ŠTA SE DEŠAVA U PUTINOVOJ GLAVI? Ruski lider sve izolovaniji i nepredvidljiviji što veoma brine međunarodne špijune i obaveštajce

Ruski lider Vladimir Putin zarobljen je u zatvorenom svetu koji je sam napravio, veruju zapadni špijuni. I to ih brine.

Bilo je spekulacija da je ruski lider bolestan, ali mnogi analitičari veruju da je on zapravo postao izolovan i zatvoren za bilo kakve alternativne stavove.

Njegova izolacija je očigledna na slikama njegovih sastanaka, kao na primer kada je sreo predsednika Emanuela Makrona i sedeo na drugom kraju ogromnog stola.To je takođe bilo očigledno u Putinovom sastanku sa svojim timom za nacionalnu bezbednost uoči rata koji je sedeo daleko od njega.

Putinov prvobitni vojni plan izgledao je kao nešto što je smislio oficir KGB-a, objašnjava jedan zapadni obaveštajni zvaničnik. Stvorila ga je, kaže, tesna "zaverenička zavera" sa naglaskom na tajnosti. Ali rezultat je bio haos. Ruski vojni komandanti nisu bili spremni i neki vojnici su prešli granicu ne znajući šta rade.

Jedini donosilac odluka

Zapadni špijuni navodno su znali o tim planovima više od mnogih unutar ruskog rukovodstva. Ali sada se suočavaju sa novim izazovom – razumevanjem šta će lider Rusije sledeće uraditi. A to nije lako.

"Izazov razumevanja poteza Kremlja je to što je Putin jedini donosilac odluka u Moskvi“, objašnjava Džon Sifer, koji je ranije rukovodio operacijama CIA u Rusiji. I iako se njegovi stavovi često jasno iznose kroz javne izjave, znati kako će on postupiti je težak obavještajni izazov, dodao je.

"Izuzetno je teško u sistemu koji je tako dobro zaštićen kao što je Rusija imati dobre obaveštajne podatke o tome šta se dešava u glavi vođe, posebno kada toliko njegovih ljudi ne zna šta se dešava“, ser Džon Sovers, bivši šef britanskog MI6, rekao je BBC-u.

Putin je, kažu obaveštajni zvaničnici, izolovan u mehuru koji je sam napravio, u koji prodire vrlo malo spoljnih informacija, posebno onih koje bi mogle dovesti u pitanje njegov način razmišljanja.

"On je žrtva sopstvene propagande u smislu da sluša samo određeni broj ljudi i blokira sve ostalo. To mu daje čudan pogled na svet", kaže Ejdrijan Furnam, profesor psihologije i ko-autor knjige "Psihologija špijuna i špijuniranja". Rizik je ono što se zove "grupno razmišljanje“ u kome svako forsira svoj stav. "Ako je žrtva grupe, onda moramo da znamo ko je grupa“, kaže profesor Furnam.

Krug onih sa kojima Putin razgovara nikada nije bio veliki, ali kada je doneta odluka da se napadne Ukrajina, taj krug se suzio na samo šačicu ljudi, smatraju zapadni obaveštajni zvaničnici. U tom krugu su samo "pravi vernici“ koji dele Putinovo razmišljanje. I opsesije.

Osećaj koliko je njegov uži krug postao mali bio je naglašen kada je javno nipodaštavao šefa sopstvene Spoljne obaveštajne službe na sastanku za nacionalnu bezbednost neposredno pre invazije. Njegov govor nekoliko sati kasnije takođe je otkrio čoveka ljutog i opsednutog Ukrajinom i Zapadom.

Oni koji prate Putinovo ponašanje kažu da je ruski lider vođen željom da prevaziđe navodno poniženje Rusije 1990ih, zajedno sa uverenjem da je Zapad odlučan da zadrži Rusiju u kaljuzi a njega otera sa vlasti. Jedna osoba koja je upoznala Putina seća se njegove opsesije gledanjem video snimaka ubistva pukovnika Gadafija nakon što je oteran sa vlasti 2011.

Kada je od direktora CIA-e Vilijama Bernsa zatraženo da proceni Putinovo mentalno stanje, on je rekao da se Putin "guši u zapaljivoj kombinaciji tuge i ambicije" i opisao je da su njegovi stavovi "očvrsli" i da je "daleko izolovaniji“ od drugih stanovišta.

Da li je ruski predsednik lud? To je pitanje koje mnogi na Zapadu postavljaju. Ali mali broj stručnjaka smatra to pitanje korisnim. Jedan psiholog sa stručnim znanjem u toj oblasti rekao je da je greška pretpostaviti da zato što ne možemo da razumemo odluku kao što je invazija na Ukrajinu, osobu koja je to donela smatramo "ludom“.

CIA ima tim koji sprovodi "analizu liderstva“ na stranim donosiocima odluka, oslanjajući se na tradiciju koja datira još od pokušaja da se razume Hitler. Oni proučavaju poreklo, odnose i zdravlje, oslanjajući se na tajne obaveštajne podatke.

Drugi izvor su "čitanja" onih koji su imali direktan kontakt sa "temom proučavanja", kao što su drugi lideri. Angela Merkel je 2014. navodno rekla predsedniku Obami da Putin živi "u drugom svetu“. U međuvremenu, kada je nedavno seo sa Putinom, predsednik Makron je, kako se izveštava, smatrao da je ruski lider "rigidniji, izolovaniji“ u poređenju sa prethodnim susretima.

Da li se nešto promenilo? Neki spekulišu, bez mnogo dokaza, o mogućem lošem zdravlju ili uticaju lekova. Drugi ukazuju na psihološke faktore kao što je osećaj da mu vreme ističe da ispuni ono što vidi kao svoju sudbinu u zaštiti Rusije ili vraćanju njene veličine. Ruski lider se vidno izolovao od drugih tokom pandemije kovida i to je takođe moglo da ima psihološki uticaj.

"Putin verovatno nije mentalno bolestan, niti se promenio, iako mu se više žuri, a verovatno je i više izolovan poslednjih godina“, kaže Ken Dekleva, bivši lekar i diplomata američke vlade, a trenutno viši saradnik u Fondaciji Džordža Buša za američko-kineske odnose.

Ali sada zabrinjava to što pouzdane informacije još uvek ne pronalaze put u Putinovu zatvorenu petlju. Njegove obaveštajne službe su se možda oklevale pre invazije da mu kažu sve što nije želeo da čuje, nudeći ružičaste procene o tome kako će invazija proći i kako će ruske trupe biti dočekane. A ove nedelje je jedan zapadni zvaničnik rekao da Putin možda još uvek nema uvid u to koliko loše stoje stvari za njegove trupe. To dovodi do zabrinutosti kako bi on mogao da reaguje kada se suoči sa pogoršanom situacijom za Rusiju.

Teorija ludaka

Sam Putin ispričao je priču o tome kako je jurio pacova kada je bio dečak. Kada ga je saterao u ćošak, pacov je reagovao napavši ga i primoravši mladog Vladimira da pobegne. Pitanje koje postavljaju zapadni kreatori politike je šta ako se Putin sada oseća sateranim u ćošak?

"Pravo pitanje je da li će se on vratiti dvostruko brutalniji i eskalirati u smislu sistema naoružanja koje je spreman da upotrebi“, rekao je jedan zapadni zvaničnik. Međunarodna zajednica strahuje da bi Putin mogao da upotrebi hemijsko oružje ili čak taktičko nuklearno oružje.

"To što on radi nešto neverovatno brzopleto je razlog za brigu", kaže Furnam.

Sam Putin možda da igra na kartu toga da je opasan ili čak iracionalan – ovo je dobro poznata taktika (koja se često naziva teorija "ludaka“) u kojoj neko ko ima pristup nuklearnom oružju pokušava da natera svog protivnika da se povuče ubedivši ga je da je dovoljno lud da iskoristi nuklearke uprkos opasnosti da svi nestanemo.

Za zapadne špijune i kreatore politike, razumevanje Putinovih namera i načina razmišljanja danas ne može biti važnije. Predviđanje njegovog odgovora je ključno u proceni koliko daleko mogu da ga gurnu a da ne izazovu opasnu reakciju, navodi britanski servis.

!Putinov koncept sebe ne dozvoljava neuspeh ili slabost. On prezire takve stvari“, kaže Ken Dekleva. "Steran u ćošak, oslabljen Putin je opasniji Putin. Ponekad je bolje pustiti medveda da istrči iz kaveza i vrati se u šumu".

*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs