Kad je ruska vojska 24. februara ušla u Ukrajinu iz tri pravca, očekivalo se da će borba trajati svega nekoliko dana, ali situacija na terenu je drugačija

0206-16mart-profimedia0671267489.jpg
Foto: Profimedia

Rusija je sa oko 190.000 vojnika krenula u invaziju Ukrajine u zoru 24. februara pod izgovorom denacifikacije i demilitarizacije, kako je to objasnio predsednik Vladimir Putin. Danas, posle mesec dana, situacija na terenu je daleko od očekivane - brze predaje i kapitulacije ukrajinskih snaga, uz to Rusi nisu osvojili niti jedan veliki grad, prestonicu Kijev drže u poluokruženju, Marijupolj na jugu je gotovo sravnjen sa zemljom, ali i dalje nije osvojen, dok je Harkov takođe u okruženju.

Propala kampanja

Posmatrajući sa strane, jedan od retkih ostvarenih ruskih strateških ciljeva jeste spajanje Krima s Donbasom kopnenim putem, ali luka Marijupolj još nije osvojena.

Pet scenarija za okončanje rata

1. Prisilno primirje

- Zastoj u ratnim operacijama, Ukrajina pristaje na neutralnost, Putin zadržava kontrolu nad istočnim delovima zemlje

2. Pirova pobeda Rusa

- Osvajanje Kijeva i uništenje ukrajinske državnosti bili bi Pirova pobeda, Putin ostaje izolovan, jača otpor civila i pobunjenika

3. Državni udar u Moskvi

- Malo verovatan u ovom trenutku, ali kako stižu izveštaji o žrtvama, sve ostvarljiviji. Putin još čvrsto drži sve poluge vlasti u svojim rukama

4. Širenje sukoba, nuklearni rat

- Eskalacija sukoba i ulazak NATO u rat samo bi doveli do svetske kataklizme, tj. nuklearnog sukoba i uništenja

5. Pobeda Ukrajine

- Najmanje verovatna opcija imajući u vidu da su male šanse da Rusija povuče trupe i prizna poraz.

* Institut za istraživanje mira i bezbednosnu politiku na Univerzitetu u Hamburgu (IFSH)

Institut za proučavanje ratova (ISW) navodi u svojoj analizi da je ruska kampanja doživela kulminaciju bez ostvarivanja ciljeva - drugim rečima, propala je! Rat u Ukrajini zapao je u ćorsokak, ali to ne znači da je završen i nije verovatno da će se uskoro završiti. Niti je ishod rata još jasan. Rusi još mogu da pobede; Ukrajinci bi mogli da pobede; rat bi mogao da se proširi na druge zemlje; ili bi mogao da se pretvori u verziju sukoba niskog intenziteta na istoku Ukrajine koji je počeo još 2014.

Vojni komentator Vlade Radulovićfoto: Printscreen/Twitter, Kurir TV

Vlade Radulović

Rusi imali pogrešne obaveštajne podatke

Vojni komentator Vlade Radulović kaže da je Rusija na početku sukoba u Ukrajini imala izuzetno loše i neadekvatne obaveštajne podatke, na osnovu kojih je donela neke potpuno neprilične poteze: - Rusi na severnom i istočnom bojištu nisu uspeli da urade nijedan od dva ključna zadatka. Nisu uspeli da opkole Kijev i da stave pod kontrolu Harkov. Brzo napredovanje ruskih trupa na ovim pravcima rezultiralo je velikim gubicima u ljudstvu i tehnici budući da su se ukrajinske snage skoncentrisale u manjim mestima, odakle su vršile borbena dejstva, mahom iz zasede, na ruske konvoje - kaže Radulović i dodaje da je najveći napredak učinjen na južnom bojištu, gde su ruske trupe uspele da ostvare značajan napredak, pod svoju kontrolu stave nekoliko važnih gradova i kopneno se povežu s Luganskom i Donjeckom narodnom republikom.

Neuspeh početne ruske vojne kampanje ipak označava važnu prekretnicu koja ima implikacije na razvoj i izvršenje zapadnih vojnih, ekonomskih i političkih strategija. Zapad mora da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem koje joj je potrebno za borbu, ali sada takođe mora dramatično da proširi svoju pomoć kako bi pomogao da se Ukrajina kao zemlja održi u životu čak i u uslovima zastoja, navodi ISW.

Vojno-politički komentator Aleksandar Radićfoto: Marina Lopičić

Aleksandar Radić

Pozicioni rat će trajati mesecima

Vojno-politički komentator Aleksandar Radić kaže da su početnim brzim prodorom ruske snage ušle duboko do severozapadnog dela Ukrajine: - Na jugu je takođe ostvaren značajan prodor. Međutim, od tih početnih uspeha i značajnih prodora, pokreti ruskih snaga više nisu tako radikalni. Ušlo se u pozicioni rat, koji je postao svakodnevica, a borbe se vode oko manjih mesta - kaže Radić i dodaje da se ušlo u završnicu okupacije Marijupolja. - Ovaj grad je u kotlu i više je nego očigledno da ukrajinske trupe nemaju snage i šansi za protivnapad i da će biti uništene. Šta će biti nakon toga i gde će Rusi usmeriti dalje napade ostaje da se vidi - ističe Radić, podvlačeći da je jedino sigurno da se rat nastavlja i da će trajati mesecima. - Šansi za prekid sukoba gotovo da nema. Rusi tvrde da sve ide po planu, mada za to baš i nema mnogo dokaza - naglašava Radić.

Mobilizacija

Ciljevi ruske kampanje bili su zauzimanja Kijeva i drugih velikih gradova Ukrajine, smena ukrajinske vlade, uništenje ukrajinske vojske i omogućavanje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da postavi političke, ekonomske i bezbednosne uslove na ukrajinskoj teritoriji po svom ukusu.

Užasi rata... Ukrajinski vojnik iznad raskomadanog tela ruskog vojnikafoto: AP Marienko Andrew

Obe strane preteruju - Procene gubitaka

Dosadašnji gubici u ratnim sukobima razlikuju se od toga koja strana ih saopštava. Tako Ukrajinci navode da su usmrtili 15.300 ruskih vojnika i uništili na stotine tenkova, oklopnih vozila i desetine aviona i helikoptera. Na drugoj strani, Rusi su posle nedelju dana naveli da su izgubili 498 vojnika. Rusko ministarstvo je demantovalo nedavno procureli izveštaj da je poginulo 9.860 ruskih vojnika, a ranjeno njih više od 16.000. Procene američkih obaveštajnih izvora govore da je Rusija izgubila između 3.000 i 7.000 vojnika, a Ukrajina između 2.000 i 4.000. UN su saopštile da su u sukobima ubijena 953 civila, dok je 1.557 ranjeno.

Procena ISW je da je ruska kampanja kulminirala, došlo je do zastoja i Rusi nemaju sposobnost da unesu mnogo sveže efektivne moći u borbu u kratkom vremenskom periodu. Mobilizacijom svežih snaga Rusi će generisati obnovljenu borbenu moć najranije za nekoliko meseci. Osim ako se nešto značajno ne desi, zastoj će verovatno trajati mesecima.

Kurir.rs/K. Prodanović

Centar Moskve... Pogled na Kremljfoto: Nikolay Vinokurov / Alamy / Alamy / Profimedia

Povratak u krizne devedesete - Potpuna izolacija Rusije

Rusiji su zbog invazije uvedene oštre ekonomske sankcije, što je dovelo do pada vrednosti rublje, poskupljenja robe, ali i nestašice pojedinih namirnica i lekova. Šećer, so i brašno su najtraženiji. Grabež za osnovnim životnim namirnicama oživeo je strah Rusa da će invazija na Ukrajinu dovesti do bukvalnog sunovrata u vreme nestašica i beskrajnih redova iz vremena SSSR. Uz to, Rusiju su napustile gotovo sve najpoznatije svetske kompanije, a francuski "Reno" i japanski "Uniklo" su među retkima koje su nastavile poslovanje.