Sud u Londonu presudio da vlasnik Čelsija ne mora da plati ogromnu odštetu drugom ruskom tajkunu zbog nerešenih računa u njihovoj zajedničkoj firmi „Sibnjeft“

LONDON - Istorijski poraz.
Ruski tajkun i doktor matematike Boris Berezovski (66) izgubio je najskuplji proces u istoriji protiv nekadašnjeg saradnika i svog učenika, takođe ruskog tajkuna, Romana Abramoviča (45). Visoki sud u Londonu, pred kojim je Berezovski u oktobru 2011. tužio Abramoviča za prevaru i tražio da mu na ime odštete plati skoro šest milijardi dolara, naveo je da Abramovič ne mora da plati ni centa.

Berezevski, oligarh koji se okrenuo protiv Kremlja, čije se bogatstvo procenjuje na 500 miliona dolara, tvrdio je da ga je Abramovič prevario. Njihov spor datira iz vremena kad su se obojica obogatila, u Rusiji devedesetih godina. Berezovski kaže da je bio partner sa Abramovičem, s kojim je osnovao ruski naftni gigant „Sibnjeft“. Prema navodima Berezovskog, Abramovič ga je kasnije naterao da proda svoj deo u kompaniji za bagatelu, koristeći to što je Berezovski izgubio politički položaj 2000, kad se sukobio s Vladimirom Putinom, za koga je tvrdio da će uništiti privatni biznis. Berezovski, koji je nakon sukoba s Putinom pobegao iz zemlje, tvrdi da je bio primoran da proda svoj udeo u „Sibnjeftu“ za 1,5 milijardi dolara kad je njegova realna vrednost bila sedam milijardi. Abramovič je 2005. prodao „Sibnjeft“ državnom „Gaspromu“ za oko 13 milijardi dolara. Berezovski je preko suda tražio pet milijardi odštete od Abramoviča, kao i oko 890 miliona dolara kompenzacije za još jedan posao u ruskom aluminijumskom gigantu „Rusalu“.

S druge strane, Abramovič, „težak“ oko 15 milijardi dolara, odbacio je tvrdnje Berezovskog tvrdeći da su one plod njegove fantazije i tvrdio da mu ne duguje ništa. On kaže da Berezovski nije uložio ni cent u zajedničku kompaniju i da ga je angažovao kao konsultanta u „Sibnjeftu“ zbog njegovih dobrih veza s Kremljom i nekadašnjim predsednikom Borisom Jeljcinom. Abramovič kaže da je Berezovskom, u zamenu za njegove političke usluge, finansirao život na visokoj nozi - dao mu je više od 2,5 milijardi dolara, a kupovao mu je i jahte, avione i nekretnine u Francuskoj.

Obojicu stvorio Boris Jeljcin

Na suđenju je lepo objašnjeno da je Berezovski bio vrlo uticajan devedesetih zahvaljujući druženju s Jeljcinovom porodicom. Sam je priznao da je koristio veze s mlađom Jeljcinovom ćerkom Tatjanom i njenim mužem Valentinom Jumaševom. S Tanjom Jeljcin Berezovski je upoznao Abramoviča 1994. Kasnije Abramovič postaje momak s nadimkom „Tanjin novčanik“.

Pre predsedničkih izbora 1996. on je nagovorio Jeljcina da se napravi sibirska naftna kompanija „Sibnjeft“ od dve državne kompanije. Ta kompanija se obavezala da će finansirati glavni ruski TV kanal, a zauzvrat će je kupiti Abramovič. Jeljcin je to dopustio jer mu je Berezovski obećao podršku televizije na izborima 1996. To se i dogodilo. Te godine Berezovski je postao član saveta direktora „Sibnjefta“. Abramovič se dogovorio da 50 odsto akcija dobije on, a po 25 Berezovski i Badri Patarkacišvili, gruzijski milijarder. Sporazum je napravljen na reč, bez ikakvog dokumenta.

Svaki sekund 80 dolara

Poznavaoci sudskih procesa u Britaniji kažu da nijedan sličan slučaj nije bio u kraljevskim sudnicama. Procenjuje se da svaki sekund koji su Berezovski i Abramovič sa advokatima proveli u sudnici u Londonu košta oko 80 dolara. Troškovi koje sudu plaća Abramovič dostigli su oko 20 miliona dolara, dok su pravni zastupnici Berezovskog angažovani po principu „bez pobede - bez honorara“.