NEMAČKA NA STUBU SRAMA: Sukob u Ukrajini za mnoge dokaz da je Angela Merkel vodila pogrešnu politiku prema Rusiji

Kritičari vide u ruskom napadu na Ukrajinu dokaz da je politika "promena kroz trgovinu“ bila velika zabluda. Iza te politike stoji Angela Merkel, ali u suštini i jedna cela generacija političara.

Pre 14 godina, na samitu Severnoatlanskog pakta u Bukureštu, Angela Merkel i tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi založili su se za to da Ukrajina ne dobije poziv za pristupanje NATO, kako ne bi provocirali Rusiju.

Zelenski to danas naziva "pogrešnom računicom“ zbog koje Ukrajina sada proživljava "najstrašniji rat od Drugog svetskog rata“.

Severni tok 2 posle aneksije Krima

I nakon ruske aneksije Krima 2014. nemačka vlada pod Angelom Merkel nije htela da isporučuje oružje Ukrajini. A odmah potom je dala dozvolu za gradnju gasovoda Severni tok 2 kojim se Ukrajina zaobilazi kao tranzitna zemlja za ruski gas.

"Kako to Moskva da razume nego kao prećutno odobravanje nasilne promene granica“, rekao je za Dojče vele Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku.

I poljski premijer Mateuš Moravjecki direktno se obratio Angeli Merkel.

"Gospođo kancelarko, vi ćutite od početka rata. A upravo je politika Nemačke u poslednjih deset, petnaest godina dovela do toga da Rusija danas ima tu snagu, koja se zasniva na monopolu prodaje sirovina“, rekao je on.

Moravjecki je dodao da nemački kancelar Olaf Šolc blokira odlučujuće sankcije Evropske unije.

Nisu samo Angela Merkel i Olaf Šolc trenutno izloženi kritici. Ukrajinski ambasador u Berlinu je u nemačkom listu "Tagesšpigel“ optužio predsednika Nemačke Štajnmajera koji je dugo bio ministar spoljnih poslova da je za njega "odnos prema Rusiji nešto fundamentalno, pa i sveto, svejedno šta se događalo, čak i vojna agresija tu ne igra veliku ulogu“.

Još nikada u istoriji Savezne Republike Nemačke nijedan strani ambasador nije tako oštro napao nemačkog predsednika, navodi DW.

Spoljna politika kao "veliko samozavaravanje“

Kritika se ne odnosi na pojedine političare već na ukupnu spoljnu, bezbednosnu i trgovinsku politiku Nemačke u poslednjih 30 godina. "Previše dijaloga i premalo oštrine prema Kremlju“, tako je to sažeo Melnik.

Tu procenu potvrđuje politikolog sa Univerziteta Regensburg Štefan Birling.

"Sve nemačke vlade od dolaska Putina na vlast slale su signale da su njima važniji neproblematični odnosi sa Moskvom od sudbine Ukrajine. To je ohrabrilo Kremlj da napadne“, smatra on.

Birling je još 24. marta u časopisu "Cicero“ ukupnu nemačku spoljnu politiku poslednjih nekoliko godina označio kao "veliko samozavaravanje“.

Pod vojnim kišobranom Sjedinjenih Američkih Država se Nemačka prema njemu "odala pacifističkoj iluziji“ i koncentrisala se na svoje poslove.

Naivno prema Pekingu

Birling i u politici prema Kini vidi tu šemu: "Snishodljivost zbog ekonomskih prednosti, naivne ideje da možete jednu imperiju spolja liberalizovati, a demokratski ideali i sloboda mišljenja se kompromituju da se ne bi naljutila tamošnja vlast“.

Doduše, niz evropskih zemalja i SAD su već godinama kritikovali nemačku politiku prema Rusiji i Kini. Ali Berlin je ostajao gluv na to, sve dok ruska armija nije napala Ukrajinu 24. februara.

Štajnmajer priznaje greške

Kancelar Olaf Šolc je na početku rata govorio o "smeni epoha“. Da li je mislio i na temeljnu promenu nemačke spoljne politike, pita se DW?

Novo je i da je predsednik Nemačke Štajnmajer, posle Melnikove kritike, priznao "pogrešne procene“, na primer u vezi sa Severnim tokom 2, koji je Nemačku koštao dosta verodostojnosti.

Kada je Putin došao na vlast, prema Štajnmajeru, nije se moglo znati kako će se razvijati. Hening Hof protivreči, tvrdeći da se najkasnije od rata u Čečeniji 1999. mogao razaznati "zločinački, hipernacionalistički“ karakter Putinovog režima.

Političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Aleksandar Dobrint jedan je od retkih koji i dalje brani politiku "promene kroz trgovinu“. Trebalo je da ona obezbedi mir i zajedničko blagostanje, ali to je prema njemu Putin razorio.

"Ali u tadašnje vreme te odluke nisu bile potpuno pogrešne“, smatra Dobrint.

Merkel ostaje pri tome da Ukrajini nije mesto u NATO

Angela Merkel se osim jedne izjave posle ruskog napada na Ukrajinu nije javljala za reč. Poznato je da se ona ne kaje zbog odluke iz 2008. da se blokira put Ukrajine u NATO.

Ona "stoji iza svojih odluka u kontekstu samita zemalja Severnoatlanskog pakta u Bukureštu”, saopštila je jedna portparolka Angele Merkel.

Njena pozicija je danas i pozicija unutar zapadne vojne alijanse. Većina zemalja je srećna da nema obavezu odbrane Ukrajine, pošto niko ne želi biti uvučen u rat sa Rusijom.

I naslednik Angele Merkel Olaf Šolc zastupa taj stav. Međutim, nešto drugo, do pre nekog vremena nezamislivo, sada je realnost. Nemačka vlada sa socijaldemokratskim kancelarom i zelenim zamenikom kancelara velikim sredstvima naoružava Bundesver i šalje oružje u Ukrajinu kao ratno područje. To je "raskid s dugom tradicijom“, kako je Šolc priznao u sredu.

Bundesver je "smešan"

Šta savetuju spoljnopolitički eksperti nemačkoj vladi? Štefan Birling kaže da se Bundever mora dovesti u red jer sada izgleda smešno i "kod prijatelja i kod neprijatelja“.

On dodaje da nemačka vlada mora da razvije prvo evropsku pa onda globalnu bezbednosnu strategiju.

Birling smatra da Nemačkoj "nedostaju političari koji se razumeju u pitanja bezbednosti, jer tu sa nekoliko izuzetaka ni jedna partija nema nešto da ponudi“.

Hening Hof misli da se Nemačka još brže mora osloboditi zavisnosti od fosilnih energenata, a u vojnom pogledu mora postati "igrač koji u NATO, kao i u Evropskoj uniji, mora preuzeti ulogu u skladu sa svojom ekonomskom snagom“.

Naposletku, on očekuje "evropeizaciju politike prema Rusiji i Kini“.

Još uvek se traži nemačko posredovanje

Uprkos oštroj kritici ne može se reći da nemačko posredovanje sada nije traženo.

Ukrajinski ambasador Melnik doduše zahteva oružje od Nemačke, ali i poziva kancelara Olafa Šolca da aktivnije posreduje između Rusije i Ukrajine.

"Upravo sada nam je potrebno lično liderstvo kancelara Šolca“ za pregovore sa Putinom, rekao je Melnik za Rojters. "To bi bio test za novu nemačku spoljnu politiku“, dodao je on.

Melnik se izjasnio za ponovni sastanak takozvane "normadijske četvorke“ – Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine, koji je svojevremeno u dobroj meri inicirala Angela Merkel.

"Pozivamo kancelara Šolca da u Berlinu što pre sazove sastanak normadijske četvorke", rekao je on.

Međutim, Melnik misli da bi format razgovora trebalo proširiti učešćem Amerikanaca, što bi moglo da se protumači kao izvesno nepoverenje prema Berlinu:

"Jasno je, da su nam u timu potrebni i Amerikanci, kako bismo govorili jednim glasom i pregovarali s Putinom sa pozicije snage", zaključio je ukrajinski ambasador.

*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs/Dojče vele