ŠTA JE DOVELO DO NOVOG TALASA NASILJA NA BLISKOM ISTOKU: Ubijen još jedan Palestinac, izraelski autor objašnjava razloge haosa

Izraelske snage ubile su jednog Palestinca u blizini grada Vitlejema na Zapadnoj obali, saopštilo je danas palestinsko ministarstvo zdravlja.

Izrael je pojačao svoje vojne aktivnosti na Zapadnoj obali nakon što su palestinski napadači ubili 14 Izraelaca u četiri napada unutar Izraela poslednjih nedelja.

Palestinski zdravstveni zvaničnici identifikovali su čoveka koji je ubijen u poslednjoj pucnjavi kasno u nedelju kao 21-godišnjeg Muhameda Ali Ahmeda Goneima.

Zvanična palestinska novinska agencija Vafa javila je da je Mohamed Zakarna (17) preminuo danas nakon što je dan ranije ranjen u pucnjavi u gradu DŽenin na Zapadnoj obali.

Ranije u nedelju, izraelske snage su ubile dve Palestinke. Kako je navela izraelska vojska u saopštenju, jedna od njih je izbodena u gradu Hebronu, a druga je bila nenaoružana, a za koju se navodi da je ignorisala pucnje upozorenja i pozive da stane dok se približavala kontrolnom punktu u blizini Vitlejema.

Šta je izazvalo ovaj talas nasilja na Bliskom istoku?

Ramazan sam po sebi nosi pojačane tenzije, ali sa više od 10 mrtvih u poslednjih par nedelja, situacija deluje teže nego inače.

Dopisnik Alemajnera iz Tel Aviva Benjamin Kerštajn za Njujork post piše da verovatno postoje tri glavna razloga za talas nasilja.

Prvi je, ironično, izazvan mirom. Abrahamov sporazum i sve veće zvanično i nezvanično prihvatanje Izraela od strane mnogih arapskih država, nesumnjivo su promenili lice regiona. Ali definitivno nisu svima po volji. Postoje moćne sile — ne samo Iran — koje ne žele da vide da je Izrael prihvaćen jer bi to značilo da je Izrael trajan. I ne žele da vide arapske nacije da sarađuju sa Izraelom jer to vide kao izdaju.

Pokretanje talasa nasilja, čak i neorganizovanog i spontanog, način je da se tenzije održe na visokom nivou, da se registruje nezadovoljstvo i da se novi arapski saveznici Izraela dovedu u težak položaj ako Izrael bude primoran da preduzme akciju odmazde.

Drugo, tu je želja Palestinaca da se nekako vrate u igru. Kerštajn je citirao svog suseda koji mu je rekao da zbog Abrahamovog sporazuma "Palestinci shvataju da postaju nebitni“. Sam autor, pak smatra da je malo verovatno da će Palestinci sebi dozvoliti da postanu nebitni bez borbe.

Iako se čini da je ovaj talas terora, u najboljem slučaju, labavo organizovan, čini se da ga pokreće želja da se anti-izraelska stvar gurne na čelo linije, da se potvrdi relevantnost putem varvarstva.

Treće, tu je dilema aktuelnog političkog ćorsokaka. Pre nekoliko meseci, bivši visoki izraelski bezbednosni zvaničnik rekao je da današnja palestinska omladina predstavlja "izgubljenu generaciju“ i upozorio da bi to moglo dovesti do nesrećnih posledica. Greši, smatra Kerštajn. Palestinci u ovom trenutku imaju malo ili nimalo političkog horizonta. Mirovni proces je godinama bio zamrznut, a izraelska vlada — koja bi mogla da padne — je preslaba da preduzme bilo kakvu značajnu akciju po tom pitanju. Status kvo ne pokazuje znake da će se uskoro promeniti.

Za veliki deo ovoga, ironično, krivi su sami Palestinci, tvrdi Kerštajn. Da su prihvatili mirovnu ponudu Ehuda Baraka 2000. godine, već bi imali državu. Umesto toga, izabrali su kampanju terorističkih zločina koja je smrtno ranila mirovni proces.

Dve decenije sukoba niskog intenziteta, projektili i periodični haos ovo nisu promenili. Današnji Izraelci su, ako ništa drugo, još manje skloni da odustanu od ono malo strateške dubine koju imaju u nadi za mir sa neprijateljem u kog nemaju poverenja. Ipak, suočeni sa takvim ćorsokakom, erupcija nihilističkog nasilja iako moralno za osudu, nije nužno i iznenađujuća.

Koliko dugo će ova erupcija trajati i koliko bi mogla biti loša, trenutno se ne zna - nadajmo se ne mnogo duže i ne mnogo gore, zaključio je on.

Kurir.rs