FORBS: Kipar zainteresovan za slanje ruskog oružja Ukrajini! Evo šta bi Nikozija mogla da dobije u zamenu!

Kipar je otvorena za američki zahtev za prebacivanje oružja ruske proizvodnje u Ukrajinu, pod uslovom da može da nabavi ekvivalentne sisteme sa Zapada. Nikozija bi mogla da iskoristi ovu priliku da zameni svoje starije ruske sisteme i suštinski modernizuje svoje skromne oružane snage.

Kipar takođe ima mnogo tenkova koji bi Ukrajini bili korisni. SAD pozivaju savezničke zemlje koje poseduju tenkove T-72 i druge slične glavne borbene tenkove sovjetske proizvodnje da ih prebace u Ukrajinu. Kipar ima značajnu flotu od preko 50 T-80 nabavljenih od Rusije u drugoj polovini 1990-ih i početkom 2010-ih. Ukrajinska vojska favorizuje T-80 i T-64 u odnosu na T-72, ​​tako da bi nesumnjivo cenila kiparske T-80.

Pre ukrajinske krize, Nikozija je nagovestila da bi bila srećna da rastereti svoj ruski hardver.

Mala ostrvska republika je 1996. od Rusije kupila tenkove T-80 i oklopne transportere BMP-3 i nedugo nakon toga prodefilovala ulicama svog glavnog grada.

Zatim je povećala ulog kupovinom visokonaprednih raketnih sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa S-300PMU-1 da bi sprečio kršenje vazdušnog prostora Turske vazdušne snage. Ankara je bila besna i odmah je zapretila da će pokrenuti preventivni udar kako bi uništila baterije ako stignu na ostrvo. Grčka je rekla da će uzvratiti na svaki takav napad. Tako je počela kiparska kriza S-300. U novembru 1997. Turska je održala ogromnu vojnu vežbu na Severnom Kipru u kojoj su komandosi uništili lažni S-300 tempiranim bombama. U junu 1998. Grčka i Turska su nakratko rasporedile F-16 na aerodromima na podeljenom ostrvu.

Kiparski predsednik Glafkos Klerides je na kraju priznao da su projektili prebačeni na grčko ostrvo Krit kako bi se sprečio potencijalni rat. Grčka je držala rakete u skladištu 14 godina, samo ih je prvo probno ispalila u vojnoj vežbi 2013. godine.

Trenutno je daleko od jasnog čime bi Kipar mogao da zameni ove starije ruske sisteme, iako bi to uskoro moglo postati jasno. Još u januaru, lokalni mediji ove ostrvske zemlje izvestili su da je vojska blizu odluke o tome koje nove protivvazdušne sisteme želi da kupi. Nikozija navodno želi sisteme koji bi mogli da uspostave „protivvazdušni ekran nad celim ostrvom... sposoban da se suprotstave svakoj pretnji unutar kiparskog vazdušnog prostora“. Na kraju bi mogla tražiti rakete MIM-104 Patriot ako su SAD voljne da ih prodaju, iako bi to i dalje najverovatnije bilo daleko iz različitih razloga. Možda bi bila obezbeđena ograničenija protivvazdušna odbrana kratkog do srednjeg dometa da zameni sisteme Buk i Tor.

Kipar takođe želi nove helikoptere koji mogu da ispaljuju projektile, da deluju noću, da transportuju trupe iobavlja misije potrage i spasavanja da zameni svoje Mi-35P. Možda bi se Nikozija mogla zadovoljiti kupovinom mešavine jurišnih i pomoćnih helikoptera koje bi mogla da koristi da ispuni ove zahteve.

U izveštaju se navodi da Kipar već čeka isporuku Block 3 Ekocets iz Francuske, koji ima više nego dvostruko veći domet od Block 2 Ekocets koji Kipar trenutno poseduje. Možda bi se ti stariji egzoceti mogli dati Ukrajini da ojača svoju odbranu Crnog mora.

Kipar nikada nije imao borbene avione. Priča se da bi Grčka mogla da joj isporuči neke od svojih starijih mlaznjaka Miraž 2000 francuske proizvodnje, iako to tek treba da se vidi i deluje prilično sumnjivo.

Nikozija bi na kraju mogla da odluči da kupi naoružane dronove umesto borbenih aviona. Već upravlja malom flotom izviđačkih dronova Aerostar i Searcher nabavljenih od Izraela. To bi moglo da odbije sve neizbežne primedbe Ankare ukazujući na tursko raspoređivanje dronova Bairaktar ​​TB2 u vazdušnoj bazi Gecitkale na Turskom Kipru.

Koje god sisteme Nikozija na kraju odluči da traži, sadašnji trenutak je nesumnjivo jedinstvena prilika da transformiše svoj vojni arsenal na bolje.

Kurir.rs/Forbs