KRVAVA PAT POZICIJA: Primirje u Ukrajini ne deluje skoro dostižno iako i Kijev i Moskva tvrde da su otvoreni za pregovore

Rat u Ukrajini besni već tri nedelje. Iako i Rusija i Ukrajina signaliziraju da su spremne na pregovore, analitičari sumnjaju da će do primirja skoro doći.

Kremlj je danas odgovorio na pozive Zelenskog rekavši da pregovori delegacija - koji se danas održavaju u onlajn formatu - tek treba da donesu veći napredak kako bi postojala osnova za mogući sastanak dvojice lidera. Moskva je optužila Kijev da odugovlači te pregovore iznošenjem zahteva koji su neprihvatljivi za Rusiju.

"Da bismo mogli da govorimo o sastanku dva predsednika, mora da se uradi domaći zadatak. Moraju da se održe razgovori i usaglase njihovi rezultati“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. "Do sada nije bilo značajnijeg pomaka", dodao je on.

Postoji široko rasprostranjen skepticizam na Zapadu da je Putin spreman da razgovara o miru. Iako postoji jak argument da se Putin preračunao, gurnuvši Rusiju u stratešku i ekonomsku katastrofu Rusije, postoji i scenario u kojem nastavak rata ima smisla u njegovom pogledu na svet, navodi CNN.

Još nema znakova da su sankcije i, navodno, veliki ruski gubici promenili njegove proračune. Uništavanje čitavih ukrajinskih gradova i kažnjavanje ljudi može se shvatiti kao još jedan pokazatelj koliko se protivi širenju NATO-a na istok.

Ogroman egzodus izbeglica u Zapadnu Evropu, u međuvremenu, izvršiće pritisak na demokratije koje želi da destabilizuje i ugroziće jedan od najvećih istorijskih spoljnopolitičkih trijumfa SAD – slobodnu, bezbednu i mirnu Evropu skoro 80 ​​godina posle Drugog svetskog rata. A ako bi došlo do novog Hladnog rata sa Zapadom, pokrenutog Putinovom zastrašujućom retorikom o nuklearnom oružju, to bi oživelo period kada je Moskva mogla da ima globalnu moć i drži rivale kao taoce svojim pretnjama eskalacije sukoba.

Takođe, nadu u postizanje sporazuma guše i izuzetne nacionalne i geopolitičke promene izazvane najvećom kopnenom borbom u Evropi od 1940h. Putin je opravdao rat tvrdeći da, istorijski, Ukrajina – članica osnivač Sovjetskog Saveza – nema pravo na svoj suverenitet ili nezavisnost i da su Ukrajinci kulturno i etnički Rusi. Sa druge strane, Ukrajinci su pokazali vanredan osećaj nacionalnosti i poistovećivanja sa Evropljanima snažno se oduprevši ruskoj invaziji.

Zbog toga, smatra analitičar Stiven Kolinson, bilo kakva rešenja koja podrazumevaju odsecanje Ukrajine od Zapada Zelenskom bi bilo teško da proda svom narodu, posebno nakon što je toliko civila poginulo u borbi nacije za život.

Putin - nakon što je uložio čitavu rusku ekonomiju pogođenu sankcijama i svoj nacionalni i međunarodni kredibilitet u invaziju- ne može sebi da dozvoli da izgubi. To znači da će se žestoko cenjkati u svim pregovorima o prekidu vatre, pod uslovom da odluči da je spreman za diplomatiju.

U širem strateškom smislu, Zapadu je potrebno da Putin bude percipiran kao gubitnik sukoba, jer žele da odvrate dalje ruske "avanture" u NATO državama, što bi moglo da dovede do katastrofalne konfrontacije Rusije i Zapada koja bi mogla da preraste u nuklearni rat.

Uz šire strateške probleme zbog kojih je skori prekid vatre za sada malo verovatna opcija, zamršeni detalji diplomatije naglašavaju jaz između Rusije i Ukrajine - nakon više rundi neubedljivih razgovora između njihovih delegacija.

Prema rečima portparola turskog predsednika Ibrahima Kalina, Putin je izneo svoje zahteve za prekid vatre sa Ukrajinom u razgovoru sa Erdoganom u četvrtak.

"Zelenski je spreman za (pregovore). Putin, s druge strane, smatra da pozicije još nisu bliske jedna drugoj za razgovore na nivou rukovodstva“, rekao je Kalin u intervjuu za turski Hurijet.

Putin od Ukrajine zahteva da proglasi neutralnost, da se odrekne članstva u NATO-u, da se razoruža i da proglasi neutralnost po austrijskom modelu, što je Kijev već odbacio kao nerealnu mogućnost, rekao je Kalin. Jedan evropski diplomata je, međutim, prošle nedelje za CNN rekao da okvir neutralnosti u austrijskom stilu nije mrtav.

Putin želi i "denacifikaciju” Ukrajine, dodao je Kalin. Ovj zahtev, osim što je uvredljiv za Ukrajince, implicira da, da bi vladao mir, Zelenski i njegovi ministri moraju da odstupe u korist vlade prihvatljive Moskvi i na taj način efektivno okončaju demokratiju za koju se bore.

Zelenski je već napravio jedan očigledan ustupak Rusiji, rekavši da Ukrajina mora da prizna da neće postati članica NATO. On je pozvao na potpuno rusko povlačenje iz njegove zemlje i zapadne bezbednosne garancije kako bi se izbegao budući upad - okvir koji bi mogao biti u suprotnosti sa željom Rusije da očisti Ukrajinu od zapadnog uticaja. A status proruskih separatističkih oblasti u istočnoj Ukrajini, uključujući Krim, koji je prethodno zauzela Moskva, verovatno će biti teško pitanje o kome bi moglo godinama da se razgovara.

Takođe postoji dubok skepticizam u rusko poštovanje uslova bilo kog sporazuma, pa čak i okončanja ratnih dejstava. Radna pretpostavka na Zapadu je da će Putin nastojati da kontroliše Ukrajinu na ovaj ili onaj način u budućnosti, tvrde diplomate.

"Videli smo laži, laži i još laži“, rekao je jedan evropski diplomata. Drugi je dodao: "Jednostavno nismo sigurni da li možete verovati Rusima da će održati svoju reč, ako kažu da bi poštovali ovu neutralnost".

*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs

Bonus video: