Još na početku rata u Ukrajini, brojne pristalice Rusije počele su da javno nose slovo "Z"

Simbol je prvi put viđen na tenkovima koji su krenuli ka granici sa Ukrajinom krajem februara, a u početku su vojni stručnjaci spekulisali da je, zajedno sa drugim slovima, uključujući O i V, možda korišćen za identifikaciju različitih operativnih grupa ili razlikovanje ruskih tenkova od sličnih ukrajinske.

Ubrzo nakon toga, Ministarstvo odbrane Rusije počelo je da objavljuje fotografije ruskih vojnika na Instagramu, sa Z i mogućim značenjima na vrhu – „Za pobedu“ ili "Za mir“.

"Oni su uneli značenje u simbole daleko iznad onoga za šta su najverovatnije bili namenjeni“, rekao je Tajmu Kiril Avramov, docent na Univerzitetu Teksas u Ostinovom Centru za ruske, istočnoevropske i evroazijske studije. "To se vrlo ukpala u tradiciju najboljih tehnika sovjetske propagande otmice i usvajanja simbola", dodao je on.

Slovo "Z" se potom proširilo širom zemlje a i šire - na zadnjim prozorima automobila, na bilbordima u metroima Sankt Peterburga i Moskve i u propagandnim objavama na društvenim mrežama. Raša tudej počela je da prodaje majice sa slovom "Z". U bolnici u Kazanju, bolesna deca su stajala u redu da ispišu slovo Z na snegu.

Marija Butina, ruska parlamentarka koja je u SAD osuđena kao strani agent pre i posle izbora 2016. godine, podelila je snimak sebe kako crta belo Z na reveru svog sakoa. "Nastavite sa radom, braćo. Mi smo uz vas“, rekla je ona u klipu.

Pošto slovo "Z" ne postoji u ruskom ćiriličnom pismu, kada ga Rusi koriste na mreži, ono predstavlja jednostavan način da se pokaže podrška Rusiji, kaže Avramov i dodaje da se pojava "Z-a" uklapa u dugu istoriju simbola koji se koriste u nacionalističkim naporima.

"Izraz „Za pobedu“ je u budućem vremenu, ali ironično, to je fraza pozajmljena iz prošlosti“, kaže Margaret Pikok, vanredni profesor istorije na Univerzitetu Alabama, napominjući da se ta fraza prvi put pojavila kao deo propagande u Drugom svetskom ratu. "To nije bila samo artikulacija državne moći, to je bio odraz nacionalizma i grupnog identiteta", dodala je ona.

Sada je gledanje ka prošlim pobedama način za Rusiju da preoblikuje rat i dobije podršku građana. "Ono što pokušavaju da urade jeste da izjednače dela ruske armije danas sa delima Crvene armije tokom Drugog svetskog rata“, kaže Avramov. "Rusija se vraća na svetsku scenu, ratoborna i borbena i sama. Ovo je 'aha' trenutak da se ponovo pokrene energija za Ruse da se okupe oko zastave".

Kada je Rusija prvi put izvršila invaziju na Ukrajinu 2014. godine, ruska propagandna mašinerija je majdansku revoluciju doživela kao pokušaj nacista da očiste zemlju od stanovništva koje govori ruski. Prošlog meseca Putin je pozvao na "denacifikaciju” Ukrajine, lažno implicirajući da je invazija ličila na posleratne napore da se demontira nemački nacistički režim, piše Tajm.

Ali ukrajinski ministar odbrane, Aleksij Reznikov, sugerisao je da se zapravo Rusi oslanjaju na nacističku ikonografiju, dele fotografije Z na tenku pored dva Z-a isprepletena da liče na svastiku. Na Tviteru je napisao: "1943. godine u blizini koncentracionog logora Sašenhausen bila je stanica Z gde su počinjena masovna ubistva".

Na skupu mitingu u Volgogradu početkom marta, Z je bilo ispisano narandžastim i crnim prugama, kao podsetnik na još jedan ruski nacionalistički simbol.

Državni novinski sajt RIA Novosti je 2005. godine, tražeći suvenir koji bi pratio projekat o sećanjima na Drugi svetski rat, iskoristio orden Svetog Đorđa sa narandžasto-crnim prugama koji se dodeljivao za podvige na bojnom polju još iz vremena iz carske Rusije — da stvori trake koje su bile podeljene širom zemlje.

"Trake koje su simbolizovale borilačku slavu i sećanje uspele su tamo gde su propali Dan nezavisnosti i mnogi drugi simboli — ujedinile su ruski narod“, napisale su RIA Novosti u tekstu iz 2007.

*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs