Nemačka energetski intenzivna industrija zaustaviće proizvodnju ako Nemačka odbije da snabdeva energijom iz Rusije, izvestio je Blumberg u sredu (30. marta). To će dovesti do gubitka radnih mesta, kolapsa proizvodnih lanaca i globalne krize.

Industrija čelika, hemijske i papirne industrije biće primorana da zaustave proizvodnju u roku od nekoliko nedelja ako Nemačka odluči da odbije snabdevanje energijom iz Rusije, kao što su u utorak (29. marta) upozorili najveći nemački sindikati.

Eksplozivne cene energije, ali pre svega mogući embargo na (ruski) gas, teško će pogoditi energetski intenzivnu industriju“, rekao je Mihael Vasilijadis, predsednik nemačkog sindikata hemijskih radnika IGBCE. „Doći će do gubitka radnih mesta, ali i brzog kolapsa industrijskih proizvodnih lanaca u Evropi, sa globalnim posledicama.

Nemačka je postala zavisna od Rusije, koja je izvor više od polovine nemačkog uvoza fosilnih goriva. Moskva do sada nije pokazala znake spremnosti da prekine snabdevanje, a Nemačka nastavlja da se protivi uvođenju sankcija i političkom pritisku koji bi mogao da dovede do potpunog energetskog embarga, preneli su američki mediji.

w-57567377-olaf-solc.jpg
Foto: EPA / MICHELE TANTUSSI / POOL

Nemački industrijski sindikati ističu da će ograničavanje uvoza iz Ruske Federacije izazvati ne samo krizu na tržištu rada (samo uz nedostatak sirovina u građevinarstvu, 3,4 miliona radnika moglo bi da ostane bez sredstava za život), već i ubrzani kolaps industrijskog proizvodnih lanaca u Evropi.sa globalnim posledicama. S tim u vezi, organizacije kao što su IG Metall, IGBCE, IG Bau i druge su se izjasnile protiv energetskih sankcija Rusiji.

Vasilijadis je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Berlinu, kojoj su prisustvovali i lideri drugih velikih sindikata u zemlji, uključujući IG Metall i IG Bau, upozorio na negativne efekte mogućih energetskih sankcija.

Prema podacima nemačkog Saveznog biroa za statistiku, Rusija je u januaru zaradila oko 3 milijarde evra od izvoza energenata u tu zemlju. Ministar ekonomije Robert Habek rekao je ranije da bi Nemačka mogla da smanji zavisnost od ruskog uglja i nafte do kraja 2022. godine, a takođe planira da izgradi najmanje dva LNG terminala na obali Severnog mora kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa.

Dan ranije, 28. marta, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će Nemačka odustati od ruske nafte i uglja do kraja 2022. godine. U tom cilju, Berlin će pripremiti tehničke uslove da što pre postane nezavisan od uvoza ruskog gasa.

Istovremeno, on je odbacio zahteve Ukrajine da uvede embargo na ruske energente najmanje mesec dana, jer to preti krizom velikih razmera. Šolc je takođe rekao da će Nemačka morati da troši više na uvoz nafte i gasa nakon smanjenja energetske zavisnosti od Rusije.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da će evropske zemlje moći da odbiju ruski gas u roku od dve godine.

Kurir.rs/Geopolitika.news