Desetogodišnjica saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope

Za Kineski radio internacional piše: dr Ivona Lađevac, zamenica direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu

S obzirom na činjenicu da je ova platforma omogućila finansiranje velikih infrastrukturnih projekata za koje u Evropi nije bilo moguće obezbediti novac, stvoreni su uslovi za bolje teritorijalno povezivanje evropskih zemalja, a time i za poboljšanje njihove međusobne ekonomske razmene. Upravo takvi su bili projekti akvizicije luke Pirej, učešće u izgradnji autoputeva u Srbiji i Crnoj Gori, izgradnja mosta na Pelješcu, u Hrvatskoj, radovi na revitalizaciji i modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta.

Mada je inicijalna zamisao Narodne Republike Kine, pokretača ovog novog vida saradnje, bila ne samo da se ona sama poveže sa zemaljama CIE na bilateralnom nivou, već da se omogući regionalno povezivanje ovih zemalja i jačanje njihove međusobne saradnje, deset godina kasnije je jasno da se to nije ostvarilo. Pojedinačno posmatrano, sve ove zemlje međusobno imaju korektne bilateralne odnose, ali, izuzev retkih primera, njihova međusobna saradnja je ostala daleko ispod onoga što je mogla da bude. Izuzetak predstavlja saradnja Srbije i Mađarske.

Ove dve zemlje su uspele da se, uprkos teškoćama sa kojima su se suočavale, u prvom redu Mađarska kao članica Evropske unije i koja je bila najviše na udaru briselskih kritičara u odnosu na saradnju sa Kinom, izbore za pravo da realizuju železnički projekat modernizacije pruge koja povezuje dve prestonice. U godini u kojoj se obeležava jubilej saradnje Kine i zemalja CIE, ovaj projekat je dostigao jednu svoju značajnu fazu, u potpunosti je završen deo pruge koji povezuje Beograd i Novi Sad. U narednoj fazi sledi vezivanje sa Budimpeštom čime će se građanima jedne i druge prestonice omogućiti da za samo tri sata budu u jednoj od njih.

Kurir.rs/Kineski radio internacional