U Barseloni su taksisti organizovali protest protiv poskupljenja goriva, započevši sporu kolonu kroz grad. Ovo je u sredu, 23. marta, objavilo lokalno strukovno udruženje na Tviteru.

„Raste cene goriva vrše pritisak na naše svakodnevne operacije“, navodi se u saopštenju udruženja.

Napominje se da na nekim pumpama više nema ni goriva po novim cenama. Cena benzina teško je pogodila džepove vozača i proizvodnju velikih kompanija koje trpe ogromne gubitke.

U Evropi, posle naglog skoka cena goriva, raste i talas štrajkova kamiondžija. Masovnim protestima već su se pridružile Španija, Italija, Nemačka i Francuska.

Dakle, uz zahteve da se zaustavi poskupljenje goriva, kolona od 250 kamiona prošla je ulicama Hamburga. Kamioni blokiraju glavne puteve u Španiji. Kamiondžije zahtevaju da se zaustavi nagli rast cena benzina i dizela. Samo za mesec dana u Španiji i Francuskoj gorivo je poskupelo za 15%. U Velikoj Britaniji cene benzina dostigle su istorijski maksimum od preko 1,67 funti (2,2 dolara) po litru.

Usled produženog štrajka postepeno su počele da se javljaju posledice, izražene u nedostatku zaliha, posebno svežih proizvoda.

Potpredsednik Vlade Aleksandar Novak je ranije 23. marta rekao da bi odbijanje ugljovodonika iz Rusije moglo da dovede do kolapsa energetskog tržišta i da dovede do nepredvidivog rasta cena. Prethodno je istakao da će cene nafte porasti na 300-500 dolara po barelu ako zapadne zemlje napuste rusku naftu.

Kako je u ponedeljak, 21. marta, naglasio pres-sekretar predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov, zabrana EU na uvoz nafte iz Ruske Federacije pogodiće sve i ozbiljno uticati na globalno tržište nafte.

Rojters je istog dana preneo da zemlje EU rade na petom paketu sankcija protiv Ruske Federacije, a razmatraju i mogućnost uvođenja embarga na naftu. Kasnije je šef evropske diplomatije Žozep Borel potvrdio da će ministri spoljnih poslova EU razgovarati o mogućnosti odbijanja uvoza ruske nafte.

Nove sankcije Rusiji uvode se zbog specijalne operacije zaštite Donbasa, koju je 24. februara najavio ruski predsednik Vladimir Putin. Moskva je navela da su ciljevi operacije denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine kako bi se osigurala bezbednost Rusije. Istovremeno, Ruska Federacija ne kuje planove za okupaciju Ukrajine, a udari se vrše samo na vojnu infrastrukturu Oružanih snaga zemlje.

Situacija u Donbasu je eskalirala sredinom februara zbog granatiranja od strane Oružanih snaga Ukrajine. Luganska i Donjecka Narodna Republika najavile su opštu mobilizaciju i evakuaciju civila u Rusiju. Putin je 21. marta potpisao ukaze o priznavanju nezavisnosti republika, kao i ugovore o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći.

Kurir.rs/scooptrade.com