Embargo je izazvao poremećaj u globalnom snabdevanju energentima, kao i u protoku robe, što je dovelo do rasta cena i porasta inflacije

Od početka ruske invazije na Ukrajinu protekao je 41 dan, a toliko traju i najstrože sankcije u istoriji koje su EU, SAD, Kanada i Australija uvele nekoj zemlji! Ipak, čini se da ekonomska, diplomatska, kulturna i sportska izolacija Rusije još ne daju rezultate!

Evropa ugrožena

Rusija s Vladimirom Putinom na čelu ne odustaje od invazije i njegova pozicija u Kremlju je i dalje sigurna. Posle početnog slobodnog pada, ruska rublja se oporavila i na deviznom tržištu povratila veći deo vrednosti od pre uvođenja sankcija.

Nestašica brašna u Nemačkoj... Prazni rafovifoto: Profimedia

Rekordan nivo - Inflacija u evrozoni 7,5 odsto

Inflacija u evrozoni snažno je porasla u martu i dostigla je novi rekordan nivo od 7,5 odsto. Podstaknuta je rastom cene goriva i gasa, ali i osetnim poskupljenjem hrane, navodi Evrostat. Rast potrošačkih cena u 19 zemalja koje dele zajedničku valutu u martu bio je veći nego u februaru, kada je iznosio 5,9 odsto. Glavni krivac za rast inflacije su rat u Ukrajini i sankcije uvedene Rusiji. Cene energenata u evrozoni su u martu porasle za 44,7 odsto u odnosu na mart 2021, dok je hrana poskupela za 7,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Istovremeno, sankcije su izazvale poremećaj u globalnom snabdevanju energentima i protoku robe, što je izazvalo rast cena i porast inflacije u EU i SAD. U Briselu se sve glasnije čuju pozivi na uvođenje sankcija na rusku naftu i gas. U tome prednjače Poljska, Francuska i baltičke zemlje, dok su decidirano protiv Nemačka i Austrija, čije ekonomije to ne bi izdržale bez pada u recesiju. Ekonomista Radojka Nikolić ističe u izjavi za Kurir da sankcije pogađaju obe strane: - Najnoviji izveštaji o inflaciji u EU ukazuju da je skok cene energenata na godišnjem nivou od marta do marta 44 odsto. Odmah zatim idu cene hrane, koje su poremećene, a na to se naslanja sukob Ukrajine i Rusije, koje su najveći svetski proizvođači ulja i žitarica. Zbog svega toga ugroženost snbdevanja energentima i hranom može da se očekuje u drugoj polovini godine.

Nemačka elektrana kod Berlina... Ne radi bez gasa iz Rusijefoto: AP

Procena Blumberga - Rusija će zaraditi 321 milijardu $

Očekuje se da će ruski energetski prihodi ove godine naglo porasti ako trgovinski partneri nastave da kupuju naftu i gas iz zemlje pogođene sankcijama Zapada. Procenjuje se da će Rusija tokom 2022. izvesti energije u iznosu od 321 milijardu dolara, što predstavlja porast od više od trećine u odnosu na prošlu godinu, pokazala je Blumbergova analiza, koju prenosi Raša tudej. Rusija je najveći svetski izvoznik prirodnog gasa i treći najveći izvoznik nafte.

Nikolićeva podvlači da će i Evropa i SAD osetiti posledice sankcija: - Inflacija u SAD premašuje osam odsto, globalne posledice tek ćemo osetiti u drugoj polovini godine. Nema sumnje da su ove sankcije rezultat politike i političkih poteza, a koji će najveće posledice ostaviti po Evropu. Amerika nema problem sa energentima, samodovoljna je i u proizvodnji hrane. Ovde je najviše pogođena Evropa, pre svega Nemačka, kao najveća evropska ekonomija. Mi ne treba da se radujemo kada nastanu poremećaji tamo jer kod nas radi veliki broj nemačkih kompanija. Nemci su izvoznici i uvoznici proizvoda iz Srbije. Naša jedina prednost je što imamo dovoljno hrane, ali najveći problem biće pitanje cena.

Snažniji efekat

Sličnog mišljenja je i ekonomista Aleksandar Stevanović: - Sankcije su u ovom slučaju zamena za vojnu intervenciju, dok se rat ne završi. Sankcije uvedene Rusiji nemaju jak efekat. Proširivanje sankcija na naftu i gas imalo bi snažniji efekat, i to bi zagorčalo život u Rusiji, ali i Evropi. O ublažavanju sankcija može se pričati tek posle potpisivanja mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine.

A. Mlakar