OD PROSIPANJA VOTKE, ZABRANE TAKMIČENJA MAČAKA DO UKIDANJA DOSTOJEVSKOG I ČAJKOVSKOG: Sve besmislenosti "kanselovanja" Rusije

Od "kanselovanja" kulturnih ličnosti do preimenovanja hrane, bes prema Putinu rizikuje da se pretvori u ksenofobiju

Ali to ne znači da je sve od pomoći. Mnoge reakcije izgledaju manje kao solidarnost, a više kao prazna simbolika, ako ne i direktna ksenofobija.

Borbe za hranu

Ranije ovog meseca, grupa zvaničnika iz malog grada u Njujorku okupila je novinarske ekipe kako bi ih snimile dok bacaju flaše votke na trotoar. Ovo je usledilo nakon zabrane prodaje ruske votke u najmanje 11 američkih država i odluke više vlasnika barova da prekinu sa točenjem ruskog pića.

U stvarnosti, manje od 1% uvoza votke u SAD se zapravo proizvodi u Rusiji. Stoličnaja – koja je ovog meseca preimenovana u Stoli – proizvodi se u Letoniji, a kompaniju je osnovao Putinov kritičar koji je prognan iz Rusije 2000. Svedka? Proizvedeno u Švedskoj. Smirnof? Napravljeno u SAD. Kao što je jedna prodavnica pića nedavno napisala u poruci svojim kupcima: "Nema potrebe da je prosipate bilo gde osim u svoju čašu".

Votka nije jedini "ruski“ proizvod koji je na meti "kanselovanja". Rik Anderson, vlasnik delikatesne radnje u Severnoj Karolini, dospeo je na naslovne strane prošle nedelje kada je preimenovao ruski preliv za salatu u "ukrajinski preliv“, za koji je rekao da "ima ukus kao naš stari preliv, bez primetnih nagoveštaja genocida“. Problem je što je, baš kao i francuski i italijanski, ruski dresing nastao u SAD – istoričari sosa veruju da je nastao u Nju Hempširu.

Neki ugostitelji su otišli ​​u krajnost da izbegnu bilo kakvu povezanost sa ratom. Le Rua Žusep, restoran u Kvebeku koji tvrdi da je izmislio proslavljeno kanadsko jelo "putin", najavio je ranije ovog meseca da više neće koristiti to ime iz straha da zvuči previše blisko imenu ruskog lidera na francuskom. Umesto toga, sada se to jelo zove "pomfrit-sir-umak“.

"Tim Žusepa je večeras odlučio da privremeno povuče reč P**tin iz svog zaštitnog jela kako bi na svoj način izrazio duboko užasnutost situacijom u Ukrajini", objavio je restoran na Fejsbuku a ubrzo potom izbrisao objavu.

Postoje i oni koji su shvatili da ukidanje ruske hrane ne doprinosi mnogo. Prošle nedelje, Nacionalni muzej senfa u Viskonsinu sklonio je iz postavke ruski senf uz objašnjenje da će se vratiti "kada se invazija na Ukrajinu završi i Rusija prizna i poštuje suverenu naciju Ukrajine“. Nakon što je poruka postala viralana na mrežama, muzej se predomislio.

"Ni na trenutak nismo verovali da proizvođači ruskog senfa izloženog u Nacionalnom muzeju senfa treba da budu smatrani odgovornim za rat u Ukrajini“, rekao je za Gardijan osnivač muzeja Beri Levenson. "Zato ga vraćamo u postavku uz molbu da se uplate donacije IRC-u“, nevladinoj organizaciji koja pruža humanitarnu pomoć izbeglicama.

Kutura i život

Neki od najpoznatijih Rusa u istoriji sada su se našli na udaru, uprkos tome što su mrtvi generacijama. Početkom marta, univerzitet u Milanu ukinuo je kurs o romanopiscu Fjodoru Dostojevskom iz 19. veka nakon što su administratori ocenili da je pisac uznemirujuć. Institucija je u saopštenju navela da želi da "izbegne bilo kakvu kontroverzu, u trenutku visoke napetosti".

Škola se povukla nakon što su branioci Dostojevskog istakli da je autor osuđen na sibirski radni logor zbog rasprave o zabranjenim knjigama pod ruskim carskim režimom i da je mrtav već 141 godinu.

Postojala je i debata o tome da li treba slušati delo Petra Iljiča Čajkovskog, posebno kompozitorovu Uvertiru iz 1812, napisanu da obeleži odbranu Rusije od Napoleonovih osvajačkih snaga pre više od dva veka. Izvođenje dela otkazao je Filharmonijski orkestar Kardifa. Tamošnji režiser je tvrdio da to nema "nikakve veze s tim što je Čajkovski Rus“, već "više s tim da smo mi odlučili da je to neprikladno u ovom trenutku“.

Odmah na početku invazije, Zagrebačka filharmonija skinula je sa svog programa niz kompozicija Čajkovskog u znak solidarnosti sa Ukrajinom.

Nedavno je jedna američka neprofitna organizacija za istraživanje svemira preimenovala akciju prikupljanja sredstava koja je bila posvećena sovjetskom astronautu Juriju Gagarinu – prvom čoveku koji je poslat u svemir i koja je godinama poznata kao "Jurijevo veče” u "Proslava svemira: otkrijte šta je sledeće“. Prema sada obrisanoj belešci, organizatori su objasnili da je promena napravljena "u svetlu aktuelnih svetskih događaja“, ali da "fokus ovog prikupljanja sredstava ostaje isti“.

Ovog meseca, studio za video igre Electronic Arts uklonio je reprezentaciju Rusije iz svoje franšize za video igrice Fifa, "u znak solidarnosti sa ukrajinskim narodom“.

Čak su i ruske životinje na udaru. Američki kinološki savez saopštio je da će zabraniti registraciju pasa ruskih rasa "u znak solidarnosti sa ukrajinskim narodom". To je usledilo nakon poteza Međunarodne federacije mačaka koja je zabranila ruskim mačkama odlazak na takmičenja, rekavši u saopštenju da ne može "da bude svedok ovih zverstava i ne čini ništa“.

Uznemiravanje ruskog naroda

Ubedljivo najbeskorisniji protesti su bili oni usmereni na obične Ruse i paraolimpijce.

U zemljama uključujući Novi Zeland, Nemačku, Kanadu i Sjedinjene Države, ruski imigranti svih uzrasta su prijavili da su maltretirani i da im se preti - u javnom prevozu, u prodavnicama i na radnim mestima. Vandali su gađali restorane i prodavnice sa ruskom tematikom u Njujorku i Vašingtonu i ruske društvene centre i crkve u Kanadi, iako se sva ta mesta javno protive invaziji na Ukrajinu i u mnogim slučajevima ubrajaju Ukrajince među svoje osoblje.

Ova rusofobija ne postoji izolovano. To je deo dugog i ružnog obrasca ksenofobične, nacionalističke mržnje koja se rasplamsava tokom međunarodnih sukoba i cilja na ljude samo zato što izgledaju "previše strano“. Radi po istoj strašnoj logici relativno glupih radnji kao što je izlivanje votke. I to na kraju podriva solidarnost, a ne stvara je.

*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs