Spektakularni Veliki koralni greben u Australiji pati od "masovnog izbeljivanja" jer korali gube boju pod stresom toplijih mora, objavile su danas vlasti, za šta se okrivljuju klimatske promene.

Najveći svetski sistem koralnih grebena, koji se proteže na više od 2300 kilometara duž severoistočne obale Australije, pokazuje posledice uticaja topline okeana, saopštila je Kancelarija za greben.

Istraživanja su pokazala izbeljivanje korala na velikom području sistema grebena, "potvrđujući masovno izbeljivanje, četvrto od 2016. godine", navodi se u izveštaju.

Područje, koje se sastoji od oko 2500 pojedinačnih grebena i više od 900 ostrva, pogođeno je izbeljivanjem koje je posledica izbacivanja algi koje žive u tkivu korala, zbog čega nestaju njihove jarke boje.

Veliki koralni greben, dom za oko 1500 vrsta riba i 4000 vrsta mekušaca, ponovno je stradao uprkos hladnijem vremenu koje je doneo fenomen La Nina, koji trenutno utiče na klimu Australije, saopštile su vlasti.

Iako su izbeljeni korali pod stresom, još uvek mogu da se oporave ako vremenski uslovi postanu umereniji, nadaju se vlasti.

"Vremenski obrasci u sledećih nekoliko nedelja i dalje ostaju ključni u određivanju ukupnog opsega i ozbiljnosti izbeljivanja korala u morskom parku", navodi se u saopštenju.

Izveštaj o masovnom izbeljivanju pojavilo se četiri dana nakon što su Ujedinjene nacije pokrenule nadzornu misiju kako bi procenili da li australijska vlada radi dovoljno na njegovoj zaštiti i da li taj lokalitet svetske baštine treba preseliti na spisak ugroženih lokacija.

"Obožavane, živopisne boje Velikog koralnog grebena zamenjuju sablasni beli koralji", rekao je aktivista Grinpisa Martin Zavan i dodao da su najpogođeniji severni i centralni delovi grebena.

"Ovde se korali kuvaju na temperaturama do četiri stepena iznad proseka, što je posebno alarmantno tokom godine La Nine kada bi temperature okeana trebalo da su niže", dodao je on.

Odluka Odbora za svetsku baštinu da se Veliki koralni greben ne uvrsti na popis ugroženih lokacija prošle godine iznenadila je mnoge, s obzirom na to da je UNESCO to preporučio, poseća Hina.

Kada je UN prethodno zapretio da će 2015. staviti oznaku ugroženosti na greben, Australija je izradila plan "Reef 2050" (Greben 2050) i uložila milijarde dolara u zaštitu.

Amanda Mekenzi, izvršna direktorka australijskog klimatskog akcionog tela Klimatski savet, rekla je da su svetski okeani prošle godine dosegli rekordno visoke temperature.

"Nažalost, s izveštajima o sve ozbiljnijem izbjeljivanju širom našeg voljenog Velikog koralnog grebena možemo videti da ti razorni događaji postaju sve uobičajeniji uz kontinuirano visoke stope emisija gasova staklene bašte", rekla je ona.

"Da bismo našem Grebenu dali priliku za borbu, moramo da se pozabavitmo problemom broj jedan: klimatskim promenama. Nikakvo finansiranje neće zaustaviti ove događaje izbeljivanja osim ako ne smanjimo naše emisije u ovoj deceniji", dodala je Mekenzi.

Kurir.rs/Agencije