EVROPA ĆE MORATI DA PROIZVODI VIŠE Rat u Ukrajini izaziva zabrinutost zbog nestašice hrane širom sveta

Malo više od četiri nedelje nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, rat počinje da ima razorne posledice ne samo na terenu, već i u mnogim zemljama koje se oslanjaju na važnu ukrajinsku proizvodnju pšenice.

- Moramo učiniti sve što je moguće da sprečimo uragan gladi i slom globalnog sistema ishrane, rekao je on, piše France 24.

Nekoliko dana ranije istu zabrinutost je izrazio i Dejvid Bizli, šef Svetskog programa za hranu.

- Meci i bombe u Ukrajini mogli bi da dovedu globalnu krizu gladi do katastrofalnog nivoa. Lanci snabdevanja i cene hrane biće dramatično pogođeni, rekao je on.

Ukrajina je, zajedno sa jugozapadnom Rusijom, dugo bila poznata kao ''evropska žitnica'' zahvaljujući bogatom tamnom zemljištu u regionu, černozemu i bila je među najplodnijim na svetu.

Region čini ''oko 15 odsto svetske proizvodnje pšenice i skoro 30 odsto svetskog izvoza'', rekao je Sebastijen Abis, istraživač na Francuskom institutu za međunarodne i strateške poslove (IRIS) i direktor istraživačkog centra Deemeter Club, koji je specijalizovan za globalna poljoprivredna pitanja.

- Ali nije samo pšenica, dve zemlje čine 80 odsto svetske proizvodnje suncokretovog ulja, a Ukrajina je četvrti najveći svetski izvoznik kukuruza, dodao je.

Kako se borbe u Ukrajini nastavljaju i ruska ofanziva se intenzivira duž obale Crnog mora, ovi važni proizvođači su sada odsečeni od sveta.

-Više ništa ne napušta ukrajinske luke, objasnio je Abis.

- Nemoguće je znati šta će zemlja moći da proizvede u narednim mesecima. Sukob je već imao dramatične posledice za Ukrajince, koji se bore da pronađu hranu usred invazije. Ali to takođe izaziva zabrinutost u mnogim zemljama koje zavise od ukrajinske pšenice i koje su sve više zabrinute da uskoro neće moći da prehrane svoj narod, dodaje on.

''Neodržive'' cene za zemlje u razvoju

Severna Afrika nije jedini region pogođen nestašicom pšenice. Indonezija je drugi najveći svetski kupac ukrajinske pšenice, a od nje zavise i Pakistan, Turska i nekoliko zemalja centralne Azije i podsaharske Afrike.

- Posebno sam zabrinut zbog određenih zapadnoafričkih zemalja u kojima su zalihe žitarica veoma niske, posebno u Maliju, Burkini Faso i Senegalu, rekao je Abis.

Za ove zemlje, trenutne cene su neodržive. UN su u sredu zatražile 4,3 milijarde dolara u fondovima za pomoć više od 17 miliona ljudi u Jemenu, rekavši da bi rat u Ukrajini mogao da pogorša situaciju u zemlji – koja je zahvaćena ratom od 2014. godine. Prema UN-u, oko 161.000 ljudi u Jemenu će verovatno doživeti ''katastrofalne nivoe gladi'' u drugoj polovini ove godine.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) procenjuje da će se dodatnih 8-13 miliona ljudi širom sveta suočiti sa pothranjenošću ako se trajno zaustavi izvoz hrane iz Ukrajine i Rusije.

Pšenica, geopolitičko pitanje

Francuski ministar poljoprivrede Žilijen Denormandi pozvao je Evropsku uniju da pokrije izgubljenu ukrajinsku pšenicu.

-Evropa mora da proizvodi više, rekao je on u intervjuu za francusku radio stanicu Frans Inter u utorak.

- Ono što je ministar najavio je svakako najpragmatičnija pozicija koju treba zauzeti, ali teško da ćemo moći da povećamo proizvodnju samo da pucnemo prstima. Moramo da proizvođačima da damo sredstva i resurse da to urade, i da preispitamo propise za neobrađeno zemljište... Pšenica, više nego ikada, postaje geopolitičko pitanje, rekao je on.

Kako je istakao iza svega toga stoji i pitanje kako će se zemlje pozicionirati u odnosu na rusko tržište.

- Da li će se nastaviti izvoz ruskog žita? S obzirom na potrebe pojedinih zemalja, Moskva će, svakako nastaviti da igra važnu ulogu na međunarodnom tržištu cena, dodaje.

Kurir.rs