KINU OZBILJNO ZABRINJAVA INDO-PACIFIČKI NATO: To je opasna strategija, posledice bi mogle biti nezamislive

Bauk 'Indo-pacifičkog NATO-a' ubrzava odvajanje Kine od Zapada, nazvao je ''Fajnenšl tajms'' analizu koju su sastavili njegovi dopisnici Edvard Vajt i Tom Mičel.

Otkako su Si Đinping i Džo Bajden tokom dvosatnog telefonskog razgovora 18. marta odbili da odstupe od svojih međusobno suprotstavljenih procena sukoba, kineske diplomate su krenule u retoričku ofanzivu, tvrdeći da su savezi predvođeni SAD-om pretili Pekingu kao i Moskvi.

Većina njihovog besa usmerena je na strategiju "slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika" koju je Bajden nasledio od Donalda Trampa, a koja nastoji da poveže SAD, Japan, Australiju i Indiju u jedinstven front protiv Kine.

- Nato je nastavio da jača i da se širi, te je vojno intervenisao u zemljama poput Jugoslavije, Iraka, Sirije i Avganistana, rekao je Le Jučeng, zamenik kineskog ministra spoljnih poslova dan nakon razgovora kineskog i američkog predsednika.

'Opasno kao i širenje NATO-a na istok Evrope'

- Indo-pacifička strategija jednako je opasna kao i NATO-ova strategija širenja na istok u Evrope, dodao je Le.

-Ako se to ne kontroliše, to bi donelo nezamislive posledice i na kraju gurnulo azijsko-pacifičko područje preko ruba litice, rekao je.

U pokušaju da se suprotstavi Bajdenovom "stvarnom cilju" uspostavljanja "indo-pacifičke verzije NATO-a", Leov šef, ministar spoljnih poslova Vang Ji, sastao se u petak u Nju Delhiju sa svojim indijskim kolegom Subramanjanom Džaišankarom.

Vang se u utorak obratio Organizaciji islamske saradnje u Islamabadu, gde je govorio o 400 milijardi dolara u projektima pod vođstvom Kine u 54 islamske zemlje.

I Kina, i Indija, i Pakistan, koje zajedno broje tri milijarde stanovnika, suzdržale su se od glasanja za rezolucije Ujedinjenih naroda kojom je osuđena ruska invazija na Ukrajinu.

Alisija Garsija Herero, glavna ekonomistkinja za azijsko-pacifičko područje u francuskoj investicijskoj banci Natixis, rekla je da Kina, dok ukrajinska kriza zbližava SAD i EU, nastoji svoje ortaštvo sa Rusijom da dopuni jačim privrednim i diplomatskim vezama sa velikim zemljama sveta u razvoju i nacijama bogatima resursima na Srednjem istoku.

Dok SAD i EU pokušavaju da gurnu Kinu u ćošak, rekla je da je "Kina zauzela i proširila taj ćošak ... Kina gradi ovu sferu uticaja što njenu strategiju samodovoljnosti čini puno verodostojnom".

Leksiong, nezavisni vojni analitičar u Šangaju, kaže da Kina mora da proceni stanje u Ukrajini i svoje odnose sa Rusijom u dugoročnoj perspektivi.

- Ako se ne bavimo krizom u Ukrajini ispravno, za 30 godina će se Zapad prema Kini odnositi na isti način na koji se odnosi prema Rusiji, rekao je Ni.

Kineski zvaničnici se sve više brinu da bi takav tretman mogao da uključi široke sankcije slične onima koje su SAD i EU nametnule Rusiji.

U tom slučaju, tvrdili su, Kini bi trebala podrška Rusije onoliko koliko je Rusiji sada potrebna podrška Kine.

Strateški obračun sa SAD

Hu Ksijin, bivši urednik kineskog lista Global tajms, rekao je da bi Siijevo "neograničeno" ortaštvo sa Putinom dobro poslužilo Kini u svakom "strateškom obračunu" sa SAD-om oko Tajvana ili slične tačke žarišta.

- S Rusijom kao partnerom, ako SAD provedu maksimalnu stratešku prisilu protiv Kine, Kina se neće bojati američke energetske blokade, a naše snabdevanje hranom biće sigurno, napisao je u nedavnoj kolumni.

-Tako će biti i sa našim snabdevanjem drugim sirovinama, dodao je.

Rusija će, međutim, biti od male pomoći Kini u obezbeđivanju zaliha visokotehnoloških komponenti koje su vitalne za njenu ogromnu proizvodnu bazu, kao što su poluprovodnici, kao i uglavnom zapadnjačke mašine i softver nužan za njihovu izradu, primećuje Fajnenšl tajms.

Dan Vang iz konsultantske kompanije Gavekal Dragonomics, sa sedištem u Pekingu, istakao je da bi, ako bi se Kina ikada suočila sa sankcijama sličnim onim nametnutim Rusiji, "one bile razorne za sposobnost Kine da ostane proizvodna velesila".

Kina je ukinula fitosanitarna ograničenja na uvoz ruske pšenice 24. februara, istog dana kada su Putinove trupe napale Ukrajinu, i sada može sebi da čestita što se oduprla zahtevima SAD-a za reformama svoga državnoga poljoprivrednog sektora tokom trgovinskog rata dve zemlje 2018-2019.

Kurir.rs/Jutarnji list