Francuski predsednik Emanuel Makron ima za cilj da započne svoju kampanju za reizbor ove nedelje šetnjama izvan Pariza i velikim mitingom u prestonici, nakon što su diplomatski pritisci rata u Ukrajini ograničili njegovu kampanju kod kuće – što je dovelo do pada u anketama i brige zbog malog odziva.

Makron (44) se nada da će sledećeg meseca biti prvi francuski predsednik koji će ponovo pobediti na izborima u poslednjih 20 godina, ali je nedavno pao za dva do tri boda u anketama jer se jaz između njega i kandidatkinje krajnje desnice Marin Le Pen smanjuje, prenosi britanski Gardijan.

Iako je on i dalje favorit, narednih 10 dana kampanje se smatra važnim zbog besa građana zbog troškova života, razočaranja u nivo debate u kampanji i politike uopšte.

-Obožavam skupove, ali razmislimo hladne glave – ne mogu mnogo!, rekao je Makron nedavno na televiziji, objašnjavajući da je umesto toga bio na međunarodnim samitima i bavio se diplomatijom o Ukrajini.

Makron, nakon što je došao na vlast 2017. obećavajući da će transformisati Francusku novim političkim stilom koji nije bio ni levi ni desni, u prvom krugu ima oko 27 odsto, a sledi ga Le Pen sa oko 17 odsto podrške birača.

Le Penova dobija poverenje građana nakon žestoke kampanje o krizi troškova života u Francuskoj, navodi Gardijan.

Ali ako se Makron suoči sa Le Penovom u poslednjem krugu izbora 24. aprila, predviđa se da će rezultat biti mnogo ''tesniji'' nego kada je pobedio pre pet godina sa 66 odsto, a jedna anketa ove nedelje je stavila Makrona na 53 odsto, naspram 47 odsto Marin Le Pen.

Podrška Francuza trećem kandidatu, levičaru Žanu-Liku Melanšonu, takođe je u stalnom porastu, a uzdržanost bi mogla da bude čak 30 odsto.

Od onih koji kažu da će glasati, četiri od 10 još uvek nisu sigurni za koga – što doprinosi većem stepenu nepredvidljivosti.

Većina francuskih glasača veruje da će Makron voditi po pitanju rata u Ukrajini, što je u početku izgledalo kao da je učvrstilo njegovu poziciju.

Njegovi predsednički rivali desnice i levice, međutim, optužuju ga da izbegava političku debatu.

Kada je Makron ''zasukao rukave'' i krenuo u svoju prvu šetnju u Burgundiju ove nedelje, dočekale su ga pritužbe na cene goriva, troškove života i povici ''Oporezivani smo tokom cele godine!“.

On je rekao da je Francuska potrošila 20 milijardi evra (17 milijardi funti) na mere da pomogne onima koji se bore i da je ''Francuska učinila više od svojih suseda''.

Makronov izazov u ​​narednim danima je da izazove entuzijazam za svoju predizbornu kampanju.

Makronova podrška levom centru – što je bila ključna za njegov izbor 2017 – je opala, dok je njegova podrška desnom centru porasla.

Ali nakon obećanja novina i svežih ideja na poslednjim predsedničkim izborima, nedavna anketa Elabe-a pokazala je da je, ovog puta, manje od jedne od pet osoba mislilo da je Makronov program inovativan.

Opozicionari, uključujući Le Pen, Melanšona i ekstremno desničarskog TV stručnjaka Erika Zemura, napali su Makrona zbog izveštaja Senata da su francuska ministarstva više nego udvostručila potrošnju na međunarodne konsultantske firme, uključujući američku firmu Mekinzi, između 2018. i prošle godine.

Kandidat stranke Zelenih, Janik Žado, nazvao je nepristojnim to da se plaćaju privatni konsultanti.

Makron je rekao da se postupa po svim pravilima.

Kurir.rs