Amerike

Bivši šef diplomatije Živadin Jovanović uveren je da na Kinu nije moguće vršiti bilo kakve pritiske.

foto: Nemanja Nikolić

- Pre će biti da Kina može na Ameriku da vrši pritisak. To je 5.000 godina duga civilizacija i Kini je jasno da, ukoliko bi Amerika, kojim čudom, nanela bilo kakvu štetu Rusiji, sledeća meta bi bila Kina. U američkoj strategiji Peking je označen kao veći neprijatelj od Rusije, ali Amerikanci idu od lakšeg problema ka težem. Kina je protiv ekspanzije Amerike i NATO na istok Evrope, a ovo što se radi u Ukrajini je posledica toga. Počelo je 1999. agresijom NATO na našu zemlju i tada je bombardovana i kineska ambasada. To nije bio udar na zgradu već na državu i to Kina ne zaboravlja - podseća naš sagovornik.

I. K.

DRAGOSLAV RAŠETA

Kina će se udaljiti od Moskve

Analitičar Dragoslav Rašeta smatra da će Kina, kako rat bude odmicao, promeniti čvrst proruski stav:

foto: Kurir televizija


- Zasad ne vidim promene u stavu Pekinga, koji tvrdi da je za bolji strateški odnos sa Amerikom. Peking želi da izbegne potencijalnu invaziju vezano za Tajvan. Bajden i Si su razgovarali dva sata, videćemo kako će se odvijati situacija. Kina će balansirati do kraja. Si je u teškoj poziciji i ne može tako lako da okrene leđa Rusiji. U poslednjih 20 dana smanjena je proruska propaganda u Kini. Što duže bude trajao rat, Kina će morati da se udalji od Moskve - rekao je Rašeta za Kurir.

ČETIRI NAJOČIGLEDNIJA PRIMERA

Diskretno distanciranje od Rusije

Kina je dosad bila neutralna u vezi sa sukobom u Ukrajini, navodeći da je „ključ za rešavanje ukrajinske krize u rukama SAD i NATO“, jer su oni „krivci za krizu“. CNN prenosi četiri primera kako se Kina diskretno distancirala od Rusije u poslednje tri nedelje:

1. Dozvolila pad rublje - Vrednost kineske valute juana ne određuje tržište, već vlasti u Pekingu. Prošle nedelje su duplirali vrednost trgovine u rubljama, zbog čega je došlo do bržeg pada ruske valute, koja je izgubila preko 20 odsto svoje vrednosti. Zbog toga Rusija plaća više u rubljama za kinesku robu koju uvozi (automobili ili pametni telefoni).

2. Blokada rezervi - Najznačajnija pomoć koju Kina može da pruži jeste 90 milijardi rezervi u juanima koje Moskva ima. Sankcije su Rusiji zamrzle 315 milijardi dolara u inostranstvu. Ruski ministar finansija Siluanov rekao je da Moskva želi da koristi rezerve u juanima kako bi došla do dolara i evra. Kina to još nije dozvolila.

3. Nije prodala delove za avione - Sankcije zapadnih zemalja znače da ruske kompanije više ne mogu da koriste delove za avione „Erbasa“ ili „Boinga“. U roku od nekoliko nedelja ruska strana bi mogla da ostane bez rezervnih delova, što bi moglo da zaustavi avio-saobraćaj u najvećoj državi na svetu. Kina je odbila da proda Rusiji delove za avione.

4. Zamrzavanje investicija - Svetska banka je zamrzla sve svoje programe u Rusiji, a odluka je iznenadila Azijsku investicionu banku za infrastrukturu, čije je sedište u Pekingu, koja je učinila isto. To je dovelo do blokade investicije vredne skoro dve milijarde dolara.

foto: Kurir

Čitajte KURIR!

NE PROPUSTITE