FRANCUSKI IZBORI ZA POČETNIKE: Ko su favoriti, koja su glavna predizborna pitanja, kada će se znati pobednik

Francuzi u aprilu biraju predsednika za narednih pet godina.

Kandidata je 12, osam muškaraca i četiri žene.

Od šest glavnih kandidata, troje je desno orijentisano a dvoje levo.

Emanuela Makrona smatraju za centristu. On predstavlja stranku Republika u pokretu i privlači birače sa desne i leve strane.

Marin Le Pen i Erik Zemur su kandidati krajnje desnice, a Zemur se smatra najtvrdokornijim.

Valeri Pekres se zalaže za umerenije, desničarske republikance.

Žan-Lik Melanšon je iz krajnje levičarske partije Francuska nepokorena, a Janik Žado je kandidat Zelenih.

Posle niza velikih neuspeha, francuska tradicionalna levica je skoro nestala iz konkurencije. Podrška Socijalističkoj partiji je pala otkako je njen kandidat Fransoa Oland bio na predsedničkoj funkciji između 2012. i 2017. godine.

Posmatrači kažu da će Makron verovatno imati koristi od podela na levici, dok ga desnica optužuje da kopira njihovu politiku. Izborna kampanja je takođe bila u senci rata u Ukrajini, a predsednik je igrao važnu diplomatsku ulogu u pokušaju sklapanja mira.

Kako funkcioniše izborni sistem?

Dva kruga izbora biće održana u razmaku od 14 dana.

Ukoliko, kako se očekuje, nijedan kandidat ne osvoji više od 50 posto glasova u prvom krugu 10. aprila, dva kandidata sa najviše glasova ići će u drugi krug, koji će se održati 24. aprila.

Ko pobedi u drugom krugu, dužnost će preuzeti 13. maja.

Šta kažu ankete?

Emanuel Makron je imao jasno i značajno vođstvo u anketama najmanje šest meseci. To vođstvo je poraslo posle invazije Rusije na Ukrajinu.

Marin Le Pen je daleko ispred ostalih kandidata, dok je podrška njenom ekstremno desničarskom rivalu Eriku Zemuru, koji je svojevremeno rekao da se "divi" Vladimiru Putinu, opala.

Šta su ključna pitanja?

Osim Ukrajine, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su najveća pitanja kampanje bili ekonomija, imigracija i bezbednost.

Francuska je u januaru zabeležila najveći godišnji ekonomski rast u poslednjih pola veka, oporavivši se od šoka koji je izazvala pandemija kovida. Očekuje se da će snažna franucska ekonomija pomoći Makronovu kampanju.

U Francuskoj je nezaposlenost pala na 7,4%, malo iznad proseka za evrozonu, ali blizu cilja koji je postavio predsednik kada je došao na vlast.

Što se tiče imigracije, zvanična statistika pokazuje da je 2020. godine u Francuskoj živelo oko 6,8 miliona imigranata.

Oko trećine su bili Evropljani, kako iz Evropske unije, tako i iz zemalja koje nisu članice EU. Sve u svemu, Alžirci su najveća strana zajednica, a slede Marokanci i Portugalci.

Imigracija je bila istaknuta u kampanjama desničarskih kandidata. Zemur je obećao da će primeniti politiku "nulte imigracije“ ako bude izabran i da će vraćati 100.000 imigranata godišnje u Alžir, Tunis i Maroko.

Le Pen je osudila njegov pristup, ali je predložila referendum o velikom smanjenju imigracije ako postane predsednica.

Što se tiče bezbednosti, Emanuel Makron je obećao da će na ulice rasporediti više hiljada policajaca, nakon oštrih kritika Valeri Pekres, Zemura i Marin le Pen i poručio da je stopa zločina za vreme njegovog mandata pala.

Francuska je pretrpela niz terorističkih napada poslednjih godina koji su ojačali važnost pitanja bezbednosti za mnoge francuske birače.

Kurir.rs