Vreme je da bivša kancelarka objasni neke stvari, kaže Johan Vadeful, zamenik šefa Bundestaga iz nekada vladajućeg CDU

Dok rat u Ukrajini besni već 48 dana, sve se više postavlja pitanje da li je sukob u kome stradaju nevini civili i u kome se razara infrastruktura zemlje sa 45 miliona stanovnika mogao biti izbegnut.

Sve je veći broj onih koji su jednog od glavnih krivaca za sadašnju situaciju u Ukrajini pronašli u Angeli Merkel, bivšoj nemačkoj kancelarki, koja je 16 godina bila na čelu najuticajnije države u EU i koja je gajila bliske odnose sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije, koga na Zapadu sad nemilice satanizuju.

Bivši ministar tvrdi: Nije popuštala Putinu

Tomas de Mezjer, bivši nemački ministar unutrašnjih poslova, kaže da Merkelova nije popuštala Putinu: - Ako kažete da smo pogrešno procenili agresivnost ovog čoveka, onda se slažem s vama. Ali to ne znači da je čitava politika u proteklih 20 godina bila pogrešna. U ono su vreme ljudi su govorili kako je Angela previše oštra prema Putinu i Rusima. U poređenju s Francuskom ili Italijom, na primer, ona je s Putinom razgovarala znatno oštrije - rekao je de Mezjer.

Kako prenosi britanski Telegraf, rat u Ukrajini nije u potpunosti uništio nasleđe Angele Merkel, koja je bila jedan od najvećih kancelara u istoriji Nemačke, već je bacio neugodno svetlo na delove njene vladavine koje bi većina Nemaca radije da zaboravi.

- Vreme je da bivša kancelarka objasni neke stvari. Nadam se da će pronaći vremena da detaljnije prokomentariše svoju politiku prema Rusiji - rekao je Johan Vadeful, zamenik šefa Bundestaga iz redova Merkelinog CDU. Angela Merkel je jasno osudila invaziju na Ukrajinu, ali je izjavila i kako ostaje pri svojoj odluci iz 2008. da se blokira članstvo Kijeva u NATO. - Nikad u životu nisam mislio da ćemo ući u ovakvu krizu s Rusijom. I ja sam mislio da moramo sarađivati s Rusijom. Danas znam, pogrešio sam, svi smo pogrešili - rekao je Volfgang Šojble, bivši ministar finansije iz ere Angele Merkel.

Plusevi

- Oporavak posustale nemačke privrede

- Uvođenje jedinstvene valute bez potresa

- Sprovela Evropsku uniju kroz bregzit

- Doprinela jedinstvu Unije u ekonomskoj krizi

Minusi

- Popustljivost prema Putinu

- Porast zavisnosti EU od ruskih energenata

- Mlaka reakcija na rusku aneksiju Krima

- Prednost davala ekonomiji, a ne ljudskim pravima

Sličan stav ima i Frank-Valter Štanmajer, sadašnji predsednik Nemačke i kancelarkin šef diplomatije: - Suočeni smo sa gorkim saznanjem. Držali smo se izgrađenih mostova, u koje Rusija više nije verovala i na koje su nas naši partneri upozoravali. Pogrešio sam, ali nisam jedini - rekao je on.

Bivšoj kancelarki se najviše zamera odluka iz 2008, kada je stopirala prijem Ukrajine i Gruzije u NATO, što je predlagao tadašnji predsednik SAD Džordž Buš. Vladimir Putin se usprotivio planovima Alijanse da, kako se tvrdi, NATO dođe u rusko dvorište. Uz podršku tadašnjeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija, Merkelova je rekla da bi primanje tih zemalja u NATO izazvalo destabilizaciju u regiji. Činjenica da Merkelova još brani tu odluku znači da i ona spada u krug onih koji smatraju da je širenje NATO do ruske granice doprinelo trenutnoj krizi.