SVE VEĆI BROJ NESTALIH U MEKSIKU Šta se dešava i ko je kriv?

Korumpirani državni zvaničnici i frakcije organizovanog kriminala krivi su za sve veći broj prisilnih nestanaka u Meksiku, a među njima je sve više dece – od kojih neka imaju 12 godina, podaci su nove istrage UN.

Tokom njihove 11-dnevne posete prošlog novembra, 112 nestanaka je dodato u registar.

Nekažnjivost ostaje norma i pokreće sve veći broj nestanaka i zataškavanja. Samo 2 odsto do 6 odsto nestanaka rezultiralo je krivičnim gonjenjem, sa samo 36 osuđujućih presuda na nacionalnom nivou.

U najozloglašenijem slučaju prisilnih nestanaka u Meksiku poslednjih godina, nezavisni istražitelji su nedavno otkrili da su oružane snage znale da su 43 nastavnika pripravnika koji su nestali u Gereru 2014. kidnapovani od strane kriminalaca, a zatim su sakrili dokaze koji su mogli da pomognu u njihovom pronalaženju.

Niko još nije osuđen, a istražiteljima je onemogućeno čak i razgovor sa vojskom.

-Nekažnjivost u Meksiku je strukturna karakteristika koja prikrivanje prisilnih nestanaka i stvara pretnje i uznemirenost kod žrtava, onima koji brane i promovišu svoja prava, državnim službenicima koji traže nestale i istražuju njihove slučajeve i društvu kao celinu, saopštio je u utorak Komitet UN-a.

Dok su najčešće žrtve muškarci između 15 i 40 godina, podaci iz nacionalnog registra pokazuju značajan porast nestanaka dečaka i devojčica, kao i adolescenata i žena.

Ovo se pogoršalo od početka pandemije korona virusa, a nestali su najverovatnije žrtve trgovane radi seksualne eksploatacije ili drugih kriminalnih ciljeva – trend je takođe prijavljen i u susednoj Gvatemali.

Na meti su i grupe civilnog društva i novinari koji pokušavaju da razotkriju nepravde. Od 30 ili više novinara koji su nestali između 2003. i 2021. godine, nijedan nije pronađen. Neki branitelji ljudskih prava su nestali zbog učešća u potragama i borbi protiv nestanaka.

Delegati UN posetili su 13 država i čuli navode o nestancima koji su se dogodili u zatvorima i migracionim centrima. U nekim slučajevima, migranti su nezakonito zatvarani na tajnim lokacijama, a počinioci su im oduzimali mobilne telefone koji su potom tražili novac od porodica, ponekad uz podršku ili saglasnost javnih službenika.

U izveštaju se takođe naglašava forenzička kriza sa kojom se zemlja suočava.

Prema zvaničnim podacima, više od 52.000 neidentifikovanih preminulih osoba leži u masovnim grobnicama, forenzičkim službama, univerzitetima i forenzičkim skladišnim centrima.

Državnom planu potrage nedostaju resursi i koordinacija, što rezultira neadekvatnim pretragama i istragama.

-Da bi nestanak prestao da bude paradigma savršenog zločina u Meksiku, prevencija mora biti u srcu nacionalne politike za sprečavanje i iskorenjivanje prisilnih nestanaka, zaključio je komitet.

Kurir.rs