ŠEST TEORIJA O EKSPLOZIJI NA RAKETNOJ KRSTARICI MOSKVA Ovo su potencijalni scenariji događaja na komandnom brodu Crnomorske flote!

Ruska raketna krstarica Moskva je pogođena! Brod je potpopljen, brod nije potopljen! Krstarica se nalazi na dnu Crnog mora! Ovako zvuči papazjanija sa naslovima i informacijama da je izvršen rano jutros na nekih 60 kilometara od ukrajinske obale napad na raketnu krstaricu Moskva, zastavni brod Crnomorske flote i nekadašnji ponos sovjetske, a sad i Ratne mornarice Rusije.

U ovom tekstu nabrojaćemo sve verzije o tome kako je brod uništen i napadnut. Ruska strana tvrdi da nije potopljen, nego uništen, Dok se ne pojave prve slike i utvrdi stepen oštećenja sve ovo su teorije nagađanja. Koja je prava i istinita pokazaće snimci, i zaključak istrage. Do tada sve su nagađanja.

1. teorija: Pozicija broda

Prva informacija da je pogođen ruski ratni brod blizu ukrajinske obale pojavila se u sredu kasno uveče. Brod je navodno bio na udaljenosti 160 km od obale Odese oko koje je plovio. Međutim par sati kasnije pozicija broda je bila revidirana i utvrđeno je da se nalazio na nekih 55 km od ukrajinske obale kada je došlo do eksplozije.

2. teorija: Ukrajinska verzija o pogotku broda

U sredu uveče oko 22 časa su se na društvenim mrežama pojavile prve informacije o tome da je ruska raketna krstatica "Moskva" pogođena. Kako je tad javila ukrajinska strana brod je gađan sa dve protivbrodske rakete ukrajinske proizvodnje tipa "Neptun", posle čega je usledila ekstaza i slavlje oni koji simpatišu ukrajinsku stranu. Protivbrodski raketni sistem "Neptun", ukrajinske obalske odbrane odjednom je hvaljen na sva usta. Inače to bi bila prva borbena upotreba ovog sistema od kad je počeo rat Rusije i Ukrajine.

Ukrajinski mobilni protivbrodski sistem za lansiranje krstarećih raketa tipa Neptun je raketni sistem novije proizvodnje nastao 2019. godine. Sistem je imao namenu da uništi ruske mornaričke brodove svih klasa u ruskim pomorskim bazama u Crnom i Azovskom moru i da „uništi Kerčki most za nekoliko minuta“, rekao je daleke 2019 Aleksandar Turčinov, bivši sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu.

„Kompleksno rešenje ovog problema (zaštita od Rusije sa mora) je mobilni sistem krstarećih raketa Neptun, napravljen za izuzetno kratko vreme. Naše krstareće rakete mogu da unište ruske ratne brodove svih vrsta ne samo u Crnom i Azovskom moru, već i u njihovim bazama. U slučaju potrebe, za nekoliko minuta biće i most kojim se Rusija tako ponosi“, rekao je tad Turčinov u intervjuu za LB.ua.

Za ovu teoriju se vezuje i naovod da su informacije bateriji obalske odbrane sa raketnim sistemom Neptun došle od izviđačkih dronova Bajraktar TB-2 koji su nadletali krstaricu i dostavili bateriji tačne koordinate broda i rutu kojom se kretao.

Podaci o raketnom sistemu Neptun

RK-360MC Neptun je ukrajinski protivbrodski raketni sistem, koji je razvio konstruktorski biro Luč, a za temelj uzeta je protivbrodska krstareća raketa R-360. U pitanju je ukrajinska verzija ruske rakete Kh-35U koju još zovu i "Harpunski" rusku verziju popularne američke protivbrodske rakete Harpun, koja se spominje i u nastavku ove priče. Ukrajinska verzija rakete Neptun, identična je ruskoj verziji Kh-35U koja se nalazi na mobilnim lanserima obalske odbrane BAL-E koji su stacionirani na Krimu. Neki izvori su navodili da su postojali planovi da se ova raketa proizvodi u Ukrajini, ali prekidu je kumovao raspad SSSR-a. Sistem je ponovo oživeo u Rusiji sredinom 1990-tih godina prošlog veka.

Pretpostavlja se da je Ukrajina usplea da zadrži neke planove ovih raketa, a Kijevu na ruku išlo je to što su proizvodili raketne motore i neke kompnente za Kh-35 što je kasnije ubrzalo razvoj sopstvene protivbrodske rakete "Neptun".

Za razliku od ruskog originala, ukrajinska verzija je duža, jer je njeno telo prudženo zbog nošenja veće količine goriva, sa čime je i povećan domet ove rakete. Spominje se da je priča o ovoj raketi počela 2013, a prva testiranja završena 2016. Međutim, sa ovom raketom Ukrajinci su imali problem sa navođenjem, a maksimalni domet je bio 280 km. Raketa je mogla da se lansira kako sa kopnenih, tako i brodskih i vazdušnih lansera. Razvoj ovog protivbrodskog sistema konačno je završen 2019, a vojna ispitivanja, pre uvođenja u operativnu upotrebu 2020. Serijska proizvodnja je poreknuta u 2021, a sredinom 2022. planirana je isporuka prvih 19 lasnera ukrajinskoj mornarici. Koliko je ispručeno prvih sistema do napada Rusije 24. februara 2022. nije poznato. Navodi se samo da je naručeno 90 lansera ovih raketa u sve tri verzije.

Godine 2019. ova raketa je po prvi put pokazala domet od preko 250 km. Nosi visokoeksplozivnu fragmentacionu bojevu glavu (HE-FRAG) težine oko 145 kg. Ova raketa bi trebalo da bude efikasna protiv plovila deplasmana do 5.000 tona kao što su fregate i manji razarači.

Neptun ima inercijalni navigacioni sistem sa aktivnom radarskom glavom za navođenje u poslednjoj fazi leta rakete. Raketa od momenta lansiranja se kreće 10-15 metara izand površine mora, da bi se u zvaršnoj fazi leta spustila na visinu od 10, pa na kraju tri metra iznad površine pre udara u cilj, kako bi lakše izbegla neprijateljske radare i protivraketne odbrambene sisteme. Raketa leti podzvučnom brzinom, što neki smatraju nedostatkom, sa čime je olakšano njeno presretanje

Lanseri za protivbrodski obalski sistem Neptun

Ideja je bila iskoristiti stara teška vozila tipa MAZ 453M koji su koristili protivbrodski obalski sistemi RUBEŽ-E. Ideja je bila da se ova vozila preurede kao nosači protivbrodskih raketa NEPTUN. Kasnije ideje smatrale su da su i terenci tipa KrAZ 7634NE u konfiguraciji 8x8 takođe pogodni za ovu priču. Zbog cele složene priče oko lošeg stanja KrAZ i MAZ koji su korišteni za prototipove na kraju su uzeta vozila TATRA 8x8 T815-7, dok vozilo za popunu je konfiguracije 8x8.

Osnovna vatrena jednica je baterija. Sastoji se od 6 mobilnih lansera sa ukupno 24 protivbrodske rakete. Vozila lansera se mogu nalaziti do 25 km od obale mora pre lansiranja. Za pripremu baterije ovog mobilnog sistema obalske odbrane potrebno je 15 minuta.

Inače ovaj protivbrodski obalski raketni sistem ima radar Mineral-U posebno razvijen za ovaj sistem, koji može plovila da otkrije na udaljenosti od 500-600 km. Radar za bateriju je takođe montiran na šasiju kamiona TATRA 8x8.

Taktičko tehnički podaci

Proizvođač Luč-Ukrajina

Operativna upotreba: 2021

Dimenzije: dužina 4,4 m, širina 0,4 m, raspon krila 1,3 m

Težina rakete: 870 kg

Težina bojeve glave 150kg

Tip bojeve glave HE-FRAG

Maksimalni domet 280 km

Takođe pojavila se i informacija da je Ukrajina na rusku krstaricu lansirala 16 raketa ovog tipa, ali do broda su se probile dve, dok su ostale eliminisane. Međutim, ovi naovi sem nagađanja i spekulacija je bilo nemoguće proveriti.

3. teorija: Šta Zapad kaže o napadu na rusku krstaricu

Ova teorija se naslanjala na ukrajinsku verziju, s tim da je dodata bila neproverena priča da je napad izveden brotivbordskim raketama Harpun koje je Velika Britanija dostavila Ukrajini. Međutim, ubrzo je ova teorija zamenjena drugom prema kojoj je ruski brod pogođen protivbrodskom raketom tipa Pingvin norvešeke proizvodnje koje je ta zemlja prema podacima dostupnim na internetu Ukrajini isporučeni 19. januara 2021. Rakete su prebačene avionom Boing 737-700 u Odesu. Radi se o protivbrodskim raketama AGM-119 Pingvin u verziji Mk-2, koja je bila ranije u sastavu norveške mornarice. Ovde valja napomenuti da se i ruska strana naslanjala na ovu priču posbeno neki njihovi vojni analitičari i komentatori.

Međutim, ono što budi sumnju u ovu teoriju jeste ta što se ova verzija protivbrodske rakete Mk-2 lansira sa brodova i ima povećani domet za nekih 30 km u odnosu na verziju Mk-1. Mk-2 uvedena je u operativnu upotrebu 1980. godine prošlog veka, a ova verzija ima dve modernizacije Mod 2 i Mod 3 sa poboljšanim pretraživačem. Ukupno je izrađeno 1.200 ovakvih raketa.

Taktičko tehnički podaci za raketu AGM-119 Pingvin Mk-2

Dužina: 3,18 m, prečnik 2,8 m razmak krila 1 m

Startna masa 370 kg, brzina leta 0,8 maha, bojeva glava 113kg HE.

Na domet ove rakete ključno utiče radar na samom plovilu, ali taj nikada nema veći domet od 50 km. Ova raketa po lansiranju ne treba aktivni sistem vođenja sa matičnog plovila isistem ispali i zaboravu tako da odmah po lansiranju , plovilo može da napusti cilj.

U ovm slučaju se teško može poverovati u ovou teoriju, jer većina plovila, koji bi bila sposobna za nošenje ovakve rakete je uništena ili zarobljena od strane ruske mornarice. U svakom slučaju ova ideja uprkos svim nelogičnostima je i dalje u opticaju.

4. teorija: Harpun presudio brodu

Druga kativna teorija o potapanju ruske raketne krstarice navodi da je u pitanju protivbrodska raketa Harpun, ali teško iko može da poveruje da je Velika Britanija isporučila Ukrajini ekspresno ove rakete posle nedavne posete britanskoh premijera Borisa Džonsona Kijevu.

U ovoj teoriji se naginje ka tome da je pakao usledio posle druge eksplozije, koja je prouzrokovala niz od sekundarnih eksplozija koje su dovele do smrti skoro dve trećine članova posade od ukupno njih 480 koliko je navodno bilo na brodu. U prilog ove tvrdnje se navodi i SOS signal upućen sa krstarice, koji je navodno snimljen u 01.50 po lokalnom vremenu i da se brod nagnuo na bok i potonuo u dubinama Crnog mora. Kasnije je ova teorija u potpunosti odabčena i demantovana.

5. teorija: Prva ruska tvrdnja o napadu na krstaricu Moskva

Prva ruska teorija o napadu na "Moskvu" je da je američki protivpodmornički avion Boing P-8 Posejdon, navodno viđen nedaleko od krstarice Moskva na dan napada kada je izbio požar i usledila evakuacija. U ovom slučaju zagovornici ove teorije se pozivaju na aplikaciju Flajtradar koji omogućava praćenje kretanja aviona u realnom vremenu koji su primetili sumnivu aktivnost američkog protivpodmorničkog aviona tipa Posjednon. E sad ta torija dodaje da je 13. aprila 2022. u večernjim časovima oko 19 časova bio na 70 kilometara od raketne krstarice Moskva. Avion je leteo u vazdušnom prostoru Rumunije. Interesantno je i da se sami Rusi ograđuju od ove teorije da je nemoguće tačno utvrditi umešanost letelice u oštećenje broda Crnomorske flote.

To navode i u komentaru sledeće sadržine: "Činjenica prisustva američkog izviđača u vazduhu u ovom slučaju ništa ne potvrđuje niti opovrgava. Avioni i bespilotne letelice zemalja NATO-a pokazuju povećano interesovanje za zonu specijalne vojne operacije, uključujući Crno more, gde se nalazi grupacija brodova Ratne mornarice Rusije, na zadatku blokade ukrajinske luke.

6. teorija: Zvanična ruska tvrdnja

Druga ruska teorija je ona koju zastupa Ministarstvo odbrane Rusije koje u svom zvaničnom komentaru navodi da je do eksplozije na brodu došlo usled detonacije municije i evakuaciju posade. Prema rečima zvaničnika ministarstva, brod je na površini i biće odvučen u luku kako bi se ispitali uzroci i okolnosti incidenta.

"Usled požara, na raketnoj krstarici Moskva detonirala je municija. Brod je ozbiljno oštećen. Posada je potpuno evakuisana", saopštio je vojni resor.

Takođe u verziji je navedeno da u eksploziji protivprodske rakete P-1000 i krstareće rakete tipa Kalibr nisu oštećene, kao i da je posada evakuisana na ostale brodove Crnomorske flote. Portparol Kremlja Dimitrij Peskov je naveo i da je predsednik Vladimir Putin upoznat sa incidentom i požarom na raketnoj krstarici Moskva.

Kurir.rs/A.Mlakar

Bonus video: