EKSPRES POJAČANJE: Ukrajincima masovno stižu rakete, tenkovi, dronovi-kamikaze...

Došao sam da tražim tri stvari - oružje, oružje i oružje, rekao je Dmitro Kuleba na sastanku NATO, pa se članovi Alijanse utrkuju ko će poslati više opreme na istok Evrope

Obuka

Obraćanje je, čini se, već imalo efekta, jer neke članice NATO, ali i neke druge države ekspresno su poslale vojnu pomoć Ukrajini. Najviše su izdvojile SAD i Velika Britanija, a tom klubu priključile su se Češka i Australija. Administracija SAD već je poslala 100 sistema sa po 10 dronova „svičblejd“, i to serije 300, koji je jak koliko tri ručne bombe ili granata kalibra 40 mm. Oni su namenjeni napadima na pešadiju i laka oklopna vozila. Šef Pentagona Lojd Ostin najavio je i slanje 10 sistema „svičblejd“ serije 600, koji ima bojevu glavu jačine kao protivoklopni sistem „džavelin“ i mogu da unište tenk.

Jedina zemlja koja je odlučila da pošalje teško naoružanje je Češka. Oni su ukrajinskoj vojsci poslali pet tenkova T-72 i pet borbenih vozila pešadije BMP-1. Češka dodaje da je iz svojih viškova Ukrajincima spremna da isporuči još 40 tenkova T-72.

U naoružavanje ukrajinske vojske uključila se i Australija, koja će poslati 10 oklopnih vozila „bušmaster“, ali i Velika Britanija, koja će, kako navodi Tajms, isporučiti ukrajinskoj vojsci patrolna vozila tipa „mastif“ i „šakal“.

Sve ovo nameće samo jedno pitanje: da li ova isporuka naoružanja - na koju Moskva ne gleda blagonaklono i preti da će je uništiti - predstavlja eskalaciju rata na relaciji NATO-Rusija.

- Što se tiče isporuke naoružanja zapadnih zemalja Ukrajini, ono svakako vodi produbljenju sukoba i učiniće rat dugotrajnijim. Vidimo da oružje koje se isporučuje nije samo defanzivnog karaktera. Na primer, Nemačka je najavila isporuku 1.000 protivtenkovskih raketa i 500 raketa vazduh-zemlja. Ovo se još ne može nazvati eskalacijom, s obzirom na to da nije u pitanju isporuka strateškog naoružanja, ali svakako jeste zaoštravanje sukoba - izjavila je za Kurir Jasmina Andrić, urednica magazina Odbrana i bezbednost.

S druge strane, bezbednosni analitičar Darko Obradović za Kurir dodaje da prisustvujemo individualnoj podršci država članica UN odbrani Ukrajine.

Eskalacija

- Upravljanje rizikom od izbijanja direktne eskalacije sukoba analizira se iz dana u dan, kada se odlučuje o načinima vojne pomoći Ukrajini. Mi vidimo da NATO sa svojim članicama pažljivo povlači poteze kako bi izbegli sukob s Rusijom i aktiviranje člana pet Vašingtonskog sporazuma. Rizik od eskalacije sukoba ne nalazi se u prisustvu na terenu stranih instruktora, posmatrača, dobrovoljaca, već isključivo u slučaju da Rusija napadne neki od konvoja s oružjem na teritoriji članice NATO, u tom trenutku bi moralo da dođe do aktiviranja člana pet. U svakom drugom slučaju, ne treba biti naivan, uveliko se nalaze bivša i aktivna vojna lica u okviru dobrovoljačkih bataljona, isti scenario treba očekivati i kada je reč o upotrebi sofisticiranog oružja kojim će upravljati pojedinci, a ne pripadnici formacija članica NATO - kaže Obradović i dodaje:

- Mislim da je Rusija svesna da ne može da uđe u sukob sa NATO, kao što je NATO svestan da ne treba dodatno eskalirati sukob u treći svetski rat. U trouglu političke volje, obaveštajnih procena i ekonomije donosiće se odluke koje će usmeravati poteze ovih aktera.

Kurir.rs/Andrej Mlakar