SVET OSTAJE BEZ NASLEĐA? Drevne građevine u Iraku žrtve klimatskih promena: Jezero bilo veliko kao more, a sad je potpuno nestalo

Neke od najstarijih zgrada na svetu uništavaju klimatske promene, jer rastuće koncentracije soli u Iraku izjedaju cigle od blata, a sve češće peščane oluje nagrizaju drevna čuda.

Mesopotamija, zemlja između dve reke današnjeg Iraka, bogata je solju (mun na sumerskom) koja prirodno postoji u zemljištu i podzemnim vodama. Klinasti tekstovi pominju zanimanje sakupljača soli i opisuju upotrebu soli u svemu, od čuvanja hrane, do zdravstvene nege i rituala. Postoji sumerska poslovica koja kaže da su osnovne životne namirnice hleb i so: "Kad siromah umre, nemoj ga oživeti. Kad je imao hleba, nije imao soli. Kad je imao soli, nije imao hleba".

So u zemljištu može da pomogne arheolozima u nekim okolnostima, ali isti mineral takođe može biti destruktivan i uništava lokalitete, kaže geoarheolog Džafar Džoteri, koji je so opisao kao "agresivnu... uništiće lokaciju – uništiće cigle, uništiće klinaste ploče, uništiće sve”.

Destruktivna moć soli raste kako koncentracije rastu zbog nestašice vode uzrokovane branama koje su uzvodno izgradile Turska i Iran, i godinama lošeg upravljanja vodnim resursima i poljoprivredom u Iraku.

"Salinitet u reci Šat al-Arab počeo je da raste od 1990ih“, rekao je Ahmad N A Hamdan, građevinski inženjer koji proučava kvalitet vode u iračkim rekama. Prema njegovim zapažanjima, Šat al-Arab – nastao ušćem Tigra u Eufrat – svake godine ima loš ili veoma loš kvalitet, posebno u 2018, koju je nazvao "kriznom“ godinom kada je najmanje 118.000 ljudi završilo u bolnici u južnoj provinciji Basra zbog korišćenja te vode.

Klimatska kriza doprinosi problemu. Irak je sve topliji i sve suvlji. Ujedinjene nacije procenjuju da će prosečne godišnje temperature porasti za 2 stepena do 2050. sa više dana ekstremnih temperatura od preko 50 stepeni, dok će padavine pasti za čak 17% tokom kišne sezone, a broj peščanih i prašnih oluja će se više nego udvostručiti, sa 120 godišnje na 300. U međuvremenu, porast morske vode gura "klin soli" u Irak i za manje od 30 godina, delovi južnog Iraka bi mogli biti pod vodom.

"Zamislite da će u narednih 10 godina većina naših lokacija biti pod slanom vodom“, rekao je Gardijanu Džoteri, profesor arheologije na Univerzitetu Al-Kadisija i ko-direktor Iračko-britanske mreže Nahrein koja istražuje iračko nasleđe. Kaže da je štetu od soli počeo da primećuje na istorijskim mestima pre otprilike deset godina.

Jedno mesto koje je pretrpelo značajnu štetu je Vavilon koji je na Uneskovoj listi svetskog nasleđa i gde sloj soli prekriva 2.600 godina stare cigle od blata. U hramu Ištar, sumerske boginje ljubavi i rata, podnožje zidova se ruši. U dubini debelog zida, so se nakuplja dok ne kristališe, lomeći i mrveći cigle.

Ostale lokacije koje su pogođene su Samara, prestonica islamske ere sa spiralnim minaretom koji erodiraju peščane oluje, i Um al-Akarib sa svojim belim hramom, palatom i grobljem koje je progutala pustinja.

Ove godine Irak je izgubio deo svog kulturnog nasleđa. Na obodu pustinje, 150 km južno od Vavilona, nalazi se sloj soli koji je nekada bio jezero Sava. Voda hranjena sa izvora bila je dom za najmanje 31 vrstu ptica, uključujući sivu čaplju i skoro ugroženu patku. Sada je potpuno suva zbog prekomerne upotrebe vode od strane okolnih farmi i klimatskih promena. Nedostatak sprovođenja propisa o korišćenju podzemnih voda znači da farmeri mogu slobodno da buše bunare i sade žitna polja koja su erupcija bujnog zelenila u prašnjavom pustinjskom pejzažu.

"Kada sam bio dete sećao sam se da je Sava bilo veliko jezero, veliko jezero. Izgledalo je kao more. Ali sada je nestalo. Potpuno nestalo. Više nemamo jezero“, rekao je Džoteri.

Pustinjske biljke rastu tamo gde je nekada bila voda, a Savi je suđeno da postane još jedan izvor peščanih oluja.

Kurir.rs