ŠTA JE PO DEFINICIJI RATNI ZLOČIN? Može li Putin za njega da odgovara?

Međunarodni krivični sud već je otpočeo istragu da li su u Ukrajini počinjeni ratni zločini i oformio je tim koji bi trebalo da prikupi dokaze od tome.

Civili ne mogu biti namerno napadnuti – kao ni infrastruktura koja je od vitalnog značaja za njihov opstanak.

Neko oružje je zabranjeno zbog neselektivne ili užasne patnje koju izaziva – kao što su protivpešadijske mine i hemijsko ili biološko oružje.

O bolesnima i ranjenima se mora brinuti - uključujući i ranjene vojnike, koji imaju prava kao ratni zarobljenici.

Teška krivična dela kao što su ubistvo, silovanje ili masovni progon grupe poznata su kao "zločini protiv čovečnosti".

Koji konkretni zločini čine nekoga ratnim zločincem?

"Teška kršenja“ konvencija koja predstavljaju ratne zločine uključuju svesno ubijanje i obimno uništavanje i prisvajanje imovine koje nije opravdano vojnom nuždom. Ostali ratni zločini uključuju namerno gađanje civila, korištenje nesrazmerne sile, korišćenje živog štita i uzimanje talaca.

Međunarodni krivični sud (MKS) takođe se bavi zločinima protiv čovečnosti počinjenim u kontekstu "rasprostranjenog ili sistematskog napada usmerenog protiv bilo kog civilnog stanovništva“. To uključuje ubistvo, istrebljenje, prisilno premeštanje, mučenje, silovanje i seksualno ropstvo.

Najverovatniji način na koji bi Putin mogao da bude definisan kao ratni zločinac je kroz široko priznatu pravnu doktrinu komandne odgovornosti. Ako komandanti naređuju ili znaju ili su u poziciji da znaju za zločine, a nisu učinili ništa da ih spreče, mogu se smatrati zakonskom odgovornim.

Šta je genocid?

Genocid je definisan u međunarodnom pravu kao namerno, potpuno ili delimično uništavanje nacionalnih, etničkih, rasnih i religijskih grupa.

Kao takav, genocid je poseban ratni zločin koji je gori od nezakonitog ubijanja civila. Potrebno je dokazati da je postojala namera da se uništi određena grupa.

Koje su optužbe za ratne zločine u Ukrajini?

Istražitelji i novinari su pronašli ono što se čini kao dokaz o namernom ubijanju civila u Buči, gradu na periferiji Kijeva, i drugim obližnjim oblastima.

Ukrajinske snage kažu da su pronašle masovne grobnice i da postoje dokazi da su civili ubijeni nakon što su im noge i ruke bile vezane.

Američki predsednik Džo Bajden pozvao je da se ruskom predsedniku sudi za ratne zločine, rekavši da je "ovaj čovek brutalan" i da veruje da je Putin "ratni zločinac".

Britanski premijer Boris Džonson rekao je da su napadi "još veći dokaz" o ratnim zločinima.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova rekla je u sredu da su slike mrtvih tela po ulicama ukrajinskog grada Buča, za koje Rusija kaže da su montirane, osmišljene kako bi opravdale dodatne sankcije Moskvi i poremetile mirovne pregovore sa Kijevom.

U martu je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da je Rusija "uništavala stambene zgrade, škole, bolnice, kritičnu infrastrukturu, civilna vozila, tržne centre i ambulantna vozila" - radnje za koje su SAD rekli da predstavljaju ratne zločine.

Ranije tog meseca, ruski napad na pozorište u Mariupolju izgledalo je kao prva potvrđena lokacija masovnog ubistva. Reč "deca“ bila je ispisana džinovskim slovima ispred zgrade.

Ukrajina je ranije nazvala ratnim zločinom ruski vazdušni udar na bolnicu u Marijupolju.

Takođe ima sve više dokaza da su kasetne bombe pogodile civilna područja Harkova.

Velika Britanija kaže da je Rusija koristila termobarične eksplozive, koji stvaraju ogroman vakuum usisavanjem kiseonika. One nisu zabranjene, ali njihova namerna upotreba u blizini civila bi gotovo sigurno prekršila pravila ratovanja.

Mnogi stručnjaci tvrde da je sama invazija zločin pod konceptom "agresivnog ratovanja“.

Koji su putevi ka pravdi?

Generalno, postoje četiri puta za istragu i utvrđivanje ratnih zločina, iako svaki od njih ima ograničenja. Jedan je preko MKS-a.

Druga opcija bi bila da UN svoj rad na istražnoj komisiji preda hibridnom međunarodnom tribunalu za ratne zločine da procesuira Putina.

Treće bi bilo stvaranje tribunala ili suda za suđenje Putinu od strane grupe zainteresovanih ili zainteresovanih država i grupa, kao što su NATO, EU i SAD. Primer su vojna suđenja u Nirnbergu nacistima.

Konačno, neke zemlje imaju svoje zakone za procesuiranje ratnih zločina. Nemačka, na primer, već istražuje Putina. SAD nemaju takav zakon, ali ministarstvo pravde ima odeljak koji se fokusira na dela uključujući međunarodni genocid, mučenje, regrutovanje dece vojnika i sakaćenje ženskih genitalija.

Gde bi Putin moglo da bude suđeno?

Ne zna se. Rusija ne priznaje jurisdikciju MKS-a i neće slati osumnjičene u sedište suda u Hagu u Holandiji. Ni SAD ne priznaju autoritet suda. Putinu bi se moglo suditi u zemlji koju odaberu UN ili konzorcijum zainteresovanih zemalja. Ali bi ga bilo teško dovesti tamo.

Kako osumnjičenima za ratne zločine može da se sudi?

Od Drugog svetskog rata postojao je niz "jednokratnih sudova" - uključujući i tribunal koji je istraživao ratne zločine tokom raspada Jugoslavije.

Takođe je uspostavljeno telo za krivično gonjenje odgovornih za genocid u Ruandi 1994. godine.

Danas, Međunarodni krivični sud (ICC) i Međunarodni sud pravde (ICJ) imaju uloge koji podržavaju pravila ratovanja.

Međunarodni sud pravde odlučuje o sporovima između država, ali ne može krivično goniti pojedince. Treba podsetiti da je Ukrajina već pokrenula postupak protiv Rusije.

Ako bi ICJ presudio protiv Rusije, Savet bezbednosti UN bi bio odgovoran za sprovođenje toga. Ali Rusija, jedna od pet stalnih članica Saveta, mogla bi da stavi veto na svaki predlog da se sankcioniše.

Međunarodni krivični sud (ICC) istražuje i goni pojedinačne ratne zločince koji se ne nalaze pred sudovima pojedinih država.

To je stalni moderni naslednik Nirnberga, koji je gonio ključne nacističke vođe 1945. godine. Nirnberg je učvrstio princip da nacije mogu uspostaviti specijalni sud za poštovanje međunarodnog prava.

Može li ICC da goni za krivična dela u Ukrajini?

Glavni tužilac ICC-a, britanski advokat Karim Kan, kaže da postoji razumna osnova da se veruje da su ratni zločini počinjeni u Ukrajini.

Istražitelji će se osvrnuti na prošle i sadašnje optužbe - čak do 2013. godine, pre ruske aneksije Krima.

Ako postoje dokazi, tužilac će tražiti od sudija Međunarodnog krivičnog suda da izdaju naloge za hapšenje kako bi pojedinci bili procesuirani u Hagu.

Međutim, postoje praktična ograničenja njegove moći. Sud nema sopstvenu policiju, pa se oslanja na pojedinačne države da uhapse osumnjičene.

Rusija nije član suda, povukla se 2016. godine, a predsednik Rusije Vladimir Putin neće izručiti nijednog osumnjičenog.

Ako bi osumnjičeni otišao u drugu zemlju, mogao bi biti uhapšen - ali to je "veoma veliko ako".

Mogu li Putin i njegovi generali da budu procesuirani?

Mnogo je lakše "napakovati" ratni zločin vojniku koji ga je počinio, nego vođi koji ga je naredio.

Hju Vilijamson iz Human Rights Watch-a, stručnjak za prikupljanje dokaza o ratnim zločinima u sukobima, kaže da postoje dokazi o pogubljenjima po kratkom postupku i drugim teškim zloupotrebama od strane ruskih snaga.

On kaže da je uspostavljanje „lanca komandovanja“ veoma važno za sva buduća suđenja, uključujući i slučajeve kada je vođa odobrio zločin, ili zažmurio na njega.

ICC takođe može krivično da goni za krivično delo „vođenje agresivnog rata“. Ovo je zločin neopravdane invazije ili sukoba, izvan opravdane vojne akcije u samoodbrani.

Nastao je u Nirnbergu, nakon što je sudija kojeg je poslala Moskva ubedio saveznike da nacistički lideri treba da se suoče sa pravdom za "zločine protiv mira".

Međutim, profesor Filip Sands, stručnjak za međunarodno pravo na Univerzitetskom koledžu u Londonu, kaže da ICC ne bi mogao krivično da goni ruske lidere zbog toga jer ta zemlja nije potpisnica suda.

U teoriji, Savet bezbednosti UN bi mogao da zatraži od ICC-a da istraži ovaj prekršaj. Ali opet, Rusija bi mogla da stavi veto na ovo.

Postoji li neki drugi način za krivično gonjenje pojedinaca?

Efikasnost Međunarodnog krivičnog suda, i način na koji se međunarodno pravo primenjuje u praksi, ne zavise samo od ugovora, već i od politike i diplomatije.

Profesor Sands i mnogi drugi stručnjaci tvrde da kao i Nirnberg, rešenje još jednom leži u diplomatiji i međunarodnom sporazumu.

On poziva svetske lidere da uspostave jednokratni tribunal da bi se procesuirao zločin agresije u Ukrajini.

* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs/Telegraf