KOME ĆE SE OBITI O GLAVU ZAPLENA SUPERJAHTI RUSKIH MILIJARDERA? Gomilaju se milionski troškovi a luke ne znaju kome da naplate!

Na jugu francuske rivijere brodogradilište La Siota (La Ciotat) obavestilo je javnost da izdaje račune za vez bele superjahte Amore Vero, ali da ne zna kome da ih pošalje.

Francusko ministarstvo finansija kaže da jahta pripada kompaniji koju Sečin kontroliše, ali je odbilo da imenuje firmu. U izjavi koju je kompanija Rosneft poslala Rojtersu - Sečin demantuje navode francuskog ministarstva.

Ne zna se ko će platiti račun

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer kazao je da je Francuska zvanično zaplenila Amore Vero. Zvaničnici kažu da se u takvim slučajevima onda državi daje starateljstvo nad jahtom, a troškove treba da pokrije vlasnik. Vlasti nisu obavestile treće strane o statusu jahte pa je nejasno ko je odgovoran za održavanje plovila, rečeno je iz dve kompanije uključene u servisiranje jahte.

S obzirom na to da se računi gomilaju, izvršni direktor brodogradilišta kaže da nije siguran kako bi tkompanija trebalo da naplati vez. Alis Boze, iz sektora za komunikacije brodogradilišta, izjavila je da nastavljaju s fakturisanjem i da se ne zna ko će platiti račun. Ona je odbila da odgovori na dalja pitanja, a francuska carinska agencija odbila je da komentariše zašto nije obavestila brodogradilišta o statusu jahte

Pitanja o Amore Vero upućuju na složenost s kojom se vlasti susreću dok ciljaju na imovinu Putinovih saveznika.

Pravna zamršenost zaplene superjahti

Finansijsko bogatstvo oligarha u EU uglavnom ostaje netaknuto, ali su im evropske države zamrznule ili zaplenile fizičku imovinu, što uključuje i najmanje 11 superjahti. Džon Dalbi, vlasnik Marine Risk Managementa, kompanije koja vraća pomorsku imovinu u ime osiguranja i banaka, kaže da vlade na Mediteranu imaju malo iskustva u pravnim zamršenostima zaplene superjahti.

"Nedostaje kohezije u onome što ljudi rade: između državnih aktera i drugih trećih strana, poput poverilaca. Razgovarao sam s vlastima na Mediteranu i u SAD. Saradnici zaplenjenih jahti, kao što su dobavljači goriva ili kompanije za upravljanje posadom, mogu tražiti od suda da proda plovilo ne bi li nadoknadili svoje dugove", rekao je Dalbi.

Francuska carinska agencija to nije htela da komentariše. Prema specijalizovanoj veb stranici Superyacht Times, Rusi poseduju gotovo jednu od svakih 10 superjahti. Neke od plovila u vlasništvu sankcionisanih oligarha privezana su u sigurnim utočištima, baš kao jahta Eklips čiji je vlasnik Roman Abramovič. Ako nisu privezane u sigurnim lukama, onda plove u međunarodnim vodama, izvan jurisdikcije država koje uvode sankcije.

Paskal Flot, pomorski advokat, kaže da bi poteškoće pri utvrđivanju vlasništva nad megajahtama mogle biti jedan od razloga zašto francuske vlasti nisu obavestile treće strane o statusu Amore Vero.

"Bogati ljudi često svoju imovinu kontrolišu preko mreže lažnih firmi u ofšor oazama", naveo je Flot. Jahta Amore Vero plovi pod zastavom Kajmanskih ostrva.

Kako se problem rešava u drugim mediteranskim državama

"Godišnji tekući troškovi najvećih superjahti mogu iznositi 10 odsto njihove vrednosti", rekao je Flot, uključujući plate posade, popravke, gorivo, hranu, osiguranje, naknade za vez i komunalne usluge na kopnu. Svakog meseca na superjahtu mogli bi otići milioni dolara, baš kao što je to u slučaju superjahte u vlasništvu Andreja Melničenka, "kralja uglja i mineralnih đubriva".

Melničenkova jahta vredna je 540 miliona dolara i zadržana je u italijanskoj luci Trst. U Italiji zamrznutom imovinom upravlja javno imenovani upravnik, a troškove održavanja snosi državna agencija za imovinu. Vlasnik ih kasnije mora nadoknaditi ili država može da proda imovinu kako bi nadoknadila svoje troškove.

Italijanska agencija "Agenzia del Demanio" odbila je da komentariše, kao ni predstavnici Andreja Melničenka. U Francuskoj i Španiji tekući troškovi zamrznute ili zaplenjene jahte ostaju odgovornost vlasnika. Međutim, blokade na njihovim bankovnim računima značile su da sankcionisani vlasnici često nisu mogli da izvrše plaćanje, rekla je Rejčel Linč iz sindikata pomoraca Nautilus International.

Još jedan rizik za vlade leži u plovilima koja su pogrešno zadržana, rekao je Gianis Markogianis, grčki advokat specijalizovan za međunarodno pravo, osiguranje i poreze o jahtama. Zaplenjena jahta čije vlasništvo nije bilo moguće povezati s imenom na spisku sankcija morala je biti puštena na slobodu, a država je odgovorna za svako pogoršanje stanja ili oštećenja tokom njene imobilizacije, rekao je.

Vlasnici takođe mogu da tuže zbog gubitka zarade od čartera ili zabrane korišćenja.

Kurir.rs / Index.hr, The Reuters Foto: Profimedia / Escoffier Florian/ABACA